Japanci kad dođu u Beograd kažu: Da nije bilo devedesetih, vi biste nama danas prodavali robote, a ne mi vama (FOTO)

Izložba "Rođenje humanoidne robotike: 50 godina Centra za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin", koja se otvara večeras u Muzeju nauke i tehnike, pružiće priliku javnosti da se upozna sa radom najstarije laboratorije za robotiku u Jugoistočnoj Evropi i sazna zbog čega Japanci kada dođu u Beograd kažu: Da nije bilo devedesetih, vi biste nama danas prodavali robote, a ne mi vama.

Tinejdžerke čije su oči pune patnje, svoj bol prenele su na platno. Morate da vidite šta su uradile, a postoji mnogo jak razlog za to

Preporučujemo

Autor izložbe, kustos Muzeja nauke i tehnike, Ivan Stanić izložbom ukazuje na značaj Centra za robotiku, na njegova fundamentalna istraživanja koja su ga sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka učinila kolevkom moderne robotike u svetu.

U Centru su se rodile ideje i teorije, koje su zajedno sa praktičnim dostignućima, uticale na razvoj i tok svetske robotike, posebno u Japanu, SAD, Rusiji i Francuskoj.

- Malo ljudi zna da su se pionirski koraci i znčajane stvari koje su uticale na razvoj robotike u svetu, zapravo desile u Beogradu šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka - ističe Stanić u razgovoru za Tanjug.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Sve je počelo, kako podseća, razvojem takozvane "beogradske šake".

Profesori Rajko Tomović i Milan Rakić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu započeli su 1963. godine pionirski rad na izradi veštačkog organa sa čulom dodira i 1964. konstruisali model prve u svetu protetičke robotske šake na eskterno napajanje.

Ta šaka je čak poslata u SAD na istraživanje i trebalo je da pomogne američkim naučnicima da reše problem hvatanja u misiji Apolo na mesecu, ali je ona bila namenjena ljudima i za hvatanje manjih stvari.

Sledeći važan korak bila je Teorija nula momenta ili Tačka nula momenta koju je formulisao profesor Miomir Vukobratović 1968. koja se danas koristi u Japanu za hodanje svih dvonožnaih robota, poput Asima, jednog od najnaprednijih robota koje je proizvela firma "Honda".

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Godine 1972. napravljen je pneumatski aktivni egzoskelet namenjen paraplegičarima i jedan primerak je dostavljen Centralnom institutu za traumatologiju i ortopediju u Moskvi, a dve godine kasnije stvoren je prvi egzoskelet u svetu koji je koristio elektromotore kao aktuatore i može se smatrati prethodnikom savremenihh humanoidnih robota koje pokreću humanoidni motori.

Posetioci će na izložbi moći da vide i kasnije doprinose na polju rehabilitacione robotike, kao što je potkolena proteza i ortotička ruka napravljena 1980. za distrofičare.

Iz te rehabilitacione robotike proizašao je 1978. prvi jugoslovenski industrijski robot UMS1- prvi industrijski robot antropomorfnog tipa u svetu.

Stanić ističe da je osamdesetih godina robotika u Srbiji dobila veliki zamah u oblasti industrijske robotike, koji je mnaglo prekinut devedsetih godina ratom i uvođenjem sankcija.

- Postoji priča da svi Japanci koji dođu u posetu Institutu ''Mihajlo Pupin'' i pogledaju šta se sve dešavalo kod nas šezdesetih i sedamdesetih godina, kažu: Da se nisu desile devedesete, verovatno bi vi nama prodavali robote, a ne mi vama - ispričao je autor izložbe.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Poslednji deo izložbe posvećen je radu Centra za robotiku od 2000. na ovamo sa fokusom na teoriji i razvoju softvera koji se primenjuje u robotici.

Stanić kaže da su problem sredstva, jer razvoj robota dosta košta pa domaći stručnjaci učestvuju u velikom broju evropskih projekata.

Mnogo robotičara je devedsetih godina napustilo Srbiju, ali ipak, kako naglašava Stanić, profesori koji danas predaju na fakultetima u Beogradu i Novom Sadu potekli iz Vukobratovićeve beogradske škole robotike.

- Kada se sedamdesetih godina radilo na aktivnim egzoskeletima, profesor Vukobratović je u jednom trenutku rekao: Hajde da prekinemo ovu priču sa egzoskeletima jer je rano, tek će doći vreme za egzoskelete. Bio je u pravu. Danas za 30.000 dolara možete kupiti egzoskelet koji danas naročito ima primenu u vojsci - rekao je Stanić.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

On je podsetio i da 1969. godine kada je Vukobratović svojom Teprijom nula momenta rešio problem dvonožnog hoda, u svetu nisu postojali roboti koji su hodali na dve noge.

- Primena te teorije se desila tek 16 godina kasnije u Japanu što pokazuje koliko je Vukobratović bio veliki vizionar. Mi pokušavamo ovom izložbom da pokažemo domaćoj javnosti da su se ovde desile velike stvari na polju nauke i da postoje, pored Tesle i Pupina, naučnici takođe koji zaslužuju veliki pažnju - rekao je Stanić.

(Telegraf.rs/Tanjug)