Zagrepčanin prokockao pola miliona evra za lečenje bolesne supruge, u sudnici se slomio: "Moj život se raspao"

Nakon što je više puta tokom suđenja odbacivao krivicu da je prekršio zakon prokockavši milione kuna koje su građani nesebično donirali za lečenje njegove, sada već nažalost pokojne supruge Ane-Marije, optuženi Dino Ljutić (42) slomio se u sudnici Opštinskog krivičnog suda u Zagrebu.

Njegova detaljna odbrana, međutim, nije previše impresionirala sutkinju, pa ga je nepravosnažno osudila zbog prevare i pranja novca na tri i po godine zatvora. Takođe mu je naložila i plaćanje 579.720,19 evra u Državni budžet, a reč je o iznosu koji je "proćerdao" na porok. U kaznu, ako postane pravosnažna, biće mu uračunato sedam meseci koje je proveo u istražnom zatvoru kada je afera izbila, a sudske troškove ne mora da plati, piše Jutarnji list.

Reč je o slučaju koji je doslovno celu Hrvatsku digao na noge. Ljutić je prikupljajući novac za svoju bolesnu suprugu pokrenuo talas dobrote pod nazivom "Hrabra žena želi da živi", a nakon što je uspeo da prikupi novac za medicinski krevet, odlučio je da prikuplja novac i za njeno lečenje. Međutim, umesto za te svrhe, njegovi potezi požrtvovanosti da olakša život majci svoje dece završili su na stubu srama, što je dobilo epilog na zagrebačkom sudu.

"Moram da kažem da mi se život praktično raspao u jednom danu. Nijedna moja akcija, kao i akcije mojih prijatelja, nije bila pokrenuta da nekog prevarim, već da se mojoj supruzi pomogne. Te 2017. godine život mi se promenio, nisam znao da li će mi supruga i sin preživeti. Doživeo sam šok. Rak joj je metastazirao i bila je 100 odsto invalid nakon otpuštanja iz bolnice, a i sin je imao niz tegoba. Imao sam 33 godine i ne bih to nikome poželeo. Sve je počelo kada je žena završila na bolovanju. Do tada smo radili, a onda sam ja preuzeo njeno porodiljsko odsustvo, odjednom nismo radili, a troškovi četvoročlane porodice u teškim okolnostima bili su veliki. Podigao sam kredit da zatvorim onaj ranije podignut za adaptaciju stana. Funkcionisao sam kao robot i u brizi kako da preživimo", započeo je svoju odbranu Ljutić.

Taj period je za njega, dodaje, bio veoma iscrpljujući, fizički je propao i smršao, te postao depresivan i anksiozan. Supruga je odlazila na hemoterapije, sinčiću je bila potrebna stalna briga, a stan im je, ističe, postao ambulanta.

"Pokušavao sam sve, pa i holistički pristup, pomoć bioenergetičara, lekove iz Japana, kontaktirao sam i ruskog doktora u Zagrebu i kupovao njegove proizvode. I sve je to bilo bez računa, novac se topio, a malo toga je pomoglo ženi. Život mi se sveo na tu preokupaciju. Onda sam kontaktirao medije. Ljudi su počeli da uplaćuju na moj račun. Novac je pomogao, na primer, kada smo dobili savet za kanabis i skupe lekove iz Japana. Ana je čak ustala nakon toga i mogla da obavlja ličnu higijenu. Novac koji je dobijen nikada nisam koristio za sebe niti sam njime otplatio raniji kredit jer isti i dan-danas još otplaćujem. A kako je došlo do kocke? Dani su mi trajali od jutra do ponoći. Nisam mogao ni da spavam pa sam slušao muziku ili guglao vesti. A onda mi je iskočila reklama za onlajn igre pa sam to stisnuo. Iskreno, tamo se ljudi druže i komuniciraju. Nisam razmišljao o obavezama i sve je počelo bezazleno, radi druženja. A onda je trebalo zaigrati i za novac. Ništa mi to tada nije značilo. Samo sam gledao kako usmeriti negde misli da pobegnem od svega. Bilo je dobitaka, velikih i malih, iako ne znam kartati", otkrio je sutkinji još Ljutić, dodajući kako je znao primati i devizne uplate te da su mu u banci savetovali da otvori devizni račun.

Pritom je ustvrdio i da je uplaćivao na račun sav novac koji je dobijao te da nije znao da radi išta pogrešno. Kad je došla policija po njega, shvatio je u kakve je probleme upao.

"Sreća, završio sam u istražnom zatvoru tada jer bi inače i danas bio u problemima. Žao mi je zbog svega, zatvor me promenio i shvatio sam apsolutno sve. Po izlasku na slobodu moji odnosi sa ženinim roditeljima su narušeni, a CSS mi je dao potpuno starateljstvo nad decom. Ne mogu opisati koliko se kajem zbog svega jer to nisam smeo da uradim. Želim da se izvinim svima, kako javnosti tako i prisutnima u sudnici, zbog svog ponašanja. Obećanja koje sam dao supruzi na samrti se držim, a to je da ću učiniti sve da odhranim našu decu. Do te godine nikada nisam imao problema sa zakonom. Živeo sam kao u nekom oblaku u tom periodu i kajem se. Dovoljna mi je kazna što mi je supruga umrla", zaključio je Ljutić.

Upravo njegovo nenamensko raspolaganje doniranim sredstvima upalo je u oči kriminalistima kada je uočano da novac sa Ljutićevog računa odlazi, između ostalog, i na onlajn kladionice, pa je 29. decembra 2020. Ljutić uhapšen. Tužilaštvo je pokrenulo istragu i optužilo ga da je od 22. novembra 2019. do 19. juna 2020. postupao s namerom pribavljanja nepripadne imovinske koristi počinivši dva krivična dela.

Prema optužbi, Ljutićima je na tekući i žiro račun leglo preko 4,3 miliona kuna, od čega je 818.000 završilo samo na Ana-Marijinom računu. Kako je novac kapao, Ljutić ga je brže-bolje transferisao prema pružaocima igara na sreću. Tako je od 22. novembra 2019. do 29. oktobra 2020. na račune raznih pružaoca tog tipa usluga uplatio 1.866.000, 485.000, 629.000 kuna... a novac je završavao nakon toga i na drugim računima. Novac je nastavio dalje da kruži, a ono što nije prokockao, poput 1.755.853 kune, prebacio je sa računa kladionica na svoj privatni račun kako bi ga dalje prikrivao i nenamenski trošio.

Tokom suđenja finansijski veštak Rodoljub Prpić detaljno je analizirao prikupljene novčane uplate. Tako je naznačio da je na račune ukupno Ljutićima leglo preko 4,3 miliona kuna, ali je tu bilo i ostalih uplata poput plata, penzija, invalidnina, dečjih dodataka u visini od 99.000 kuna. Ali je sa tih računa potom novac tekao u potocima na kockanje.

"Osnovni zadatak u samom nalazu i mišljenju kao i njegovoj dopuni bio je prikazati koliko je sa računa isplaćeno za igre na sreću. Evidentno je da je okrivljeni od sprovedenih igara na sreću ostvario i dobitke od oko 1,7 miliona kuna. I taj sam iznos sučelio sa izvršenim uplatama za igre na sreću pa sam dobio da je ukupni trošak igara na sreću više od 2,44 miliona kuna. Da li je novac i od uplata plata, penzija, invalidnina i dečjih doplataka okrivljeni koristio za igre na sreću, ja na to ne mogu da dam odgovor, ali sam zato izračunao da je, nakon što se umanje iznosi za plate, invalidnine i dr., za igre na sreću utrošeno 2.350.611,72 kune", objasnio je veštak dodajući da je taj iznos već umanjen i za dobitke od kockanja.

Finalne brojke koliko se "ludački kockalo" su sramotne - veštak je zaključio da je po donacijama na Ljutićeve bankovne račune leglo 579.929 evra (4.367.969,58 kuna) i sa njih je isplaćeno u koristi igara na sreću 558.165 evra (4.205.500 kuna).

S obzirom na to da se otkrilo da je Ljutić bio ogrezao i u kocku, veštak psihijatar Davor Zdunić dobio je zadatak da detaljno analizira sve okolnosti.

"Po mom mišljenju nije bio zavisnik od kocke tempore criminis već je samo sklon toj štetnoj navici koju je mogao prekinuti polugodišnjim boravkom u zatvoru. A to o izduvnom ventilu je moj anamnestički navod kojem sam poklonio poverenje, a ne mogu ga ni potvrditi ni isključiti objektivno. Gotovo je vrlo verovatno da je tada bio u velikom životnom stresu zbog bolesti supruge, a ovaj ventil je pronašao zbog svoje strukture ličnosti. Imao je iskustva sa takvim igrama i pre, a sad ih je obnovio, kako on to kaže, u noćnim satima nakon posla oko žene i dece vezujući se za internet gde je trošio pažnju i vreme na igru, težeći realno dobitku u finansijski složenim stanjima. On je natprosečno pametan, inteligentan ali povremeno anksiozan i depresivan te svestrano slabije prilagodljiv. Iako je lagano agresivan i nagao ipak je dovoljno pametan da ne hoda po ulici i ne tuče se sa drugima", branio je u sudnici svoj nalaz i mišljenje veštak Zdunić.

Otkrio je pritom i da je optuženom na testu ličnosti 2022. godine dokazan poremećaj ličnosti neodređenog tipa, kao i depresivne i anksiozne smetnje, sklonost bekstvu, osećaj iscrpljenosti i umora, napetosti i beznađa. Ali, smatra da mu nije potrebno psihijatrijsko lečenje.

(Telegraf.rs)