Crnogorac ostao sam oči u oči s medvedima, iza leđa odjeknuo krik: "Mislio sam da mi je došao kraj"

Trebalo je da ode na Sinjaveinu, ali je ostao u selu. Nekoliko sati kasnije Đoko Medojević iz Kaludre kod Mojkovca našao se na desetak metara udaljenosti od mečke i tri mečeta, kada je pomislio da je opasnost prošla, iza leđa je začuo riku drugog medveda.

Lovac sa 51. godinom lovačkog iskustva ispričao je za Portal RTCG kako je izgledao susret koji ga je naterao da se zapita koliko su danas bezbedni ljudi koji žive u selima gde često navrate zveri. U Kaludri je ostalo svega nekoliko, uglavnom staračkih domaćinstava, a Medojević upozorava da su potrebne konkretne mere da bi se zaštitili i meštani i medvedi.

Preporučujemo

Prvog oktobra, na dan otvaranja lovne sezone, Medojević je trebalo da krene sa ostalim lovcima na Sinjajevinu. Ipak, odlučio je da ostane u Kaludri i pusti pse u predjelu mesta zvanog Tvrdi potok. Bilo je oko šest sati ujutru. Šuma je bila mirna, on nije ni slutio da će se toga jutra naći u situaciji u kojoj će strahovati za sopstveni život.

Dok su psi pretraživali teren, jedan od njih se iznenada uplašio i pobegao pravo do njega. Medojević se okrenuo da vidi šta se događa. Na svega desetak metara ugledao je mečku sa tri mečeta.

"Kada čovek ode u lov, čula se izoštre i čuje svaki šum. Okrenuo sam se i ugledao na svega desetak metara od mene mečku sa tri mečeta. Bili su veličine jazavca, verovatno stara tek oko dva meseca", kaže Medojević.

Psi su lajali, mečka se polako udaljila sa mladuncima put šume. Dok je odlazila, bacila je kamen u pravcu Medojevića i njegovih pasa. Pratio je pogledom kako životinje nestaju među drvećem. Kada ih više nije vidio, pomislio je da je opasnost prošla i da može bezbedno da se vrati kući.

Ali tek što se okrenuo, iza leđa začuo je snažnu riku zveri.

Okrenuo se i ugledao drugog medvjeda kako se propinje na zadnje noge, otvorenih čeljusti. Olakšanje koje je osetio samo nekoliko trenutaka ranije zamenio je novi, još snažniji strah. Nije znao kako će se životinja ponašati niti šta bi mogao da učini.

"Tu sam pomislio da mi je došao kraj. Uhvatila me jeza. Medved se oglasio jedno deset puta, ali me nije dirao. Nisam se više usudio da nastavim lov. Vratio sam se kući oko osam časova ujutru, prvi put tako rano. Strah koji sam tada doživeo ne bih volio nikada više da osetim, niti bih volio da ijedan čovek to doživi", rekao je Medojević.

Iako je tokom susreta strahovao za život, Medojević ne traži da se medvedi ubijaju. Naprotiv, smatra da je potrebno pronaći način da se zaštite i životinje i ljudi koji žive u njihovoj blizini. Zalaže se za formiranje odgovarajućeg rezervata ili posebno uređenih zona za medvede, kao i njihovo čipovanje. Smatra da bi takve mjere omogućile bolje praćenje životinja i pravovremenu reakciju kada se približe kućama i imanjima.

"Treba napraviti rezervate i čipovati ih, da ljudi znaju kuda se kreću i koliko ih ima", kaže Medojević.

(Telegraf.rs/Portal Analitika)