• 0

Bliži se Noć istraživača: Vreme je da se upoznate sa svetom robotike

Nama kao mladim robotičarima veoma je važno učestvovanje na Noći istraživača, da ostale upoznamo sa svetom robotike

  • 0

Osma "Noć istraživača" biće održana 29. septembra u 11 gradova Srbije - od 17 do 22 sata centralne ulice i trgovi biće ispunjeni besplatnim naučnim programom za sve uzraste, sa ciljem da nauku i istraživače približe ljudima i pokažu kako hrabri naučnici menjaju svet na bolje.

NOĆ ISTRAŽIVAČA JE TU: Pogledajte kakve ćete sve misterije moći da otkrijete

- Noć istraživača vidim kao veoma posebnu biblioteku. U njoj su knjige žive, vesele i bučne, iskreno posvećene najrazličitijim temama. To su istraživači spremni da jasno i glasno podele svoja saznanja sa posetiocima, ali i da ih čuju, inspirišu se i svoje nove strane ispišu tražeći odgovore na njihova pitanja - kaže dr Aleksandra Mirić, arhitekta konzervator iz Niša.

Za najveća naučna otkrića Mirić smatra vakcine, u slobodno vreme voli da čita Salmana Ruždija i mnogo je rastužuje stereotip da su istraživači asocijalni i dosadni štreberi, da samo oni razmeju ono o čemu govore.

- Noć istraživača je sjajan projekat koji na veoma direktan i zabavan način ljudima dočarava ono čime se mi bavimo - ističe MSc Vukan Lavadinović, asistent na Šumarskom fakultetu u Beogradu.

Prema njegovom mišljenju, najveće naučno otkriće je internet - zbog dostupnosti znanja i informacija i u šali dodaje da se još uvek nada naučnom otkriću koje će dokazati da je mlečna čokolada u stvari veoma zdrava.

Foto: Profimedia/Alamy

Aleksu Ćorovića iz Udruženja robotičara M41+ svi posetioci će moći da upoznaju na Savskom šetalištu na Kelemegdanu.

- Nama kao mladim robotičarima, veoma je važno učestvovanje na Noći istraživača, da ostale upoznamo sa svetom robotike, jer je to oblast koja je u ekspanziji i očekuje se sve veći i veći udeo nje u našim svakodnevnim životima - objašnjava Čorović, koji za najveće naučno otkriće smatra "tranzistor i smeštanje miliona njih u jedno integrisano kolo, čime se ''moć'' računara znatno povećava".

Rođena u Skoplju, dr Ana Savić je najlepši deo života provela u Nacionalnom parku Šar-planina i trenutno radi kao docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.

- Izazov je prilagoditi priču o nečemu čime se baviš i predstaviti je raznolikom auditorijumu. Lepo je da o temi na kojoj radiš porazmisliš kao sedmogodišnjak ili sedamdesetogodišnjak. Izazov je biti zanimljiv u vreme kada se toliko toga nudi što je (doduše samo na prvi pogled) interesantnije od nauke - kaže Savić.

Na Niškoj tvrđavi ona će pričati o čudesnim transformacijama organizama koji su sposobni da deo života žive u vodi, a drugi deo na kopnu i kaže da smišlja kako će izdržati da nosi akvarijum na glavi.

Osim što voli krimi romane i serije, dr Nenad Krstić se na istraživačku karijeru odlučio zato što voli izazove, i kako sam kaže "to je jedan interesantan, dinamičan, ponekad naporan, ali jednostavno lep poziv i posao, gde kreativnost, timski duh i znanje mogu doći do punog izražaja".

Za ključna naučna otkrića smatra otkriće električne struje, interneta, periodnog sistema elemenata, antibiotika i lasera, a bavi se istraživanjima u oblasti neorganske hemije, bioneorganske hemije, hemije teških metala, primenjene hemije.

Foto: Wikipedia/Sandbh

Dr Milan Ðorđević je docent za užu naučnu oblast kartografije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i ističe da mu istraživački posao dozvoljava da misli slobodno i kaže ono što misli.

Dr Milica Velimirović sa Katedre za biohemiju Medicinskog fakulteta za najveću zabludu o istraživačima smatra onu "da su to neki ljudi izopšteni od društva koji u svojim garažama/laboratorijama smišljaju blesave izume i svako malo nešto eksplodira".

Ona će buduće istraživače 29. septembra dočekati u Požarevcu gde će demonstrirati puteve nervnog stimulusa sa periferije do mozga i odgovor mozga na stimulus.

Marina Pejović, kustos u Odeljenju za rad sa publikom i odnose s javnošću Narodnog muzeja u Beogradu, poziva sve u Big Fashion tržni centar na put kroz vreme, sve do srednjeg veka, da vide kako i zašto su se ljudi selili, kako su ratovi uticali na promenu boravka ljudi i koja je bila uloga utvrđenih zdanja.

"Evropska Noć istraživača" održava se u više od 260 gradova, a prošle godine je okupila 1,1 milion građana zajedno sa 18.000 istraživača u 280 gradova.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima