• 0

Nušić predvideo propast srpskih kafana: Izbacili su čokanje, a uveli slamčice i moderna imena

U svoje vreme veliki pisac oplakivao je prestoničke kafane koje su nasledile neke druge, njemu moderne

  • 0

- I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom. I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda - ovim rečima svoje pripovedanje o ovim, naročitim okupljalištima počinje neprevaziđeni Branislav Nušić, u svojim beleškama.

Brutalan odgovor Jovana Dučića na pitanje zašto ne kupi kuću u Beogradu: 10 najvećih anegdota srpskih književnika

U svoje vreme veliki pisac oplakivao je prestoničke kafane koje su nasledile neke druge, njemu moderne, za kojima potom mi danas žalimo baš kao što je Nušić ožalio svoje.

Nušić u svojim beleškama nabraja da su se svi javni poslovi obavljali u kafani, "od sastanaka radi posla, tu su se čak i advokati savetovali sa klijentima, tu se zakazivao sastanak između provodadžije i devojčinog oca, tu je dužnik potpisivao menicu, ortak ugovor, tužilac punomoćje." Svi javni akti, primećuje Nušić, osim testamenta, završavani su u kafani.

- Tu, skoro, čitao sam jedan oglas u novinama - beležio je Nušić. - Neka kafana, u jednom predgrađu Beograda, koja se ponosno nazvala "Novi vek", objavljuje da je "moderno preuređena" i da, sem odličnog pića i tačne posluge, svako veče u njoj "koncertira" džaz-band i izvodi se dansing.

Foto: Arhivske fotografije

"Novi vek", odista novi vek, jadao se dalje mudri hroničar.

- Bolje ime nije mogla poneti ova kafana u predgrađu pa da obeleži period preloma koji naše doba priželjkuje. Dok su mondenski etablismani sa egzotičnim imenima "Ekscelzior", "Palas", "Luksor" i "Splendid" suzbili iz centra naše prestonice naše stare kafanice "Kod Žmurka", "Mecovalije" i "Dardanela", mi smo se, stari Beograđani, zar i mirili onim što novi život i novo doba mora sa sobom doneti. Brisali su se tragovi jedan po jedan.

- Rušila se jedna po jedna kafana u kojoj smo mladost proveli, a često možda i mladost sahranili, i mi smo pobožno skidali kapu i šaptali rezignirano za pokojnikom kojega su kraj nas proveli: Bog da joj dušu prosti!

Očajavanja vredna bila su i piščeva sećanja o seobi, "tamo na periferiju, i onih klasičnih kasapskih panjeva na kojima se sekirom čerečilo pečeno prase i jagnje. Odselile su se i one prostrane, prljave i pregorele tepsije u kojima su se krčkale krezle i škembići… sve, sve se odselilo tamo na periferiju…"

Foto: Arhivske fotografije

Seta čoveka koji opisuje Beograd početkom 20. veka slična je sentimentu koji opisuje sugrađanin današnjice, jedan vek kasnije.

- I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom. I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda i iščeznuće iz pamćenja naših onaj vedri, onaj patrijarhalni život predratne prestonice.

Foto: Wikipedia.org / Smooth

- Doduše, imao je mnogo primitivnoga u sebi, ali je imao i nečega srdačnoga, nečega toploga, nečega što generacije vaspitava ljubavlju prema rodnoj grudi, iz kojega je vaspitanja i ponikla ona velika generacija koja je obilnom krvlju natopila Kumanovo, Jedrene, Bregalnicu, Cer, Dobro polje i Kajmakčalan, a rasula svoje kosti širom bela sveta, od Dalekoga istoka do sumornog zapada.

Nušić, dabome, nije ni slutio da će danas postojati društvene mreže, u njegovo doba taman su se odomaćili radio aparati, a prvi, ekspertimentalni televizijski program u Beogradu bio je emitovan na Jesenjem sajmu iste, 1938. godine, kada se pisac upokojio.

Foto: Arhivske fotografije

Danas sa istim, njegovim sentimentom, sugrađani upitani za "dobra, stara vremena" ne pominju krezle (većina i ne zna šta je to), ali ih sećanja vuku ka nečemu drugom.

Sasvim osnovano, današnji uposlenici pisane reči pamte "Bermudski trougao", koji su činile legendarne kafane "Pod lipom", "Šumatovac" i "Grmeč", začudno imenovane srpskim imenima koja su danas postala potpuno "demode".

Novinarstvo, glumište i ljudi od pera, ali i kojekakav drugačiji svet koji je hteo da im bude blizu, obavezno je morao da zasedne u neku od ovih kafana, ako bi uopšte hteo da se smatra Beograđaninom ili makar nekim ko teži tom statusu.

Nušiću je to bila nejasna i pomodna budućnost. Ali, kao i svaka druga, i njegova se budućnost pretočila u nečju prošlost. Ovog puta našu.

Daljinac

(Telegraf.rs/Njuzvik, Novosti, Rasen)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima