Crna Gora uzvraća udarac Zagrebu: "Nećemo pristati na nerazumne zahteve Hrvatske"

Crnogorski ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović poručio je da Crna Gora neće prihvatiti zahteve Hrvatske koji nisu utemeljeni na pravu i koji zadiru u njene nacionalne interese, ali da to ne znači odustajanje od evropskog puta niti sukob sa Zagrebom.

Odgovarajući na poslanička pitanja u crnogorskom parlamentu, Ibrahimović je rekao da Podgorica želi dobrosusedske odnose s Hrvatskom, ali da neće automatski prihvatati svih osam zahteva koje je Zagreb postavio uoči završetka crnogorskih pristupnih pregovora s Evropskom unijom.

Preporučujemo

"Ako kažemo ‘ne’ zahtevima koji nisu racionalni i koji se ne temelje na pravu, ne znači da smo rekli ‘ne’ EU, već da smo rekli ‘da’ poštovanju međunarodnog prava i dobrosusedskih odnosa", rekao je Ibrahimović.

Naglasio je da Hrvatska za Crnu Goru ima poseban značaj kao susedna i prijateljska država, ali da otvorena pitanja, od kojih neka traju više od tri decenije, nije moguće rešiti u kratkom roku.

Crvene linije

Prema njegovim rečima, crvene linije u pregovorima sa Zagrebom predstavljaju nacionalni interesi Crne Gore.

"Naš pristup pregovorima sa Hrvatskom nije zasnovan na automatskom prihvatanju ili odbacivanju svih zahteva, već na odgovornom sagledavanju svih pitanja pojedinačno. Kada govorimo o crvenim linijama, podsećam da su naše crvene linije zaštita nacionalnih interesa Crne Gore", rekao je Ibrahimović.

Na pitanje opozicionih poslanika o mogućim ustupcima Hrvatskoj, Ibrahimović je tvrdio da Crna Gora nije preuzela nove obveze, niti prihvatila rokove, ali ni učinila ustupke na štetu svojih interesa u vezi sa školskim brodom "Jadran", razgraničenjem na Prevlaci i obeštećenjem bivših logoraša.

Zastupnik oporbenog DPS Andrija Nikolić upozorio je da potezi crnogorske vlasti, uključujući usvajanje Rezolucije o Jasenovcu, narušavaju poverenje Hrvatske i drugih evropskih partnera i otežavaju završetak pristupnih pregovora.

"Rezolucija o Jasenovcu, kontroverzna zakonska rešenja u oblasti unutrašnjih poslova i ANB, veličanje Ratka Mladića, sve su to potezi koji su stvarali ozbiljne probleme i narušavali poverenje naših partnera. Bez takvih poteza napredovali bismo brže ka EU", rekao je Nikolić.

Crna Gora blizu ulaska u EU

Ibrahimović je priznao da je usvajanje Rezolucije o Jasenovcu izazvalo negativne reakcije Zagreba, ali je istaknuo da je reč o odluci parlamenta, a ne vlade, te je rekao da su otvorena pitanja između dve države postojala i pre njenog usvajanja.

Hrvatska je ranije dostavila članicama Evropske unije i evropskim institucijama dokument s osam zahteva koje očekuje da Crna Gora ispuni pre završetka pregovora.

Među otvorenim pitanjima su vlasništvo nad školskim brodom "Jadran", razgraničenje na Prevlaci, pitanje nestalih osoba, procesuiranje ratnih zločina, obeštećenje bivših logoraša i povratak imovine.

U međuvremenu je crnogorska vlada rešila dva otvorena pitanja. Posebnim zakonom promenjen je naziv bazena u Kotoru i ozakonjena je  spomen-ploča u Morinju.

Zagreb insistira na rešavanju nasleđa rata iz 1990-ih, dok Podgorica smatra da se bilateralni sporovi trebaju rešavati dijalogom, bez ugrožavanja pristupnog procesa.

Crna Gora, koja je najdalje odmaknula među državama kandidatima za članstvo u EU, otvorila je sva 33 pregovaračka poglavlja, od kojih je 21 privremeno zatvorila.

Crnogorske vlasti planiraju završiti pregovore do kraja 2026. godine, a cilj im je da zemlja postane članicom Evropske unije 2028. godine.

(Telegraf.rs)