Hrvatska odgovorna za nestanak Srbina iz Ploča 1992. godine! Porodica Žuža dobija novčanu odštetu

Opštinski građanski sud u Zagrebu presudio je da je nestanak Luke Žuže, železničkog radnika srpske nacionalnosti iz Ploča, posledica nezakonitog i nepravilnog postupanja pripadnika Ministarstva odbrane Republike Hrvatske (MORH), piše portal Index.hr. Njegovoj supruzi i dvojici sinova dosuđena je novčana naknada zbog duševnih bolova izazvanih smrću bliskog člana porodice.

Preporučujemo

Žuža je nestao u maju 1992. godine, kada su ga pripadnici hrvatske vojne policije tokom rata odveli iz njegovog stana u Pločama i prebacili u Bosnu i Hercegovinu. Njegova porodica pravdu je čekala više od tri decenije, a Hrvatska ima pravo da uloži žalbu na najnoviju presudu.

Odveden iz stana po usmenom nalogu

Sud je utvrdio da su pripadnici vojne policije 12. maja 1992. godine odveli Luku Žužu iz njegovog stana u Pločama, postupajući po usmenom nalogu Sigurnosno-informativne službe Ministarstva odbrane, bez odgovarajuće pisane dokumentacije.

Već narednog dana prevezli su ga u Ljubuški, u tadašnji prihvatni centar, gde su ga predali osobama u maskirnim uniformama sa oznakama Hrvatskog veća odbrane (HVO).

Prema zaključcima suda, vojni policajci nisu proverili identitet osoba kojima su predali Žužu, niti su utvrdili njihovu funkciju i pripadnost određenoj jedinici. O predaji nije sačinjena ni odgovarajuća dokumentacija. Nakon toga, Luki Žuži se izgubio svaki trag.

Sud je ocenio da su pripadnici vojne policije morali biti svesni ozbiljnog rizika da bi osoba predata na takav način mogla nestati bez ikakvih saznanja o njenoj daljoj sudbini.

Posmrtni ostaci pronađeni gotovo dve decenije kasnije

Luka Žuža je kasnije proglašen mrtvim, a kao datum smrti određen je 1. maj 1997. godine.

Njegova porodica je tek 2011. saznala da su u krugu kasarne "Božo Šimović" u Čapljini pronađena četiri grobna mesta. Nakon ekshumacije i DNK analize potvrđeno je da se među pronađenim posmrtnim ostacima nalaze i ostaci Luke Žuže.

Sud je zaključio da je nesporno da je Žuža iz Hrvatske odveden živ, a da je stradao na teritoriji Bosne i Hercegovine. Odgovornost države utvrđena je na osnovu okolnosti njegovog privođenja, prevoza i predaje nepoznatim osobama.

U obrazloženju presude navodi se da je do njegovog nestanka došlo usled "nezakonitog i nepravilnog postupanja delatnika Ministarstva obrane Republike Hrvatske".

Sud je istakao da je Žuža bio pod nadležnošću vojne policije i da Hrvatska nije dokazala da je preduzela sve razumne mere kako bi zaštitila njegov život.

Teret dokazivanja bio je na državi

Prilikom donošenja odluke sud se pozvao na praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Hrvatske.

Prema tom pravnom pristupu, kada osoba nestane i bude proglašena mrtvom nakon što su je lišili slobode državni službenici, postoji snažna pretpostavka da su njeno pritvaranje i smrt uzročno povezani. U takvim okolnostima, država ima obavezu da pruži uverljivo objašnjenje o tome šta se dogodilo sa osobom koja je bila pod njenom kontrolom.

Sud je ocenio da Republika Hrvatska u ovom slučaju nije uspela da pruži takvo objašnjenje.

Tokom postupka saslušan je Mladen Žuža, sin nestalog Luke Žuže. Prema navodima iz presude, on je svedočio da je tokom telefonskog razgovora sa Domagojem Franjićem saznao da je njegov otac odveden u Hercegovinu.

Njegov iskaz sud je razmatrao zajedno sa službenim beleškama o razgovorima sa više osoba koje su imale saznanja o hapšenju i odvođenju Luke Žuže.

Vojni policajac potvrdio praksu odvođenja civila u Ljubuški

Među dokazima se posebno izdvaja službena beleška o razgovoru sa Jozom Ivankovićem, tadašnjim natporučnikom Hrvatske vojske.

Prema navodima iz presude, Ivanković je izjavio da je bilo uobičajeno da se privedeni civili sa područja Bosne i Hercegovine odvode u Ljubuški, gde se nalazila vojna policija, odnosno zgrada milicije.

S druge strane, zarobljeni pripadnici protivničkih vojnih snaga, prema njegovom iskazu, odvođeni su u Split.

Sud je ovaj iskaz uzeo u obzir kao jedan od dokaza koji potkrepljuju zaključak da je Luka Žuža nakon privođenja završio u Ljubuškom.

Hrvatska se pozivala na zastarelost i ratnu štetu

Republika Hrvatska osporavala je zahtev porodice, tvrdeći da je potraživanje zastarelo i da je reč o šteti nastaloj tokom rata.

Međutim, sud je ocenio da je rok zastarelosti počeo da teče tek od trenutka kada je Luka Žuža proglašen mrtvim. Takođe je zaključio da su kasniji zahtev za mirno rešavanje spora i podnošenje tužbe prekinuli tok zastarelosti.

Kada je reč o prigovoru ratne štete, sud je naveo da je država bila dužna da dokaže da je šteta nastala u vreme i na području na kojem su se odvijale vojne borbene operacije. Prema oceni suda, Hrvatska to nije dokazala.

Porodici dosuđeno više od 130.000 evra

Sud je supruzi Luke Žuže i njegovim sinovima dosudio po 43.800 evra na ime naknade nematerijalne štete, odnosno duševnih bolova zbog smrti bliske osobe.

Ukupna naknada za članove porodice iznosi 131.400 evra. Pored toga, Republika Hrvatska obavezana je da im nadoknadi i 23.871 evro parničnih troškova.

Ovo nije prvi put da je porodica Žuža dobila spor. Postupak je pokrenut 2006. godine, a porodica je već 2013. dobila prvostepenu presudu u svoju korist. Međutim, Županijski sud je 2017. godine tu odluku preinačio i odbio njihov zahtev.

Vrhovni sud Hrvatske potom je odbio reviziju, ali je Ustavni sud 2023. ukinuo odluke nižih sudova i predmet vratio na ponovno suđenje.

Ponovljeni postupak sada je završen u korist porodice Žuža. Ipak, presuda još nije konačna, jer Republika Hrvatska ima pravo da na nju uloži žalbu.

(Telegraf.rs)