"Sve je to od Černobilja": Radijacija u Gospiću skočila za 961 odsto! Nema kraja brigama zbog katastrofe

U površinskom sloju tla na mernoj tački u Gospiću prošle godine zabeležena je gotovo 11 puta veća koncentracija radioaktivnog stroncijuma-90 po kvadratnom metru nego 2023. godine, pokazuju redovni godišnji izveštaji zagrebačkog Instituta za medicinska istraživanja i medicinu rada (IMI), objavljeni na stranicama MUP-a, a prenosi Index.hr.

Izmerena aktivnost po kvadratnom metru porasla je sa 24,5 na 260 bekerela, odnosno za čak 961 odsto. Drastično je porasla i koncentracija stroncijuma-90 (Sr-90) po kilogramu materijala na gospićkoj mernoj tački: sa 0,605 bekerela po kilogramu 2023. godine na 4,08 bekerela 2025. godine, odnosno gotovo sedam puta.

Preporučujemo

Promena ne znači da je nastalo radioaktivno zagađenje

Odmah treba naglasiti da ne postoje dokazi koji bi ukazivali na vezu stroncijuma-90 sa ilegalnim otpadom na prostoru bivšeg PPK Velebit u Bilajskoj ulici u Gospiću. Sama promena takođe ne znači da je došlo do radioaktivnog zagađenja ili da je ugroženo zdravlje stanovnika. Merna tačka u Gospiću nalazi se oko 7,6 kilometara jugozapadno od PPK Velebit i za sada nema dokaza koji bi potvrdili vezu između te dve lokacije.

Stroncijum-90 je radioaktivni oblik istoimenog hemijskog elementa, srebrnasto-beloga metala. To znači da se njegovo atomsko jezgro vremenom raspada i pri tome oslobađa zračenje koje može oštetiti žive ćelije. Stroncijum-90 ne postoji prirodno u okolini, već nastaje cepanjem atomskih jezgara, na primer u nuklearnim reaktorima i prilikom eksplozija nuklearnog oružja.

"Sav Sr-90 u životnoj sredini u Hrvatskoj posledica je katastrofe u Černobilju 1986. godine. Sr-90 ima vreme poluraspada od 28,8 godina. Istekom vremena poluraspada aktivnost i količina radionuklida padnu na polovinu početne, pa ne iznenađuje da je Sr-90 i dalje prisutan u Hrvatskoj - ima ga još otprilike 38 odsto od količine koja je prvobitno deponovana. Taj radionuklid je antropogen, nastaje fisijom uranijuma-235. Sr-90 je u životnu sredinu dospeo iz atmosfere, preko radioaktivnog oblaka, i nakupio se u površinskom sloju. Zato ne iznenađuje što ga upravo tamo ima najviše, jer se u dublje slojeve širi sporim procesom difuzije", navodi se u odgovoru IMI-jevog Zavoda za zaštitu od zračenja.

Foto: Europol

Gospić jedini beleži drastičan rast od 2023. godine

Poreklo stroncijuma-90 je objašnjeno, ali nema odgovora na pitanje zašto je njegova koncentracija na površini u poslednje tri godine toliko porasla upravo u Gospiću. Među pet mernih lokacija koje su upoređene, Gospić je 2023. godine imao najmanju površinsku vrednost stroncijuma-90, a dve godine kasnije najveću. Dok je između 2023. i 2025. ta vrednost u Zadru, Osijeku, Buzetu/Puli i Opuzenu pala, u Zagrebu je porasla za oko 92 odsto, a u Gospiću čak 961 odsto.

Bekerel po kilogramu (Bq/kg) pokazuje koliko je radioaktivnosti koncentrisano u kilogramu tla, dok bekerel po kvadratnom metru (Bq/m²) pokazuje koliko ukupne radioaktivnosti Sr-90 postoji ispod jednog kvadratnog metra površine. Budući da Bq/kg može znatno da oscilira ako je uzorak jedne godine nešto lakši, gušći ili bogatiji organskom materijom, Bq/m² je donekle bolji pokazatelj.

Ako nema novog unosa ili erozije tla, ukupni Sr-90 izražen u Bq/m² trebalo bi uglavnom postepeno da se smanjuje zbog radioaktivnog raspada, a ne da raste kao u slučaju Gospića. Treba dodati i da se u dubljim slojevima zemlje, ispod površinskih pet centimetara, dogodilo suprotno - koncentracija Sr-90 snažno opada.

Zavod za zaštitu od zračenja dao je sledeće stručno objašnjenje porasta koncentracije Sr-90.

"U gospićkom tlu kontinuirano se prati Sr-90, uz prekid u periodu 2014-2022. godine. U program nadzora radioaktivnosti životne sredine u Hrvatskoj ponovo je uveden 2023. godine i nastavlja se pratiti. Izmerene vrednosti varirale su i nije primećen trend porasta iz godine u godinu. Tako je, na primer, 2003. godine izmereno 440 Bq/m², 2004. godine 280 Bq/m², 2005. godine 180 Bq/m², a 2007. godine 270 Bq/m². Da bi se utvrdilo da li porast u periodu 2023-2025. predstavlja početak uzlaznog trenda, potrebno je da prođe više vremena."

Poslednja izmerena i objavljena vrednost od 260 Bq/m² sama po sebi nije istorijski maksimum u Gospiću, ali je veoma nagao skok sa 24,5 na 260 u samo dve godine. Dodatni problem predstavlja činjenica da IMI nije sprovodio merenja u Gospiću od 2007. do 2023. godine.

Iako IMI već u svom izveštaju za 2024. godinu navodi da je samo u Gospiću "koncentracija aktivnosti Sr-90 nekoliko puta veća od prošlogodišnje", nema podataka da je zbog ove očigledne anomalije, koja se ponovila i 2025. godine, predloženo ili zatraženo novo kontrolno merenje.

"Niko nije naručio i platio dodatni monitoring"

"Uzorkovanje u okviru nadzora radioaktivnosti životne sredine sprovodi se u dogovoru sa naručiocem posla, u ovom slučaju sa MUP-om. IMI ne može sam da definiše gde će se i koliko često uzorkovati. Od naručioca nismo dobili zahtev za dodatno ili vanredno uzorkovanje u Gospiću. Sa MUP-om se svake godine dogovara uzorkovanje za narednu godinu. Mi ćemo možda predložiti pomenuto, ali MUP će odlučiti. To je za sada otvoreno. Treba naglasiti da je moguće sprovesti detaljno istraživanje i mimo redovnog monitoringa, što smo do sada često i radili. Neko to treba da naruči i plati", odgovorio je Zavod za zaštitu od zračenja na pitanje da li bi MUP-u preporučio više tačaka uzorkovanja, češće uzorkovanje, analizu vode, vegetacije, hrane ili sedimenta.

Foto: TANJUG/ FOTO HINA/ Damir Senčar

Index.hr je za tumačenje ovog osetljivog pitanja kontaktirao jednu renomiranu domaću naučnu ustanovu, ne otkrivajući o čemu je konkretno reč. Stručnjak za radioaktivnost, koji je zatražio da ostane anoniman, odgovorio je na pitanje da li je moguć višestruki porast koncentracije stroncijuma-90 u tlu bez novog izvora kontaminacije.

"NE. To bi bio perpetuum mobile", odgovorio je on.

Kada mu je objašnjeno o čemu se zapravo radi, rekao je da jedino razumno objašnjenje može biti manjkavo uzorkovanje, odnosno neadekvatna laboratorijska analiza.

"Merenje niskih aktivnosti veoma je delikatno i može se dogoditi da laboratorije imaju različitu instrumentaciju, pa merenja blizu granica detekcije mogu značajno da odstupaju. Posebno je to slučaj sa merenjem Sr-90, koje je prilično komplikovano. Analiza traje oko tri nedelje."

Nadležne institucije bez odgovora o zdravstvenom riziku

Na osnovu postojećih podataka ne može se izvući konkretan i pouzdan zaključak o uticaju koncentracije stroncijuma-90 na ljude u Gospiću. Površinski rast odnosi se na aktivnost po kvadratnom metru tla, a ne na dozu zračenja koju su primili građani.

Za procenu zdravstvenog rizika potrebno je utvrditi koliku dozu stanovnici primaju zbog zračenja iz životne sredine, kao i zbog mogućeg unosa radioaktivnih materija hranom, vodom ili udisanjem čestica. Sam nalaz tla nije dovoljan ni za tvrdnju da postoji opasnost po zdravlje, ali ni za zaključak da je ona potpuno isključena.

Zanimljivo je da se Zavod za zaštitu od zračenja nije želeo izjasniti o eventualnoj opasnosti po zdravlje ljudi:

"Procena ugroženosti od pojedinog radionuklida, što uključuje i načine njegovog širenja kroz životnu sredinu i lanac ishrane, nije deo našeg ugovora o praćenju radioaktivnosti životne sredine. Ta tema je prilično složena i zahteva interdisciplinarni pristup koji bi sagledao sve relevantne aspekte."

HZJZ: "Mi se time ne bavimo"

Na Indexov upit nije stigao konkretan odgovor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo. Nezvanično su dobili poruku: "Mi se time ne bavimo." MUP-ova Uprava civilne zaštite potpuno je ignorisala Indexove upite o ovoj temi, odnosno ni nakon dve nedelje nije stigao nikakav odgovor.

Ključno pitanje u ovoj priči nije sama koncentracija stroncijuma-90 i njen eventualni uticaj na zdravlje ljudi, već inertnost i nezainteresovanost nadležnih institucija da reaguju i dodatno provere nalaze koji očigledno odstupaju od dosadašnjih trendova i očekivanja. Baš kao i u slučaju ilegalnog otpada u Bilajskoj 50.

(Telegraf.rs)