• 0

Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu: Jesenja ispovest Rada Drainca (VIDEO)

Dra­i­nac spa­da me­đu naj­in­te­re­sant­ni­je po­ja­ve u srp­skoj knji­žev­nosti iz­me­đu dva svet­ska ra­ta. U njegovoj poeziji preovlađuju mo­ti­vi pla­ton­ske ero­ti­ke

  • 0

Rodio se kao Radojko Jovanović 16. avgusta 1899. u Blacama u Toplici. Poznat pod umetničkim imenom Rade Drainac bio je srpski pesnik, pri­po­ve­dač, ro­man­si­jer, ese­jist, no­vi­nar.

Pesme Milorada M. Petrovića, zaboravljnog srpskog pesnika i danas naručujemo u kafani, a ne znamo ko ih je napisao!

Vojislav Ilić napisao je najlepšu pesmu o jeseni, a ovaj zlatni oktobarski dan je idealan za nju

Predstavnik kosmopolitske struje u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata. Stvarao je u vidu modernističnih težnji.

Rođen je u Blacama, u Topličkom kraju, u siromašnoj porodici Jovanovića. Na kr­šte­nju je do­bio ime Ra­doj­ko, ko­je je u dva­de­set tre­ćoj go­di­ni, za­jed­no s pre­zi­me­nom Jo­va­no­vić, za­me­ni­o knji­žev­nim – Ra­de Dra­i­nac.

Školovao se u Francuskoj, a od 1926. i živeo je u Parizu gde je svirao violinu kao pratnja uz neme filmove. 1922. u Beogradu pokrenuo je i svoj časopis "Hipnos", koja je bila kruna njegove novinarske karijere.

Foto: Arhivska fotografija

Usled bolesti, vratio se u Srbiju. Po mobilizaciji, učestvovao je u borbama oko Užica. Od 1942. boravio je u sanatorijumu kod Soko Banje, gde ga je povremeno posećivao Ivo Andrić. Sa tuberkulozom u poodmaklom stadijumu, vratio se u Beograd, u Državnu opštu bolnicu, gde je umro 1. maja 1943.

Kao siromah, sahranjen je o državnom trošku, na Novom groblju, uz recitaciju njegove pesme "Nirvana" od strane glumca Milivoja Živanovića.

Dra­i­nac spa­da me­đu naj­in­te­re­sant­ni­je po­ja­ve u srp­skoj knji­žev­nosti iz­me­đu dva svet­ska ra­ta. U njegovoj poeziji preovlađuju mo­ti­vi pla­ton­ske ero­ti­ke, pro­la­zno­sti i Bo­ga, mo­ti­vi sna, ko­smo­po­lit­sko­ga pu­to­va­nja, slo­ven­stva, pe­sni­ka i nje­go­vog stra­dal­nič­kog ži­vo­ta u ne­pe­snič­kom i ne­lju­bav­nom sve­tu…

Poput mnogih velikih pesnika bio je bez novca, govorili su da je proćerdao život, da je boem i skitnica. Životario je, govorio je da kada bi se poezija jela on bi bio najslavniji kuvar na svetu. Pisao je svuda, po kafanama, u kupeu voza kao za pisaćim stolom… Na tim mestima nastale su njegove zbirke pesama, ukupno 15 objavljenih.

Foto: Pixabay

JESEN

Hteo bih sve da kažem kao da se rastajem sa svetom:
Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu,
Predajem srce zrelome suncokretu
Što u tamnoj noći gubi svoju senu.

Sa moje stanice skoro će da krene voz;
Na ovoj zemlji, odista ima mnogo šarenih čuda,
Varljivih profeta, lažnih pesnika, prodanih duša.
Uhoda i luda:
Često i najokoreliji grešnik zaželi da sklopi oči
Pod zemljom i travom.

Ja nisam mudrac sa istoka: još manje su moje reči nove: —

Pevam kao što paščad laju…

Ne uzmite za zlo ove reči:
I sam sam život učinio lepšim nego što je bio,
Mene bi mogao samo kuršum za zlikovca da izleči,
Toliko sam se na zemlji razotkrio.

Toliko!
A već ako bi mi sudbina jednom bila milostiva,
Pa kad zaželi da skine moje životne skele,
Nek umrem u jedan suton kad jesen, inače dosadna
I siva,
Liči na pečeno tele.

Poslušajte recitaciju pesme Jesen:

Daljinac

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima