• 0

Nušić predvideo propast srpskih kafana: Izbacili su čokanje, a uveli slamčice i moderna imena

U svoje vreme veliki pisac oplakivao je prestoničke kafane koje su nasledile neke druge, njemu moderne

  • 0

- I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom. I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda - ovim rečima svoje pripovedanje o ovim, naročitim okupljalištima počinje neprevaziđeni Branislav Nušić, u svojim beleškama.

Brutalan odgovor Jovana Dučića na pitanje zašto ne kupi kuću u Beogradu: 10 najvećih anegdota srpskih književnika

U svoje vreme veliki pisac oplakivao je prestoničke kafane koje su nasledile neke druge, njemu moderne, za kojima potom mi danas žalimo baš kao što je Nušić ožalio svoje.

Nušić u svojim beleškama nabraja da su se svi javni poslovi obavljali u kafani, "od sastanaka radi posla, tu su se čak i advokati savetovali sa klijentima, tu se zakazivao sastanak između provodadžije i devojčinog oca, tu je dužnik potpisivao menicu, ortak ugovor, tužilac punomoćje." Svi javni akti, primećuje Nušić, osim testamenta, završavani su u kafani.

- Tu, skoro, čitao sam jedan oglas u novinama - beležio je Nušić. - Neka kafana, u jednom predgrađu Beograda, koja se ponosno nazvala "Novi vek", objavljuje da je "moderno preuređena" i da, sem odličnog pića i tačne posluge, svako veče u njoj "koncertira" džaz-band i izvodi se dansing.

Foto: Arhivske fotografije

"Novi vek", odista novi vek, jadao se dalje mudri hroničar.

- Bolje ime nije mogla poneti ova kafana u predgrađu pa da obeleži period preloma koji naše doba priželjkuje. Dok su mondenski etablismani sa egzotičnim imenima "Ekscelzior", "Palas", "Luksor" i "Splendid" suzbili iz centra naše prestonice naše stare kafanice "Kod Žmurka", "Mecovalije" i "Dardanela", mi smo se, stari Beograđani, zar i mirili onim što novi život i novo doba mora sa sobom doneti. Brisali su se tragovi jedan po jedan.

- Rušila se jedna po jedna kafana u kojoj smo mladost proveli, a često možda i mladost sahranili, i mi smo pobožno skidali kapu i šaptali rezignirano za pokojnikom kojega su kraj nas proveli: Bog da joj dušu prosti!

Očajavanja vredna bila su i piščeva sećanja o seobi, "tamo na periferiju, i onih klasičnih kasapskih panjeva na kojima se sekirom čerečilo pečeno prase i jagnje. Odselile su se i one prostrane, prljave i pregorele tepsije u kojima su se krčkale krezle i škembići… sve, sve se odselilo tamo na periferiju…"

Foto: Arhivske fotografije

Seta čoveka koji opisuje Beograd početkom 20. veka slična je sentimentu koji opisuje sugrađanin današnjice, jedan vek kasnije.

- I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom. I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda i iščeznuće iz pamćenja naših onaj vedri, onaj patrijarhalni život predratne prestonice.

Foto: Wikipedia.org / Smooth

- Doduše, imao je mnogo primitivnoga u sebi, ali je imao i nečega srdačnoga, nečega toploga, nečega što generacije vaspitava ljubavlju prema rodnoj grudi, iz kojega je vaspitanja i ponikla ona velika generacija koja je obilnom krvlju natopila Kumanovo, Jedrene, Bregalnicu, Cer, Dobro polje i Kajmakčalan, a rasula svoje kosti širom bela sveta, od Dalekoga istoka do sumornog zapada.

Nušić, dabome, nije ni slutio da će danas postojati društvene mreže, u njegovo doba taman su se odomaćili radio aparati, a prvi, ekspertimentalni televizijski program u Beogradu bio je emitovan na Jesenjem sajmu iste, 1938. godine, kada se pisac upokojio.

Foto: Arhivske fotografije

Danas sa istim, njegovim sentimentom, sugrađani upitani za "dobra, stara vremena" ne pominju krezle (većina i ne zna šta je to), ali ih sećanja vuku ka nečemu drugom.

Sasvim osnovano, današnji uposlenici pisane reči pamte "Bermudski trougao", koji su činile legendarne kafane "Pod lipom", "Šumatovac" i "Grmeč", začudno imenovane srpskim imenima koja su danas postala potpuno "demode".

Novinarstvo, glumište i ljudi od pera, ali i kojekakav drugačiji svet koji je hteo da im bude blizu, obavezno je morao da zasedne u neku od ovih kafana, ako bi uopšte hteo da se smatra Beograđaninom ili makar nekim ko teži tom statusu.

Nušiću je to bila nejasna i pomodna budućnost. Ali, kao i svaka druga, i njegova se budućnost pretočila u nečju prošlost. Ovog puta našu.

Daljinac

(Telegraf.rs/Njuzvik, Novosti, Rasen)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima