• 36

OVA MASKA U "SENKAMA" JE MOŽDA JAKO VAŽNA: Povezana je sa nekada najmanjom a najbogatijom zemljom Evrope (FOTO)

Ako pažljivo pogledate masku onoga koji ostavlja utisak "prvosveštenika" Društva Tule, videćete da deluje kao da je izrađena po ugledu na "bautu", najvažniju tradicionalnu masku karnevala u Veneciji, onakvu kakva je nekada bila — čisto bela, groteskno širokog nosa i špicaste pružajuće brade, bez usta, sa pratećim trorogim "šeširom" i plaštom

  • 36

"Carnevale di Venezia!", što bi rekli Italijani. Odnosno, Mlečani, da budemo precizni. Ova svetkovina — koja se završava o poslednjem danu Maslenica, odnosno na Pokladni utorak, dan pre početka Velikog posta, četrdeset dana pre Vaskrsa — ustanovljena je 1162. godine, a počela je kao proslava pobede Venecije nad patrijarhom Akvileje.

Vremenom je postala zaštitni znak Republike svetog Marka, ali je zabranjena 1797. godine od strane svetog rimskog cara Franca II. Tokom XIX veka povremeno se pojavljivala, uglavnom kao privatni događaj, a nakon dugog "posta" konačno je obnovljena 1979. godine.

Ono što ovaj karneval čini posebnim u svetu u kome postoji mnoštvo karnevala, skoro od samog početka jesu maske. Živopisne, spektakularne maske. Čini se da su se pojavile već u srednjem veku kao specifični mletački odgovor na društvene okolnosti ondašnje Evrope, u kojoj je vladala rigidna klasna hijerarhija. To se da zaključiti pre svega zahvaljujući zakonskim ograničenjima koja su donošena; recimo, 1399. godine izglasava se zabrana nošenja vulgarnih maski kao i posećivanje manastira pod maskama. U jednom trenutku, tokom renesanse, maska za vreme karnevala postaje ne stvar izbora već nešto bez čega se ne može.

Masku "bauta" sa pratećim crnim plaštom i istobojnim trorogim šeširom nosi čovek levo. Karneval u Veneciji. Foto: Wikimedia Commons/Oxxo

Podrazumeva se da se svašta tu dešavalo, uostalom, možete samo da zamislite količinu bluda i razvrata nad kanalima Venecije, u izvedbama ljudi skrivenih, ljudi koji ostatak godine moraju da slede stroga pravila ali tada, maskirani i anonimni, mogu sa kim hoće da rade šta hoće. Nije ni čudo što je Franc II taj običaj zabranio!

Elem, postoji nekoliko vrsta tih maski koje su postale simboli Serenisime, te Najdostojanstvenije Republike Venecije, a prva među njima uvek je "bauta".

Premda se danas nosi pozlaćena, originalno je bila čisto bela; pokriva celo lice i karakteriše je groteskno široki i veliki nos, kao i špicasta linija brade koja se "gura" napred; takođe, bauta nema usta, zbog čega brada i jeste takva kakva je, da bi nosilac maske mogao da priča, jede i pije a da masku ne skida. Uz nju najčešće idu još dva komada garderobe: crveni ili crni plašt, te trorogi šešir.

Insert iz serije "Senke nad Balkanom". Printskrin: RTS/Senke nad Balkanom

E sad, ako pažljivo pogledate masku onoga koji u seriji "Senke nad Balkanom" ostavlja utisak "prvosveštenika" Društva Tule (na kraju osme epizode shvatamo ko je u pitanju, ali da ne otkrivamo onima koji je još uvek nisu pogledali), videćete da ta maska deluje kao da je izrađena po ugledu na bautu, onakvu kakva je nekada bila — čisto bela, groteskno širokog nosa i špicaste pružajuće brade, bez usta.

Jedan detalj se tu razlikuje: "šešir" je u "Senkama" zapravo deo maske a ne poseban element, i nije striktno rečeno trorog već samo na trorogi šešir podseća, kada se posmatra spreda.

Što se tiče maske njegovog pomoćnika, ona je verovatno inspirisana maskom "volto" ("lice" na italijanskom), koja se takođe naziva i "larva" ("duh" na italijanskom). Budući da ima (začepljena) usta, i normalnu bradu, mora se skidati pri konzumaciji hrane i pića; barem njena festivalska varijanta, za ovu varijantu iz serije to nema važnost.

Sala Velikog veća Mletačke republike u Duždevoj palati u Veneciji, oko 1678. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bonhams

Ostaje da se vidi da li je ovakav izbor maski smislen, odnosno, da li je Društvo Tule u "Senkama" u nekakvoj vezi sa prohujalom Mletačkom republikom, ili je pak u pitanju tek puka inspiracija koja nema nikakve dubinske veze sa ovom materijom. Ne bi trebalo smetnuti sa uma da Spilberg ključni dokaz za pronalaženje Svetog grala, još jedne relikvije za kojom su nacisti oko Himlera u to vreme ludovali, od strane Indijane Džounsa smešta upravo u Veneciju.

Pre nego što u poslednje dve epizode saznamo šta se i da li se uopšte nešto iza toga krije, jednu važnu stvar bi trebalo da naglasimo: bauta je u XVIII veku postala obavezna za nošenje prilikom glasanja na Velikom veću, u kojem je na svom vrhuncu sedelo 2.746 pripadnika patricijskih porodica.

Neke od njih, bile su vekovima bogate, druge su propale ekonomski ali zadržale nasledno pravo da sede u ovom najširem zastupničkom telu Republike koje je donosilo zakone i biralo Savet desetorice, telo zaduženo za političku sigurnost Venecije, slično današnjoj tajnoj policiji.

Nošenje maske je osiguravalo potpunu jednakost pri glasanju, donoseći sa sobom anonimnost sličnu tajnom glasanju u današnje doba. Stoga je izbor maske glavešine ove tajne okultne organizacije pun pogodak.

(O. Š.)

Komentari

  • Carson

    Najbolja naša serija ikada. Rezija,scenarijo,odabir glumaca,ja nemam reči,svaka čast!

  • Lale

    Ako je ova serija glupa ja ne znam sta je po vama dobra,sve je vrhunsko uradjeno.

  • Nc71

    Cista glupost od serije!!!

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima