Najnovija žrtva vrelog leta u Evropi: Slovenija ostala bez svog simbola

Poslednji komad leda nestao je sa glečera Triglav u Sloveniji, što predstavlja najnoviji gubitak u Alpima nakon vrelog leta koje je pogodilo Evropu, piše The Guardian.

Nekada moćan ledeni masiv izgubio je 93 odsto svoje površine između 1983. i 2003. godine, kada se sveo na manje od jednog hektara pregrejanih stena. Ipak, glečer je nastavio da iznenađuje istraživače koji su strahovali da će uskoro potpuno nestati, opstajući na planini još dve decenije.

Preporučujemo

Tokom poslednjih pet godina, u kojima su zabeležene tri najtoplije godine u istoriji merenja u Evropi, preostali led se otopio i sveo na nekoliko odvojenih delova. Do kraja leta poslednji ostatak glavnog ledenog tela bio je širok svega nekoliko metara. Nove fotografije planinskog područja, snimljene pre i nakon snežnih padavina ovog meseca, potvrđuju da više nema leda.

Matija Zorn, direktor Geografskog instituta "Anton Melik", rekao je da Triglav "zauzima centralno mesto u slovenačkom nacionalnom identitetu", kao i da nestanak glečera predstavlja gubitak važnog izvora podataka i pokazatelja klimatskih promena.

"Svake godine znao sam da će leda biti sve manje. Ali svake godine me je iznova šokiralo koliko ga je manje ostalo", rekao je Zorn.

Toplotni talasi, koji su postali još intenzivniji zbog zagađenja izazvanog emisijama ugljenika, opustošili su Alpe i velike bele glečere pretvorili u stenovite pustinje koje naučnici opisuju kao "mesečeve pejzaže". Prošlog meseca švajcarski glaciolozi utvrdili su da je u toj zemlji tokom poslednjih pet godina nestala gotovo petina leda, dok je njegova zapremina samo tokom 2026. godine smanjena za 5,5 odsto.

U Sloveniji, koja se nalazi na jugoistočnom rubu Alpa, glečer Triglav najveći deo svoje površine izgubio je tokom prošlog veka. Istorijske fotografije i dokumenti ukazuju na to da se sredinom 19. veka prostirao na oko 40 hektara. Do 1946. godine, kada su naučnici prvi put sproveli zvanična merenja, njegova površina smanjila se na svega 14 hektara.

Zorn, koji je prva merenja na glečeru obavio 2001. godine, rekao je da ga je brzina promena iznenađivala čak i tokom decenija u kojima je glečer opstajao duže nego što se očekivalo. Mesto na kojem je morao da stavlja dereze kako bi sprečio klizanje pomeralo se iz godine u godinu, prateći povlačenje leda.

"Topljenje je neverovatno, 2002. godine izvadili smo uzorak leda za geohemijsku analizu i bio je dubok oko pet metara. Već naredne godine stajao sam na istom mestu, ali više nisam bio na ledu, već na steni", ispričao je on.

Foto: Shutterstock/klemen cerkovnik

Triglav je najviši vrh Slovenije i ima posebno mesto u kulturi te zemlje. U narodu postoji očekivanje da bi svaka osoba u zemlji skijaša i planinara bar jednom u životu trebalo da se popne na ovu planinu.

Iako je glečer nestao, naučnici su pronašli led u pećinama ispod Triglava, nakon što je povlačenje glečera otkrilo nove prolaze. Drugi slovenački glečer, na planini Skuta, takođe se smanjio i istanjio, ali je njegov preostali deo bolje zaštićen od sunca nego što je bio glečer Triglav, pa se očekuje da bi mogao da opstane još nekoliko godina.

Zapadna Evropa ove godine pretrpela je najtoplije leto otkako postoje merenja. Procenjuje se da je zbog vrućina umrlo najmanje 50.000 ljudi, dok su posledice pogodile i druge oblasti, od propalih žetvi do prinudnog gašenja elektrana. Naučnici još procenjuju razmere štete nanete ekosistemima.

(Telegraf.rs)