0

Slika koja je izazvala zemljotres i razbila sve norme, slika nikla ni iz čega (FOTO)

Fransisko Goja svakako spada u red najznačajnijih umetnika novog veka. Španci ga drže za najbitnijeg svog slikara s kraja osamnaestog i početka devetnaestog stoleća, a svet ga naziva poslednjih „starim majstorom“ i prvim modernim. Njegove slike, čak i kada su tematski usko vezane za neki konkretan istorijski događaj, prevazilaze vreme. To je slučaj sa slikom „Treći maj 1808“

Napoleon Bonaparta jaše kamilu tokom kampanje u Egiptu. Foto: Wikipedia Commons/Khaerr

Napoleon Bonaparta postao je 1799. godine prvi konzul Francuske Republike, a pet godina kasnije proglasio se i krunisao za imperatora. Za to vreme, Španijom — koja je kontrolisala pristup Mediteranu i tako bila od krucijalne važnosti za francuske strateške interese — vladao je slabi i nesposobni Karlos IV kojeg je Napoleon uspeo lako da ubedi na zajedničko osvajanje Portugalije; zvanično, plan je bio da Francuska i Španija anektiraju po trećinu, a da trećina pripadne španskom premijeru Manuelu de Godoju koji bi bio proizveden u princa Algarvea.

Karlos nije shvatio Bonapartine stvarne namere. Pod plaštom pojačavanja španskih trupa, 23.000 francuskih vojnika prešlo je granicu novembra 1807. godine, gotovo bez otpora, koji je bio tek sporadičan. Da ne ulazimo ovom prilikom u komplikovane detalje koji se tiču Karlosa i njegovog sina Ferdinanda, tek, Karlos je abdicirao u korist Napoleonovog brata Žozefa, koji je postao novi kralj Španije.

Zanimljivo, dinastija koja je tako zbačena, takođe je bila francuska, to su bili Burboni, koji uostalom i danas vladaju tom zemljom; o tome kako su došli do španskog prestola već smo pisali. Španskom narodu dakle nije bilo strano da na tronu sedi stranac (naši današnji nacionalistički doživljaji nisu tada vredeli), ali su sada ovi Francuzi bili sekularni, militantni ateisti, suprotstavljeni duboko ukorenjenim katoličkim ubeđenjima stanovništva, i zemlja se našla pod okupacijom, što ranije nije bio slučaj.

„Portret Fransiska Goje“, Visente Lopes i Portanja, 1826. Foto: Wikimedia Commons/Museo Nacional del Prado/museodelprado.es

Na vest da se planira prebacivanje kraljevske porodice u Francusku, u Madridu je 2. maja 1808. izbio ustanak, iza kojeg je sledio Španski rat za nezavisnost. Ishod tog sukoba, koji se dobrim delom vodio u gerilskim uslovima, bio je poraz Napoleona početkom 1814, i u dobroj je meri bio uslovljen francuskim debaklom u Rusiji 1812, a onda i u Bici kod Lajpciga 1813. godine.

Veliki slikar Fransisko Goja predložio je španskim vlastima odmah nakon proterivanja okupatora, izradu dve slike koje bi komemorisale Drugomajski ustanak; predlog je prihvaćen, izdat je nalog i one su dostavljene iste 1814. godine. Prva slika se zove „Drugi maj 1808“ i na njoj je prikazana borba ustanika sa mamelucima francuske Carske garde (muslimanima regrutovanim iz redova egipatskih mameluka); dva meseca kasnije dovršio je daleko poznatiju sliku „Treći maj 1808“, koja prikazuje gušenje ustanka i francusku odmazdu: tog dana je, pre zore, nekoliko stotina Španaca bilo je postrojeno i streljano širom prestonice.

„Drugi maj 1808“ u mnogome je „normalna“ slika, u smislu da nije neubičajena u istoriji umetnosti. Ali „Treći maj 1808“ je presedan, ta slika nema nikakvog uzora i prethodnika, ona je samonikla u umu umetnika, nastala praktično ni iz čega, ni iz kakve umetničke baštine. Nije poznato da li je Goja bio svedok ustanka i odmazdi, posebno ne da li je svedočio prizoru sa „Trećeg maja 1808“, ali to i nije važno, umetnik nije novinar.

„Drugi maj 1808“ ili „ Juriš mameluka“, Fransisko Goja, 1814. Foto: Wikimedia Commons/Museo del Prado, Madrid

Nekoliko elementa na njoj mora biti istaknuto jer lako mogu da promaknu. Prvo — postoji snažan kontrast između streljačkog voda sa jedne i neorganizovane grupe zarobljenika koji će biti streljani sa druge strane; Goja je to postigao tankom linijom razdvajanja između njih, koja možda nije striktno u skladu sa vojnom praksom, ali umetnicima je dozvoljeno preterivanje i odstupanje od stvarnosti, onda kada je cilj istina u širem smislu.

Prve ženske stidne dlačice koje su ugledale svetlost dana, srušile jednog premijera a slavnog slikara izvele pred inkviziciju

Drugo — dramatični efekat proizveden je na zemlju položenom uličnom lampom, smeštenom između dve grupe, i time što ona osvetljava žrtve a senči monolitni streljački vod; ali njena funkcija je na kraju krajeva samo ta, da vojnicima olakša posao, čime je uloga svetlosti u umetnosti, kao kanala za produhovljenje, podrivena. Treće — među krvavim leševima već pobijenih nalazi se centralna figura rodoljuba koji, drsko i prkosno ali potpuno uzaludno, kleči raširenih ruku (na desnoj kao da ima stigmu); šta ta figura u tom položaju simboliše? trajnost, odlučnost i neuništivost španskog otpora francuskom okupatoru? ili besmislenost svega, nebitnost individue kao takve?

Slika nije dobro primljena i nehajno je odbačena kao delo male vrednosti; trideset ili četrdeset godina je izgleda bila uskladištena, iako sve vreme deo zbirke Muzeja „Prado“ kao i danas, pre nego što je uvrštena u zvanični katalog ovog muzeja 1872. godine. Nekoliko je razloga za to. Prvo, po svom je sadržaju revolucionarna; Burbonima nakon restauracije nije trebalo podsećanje na narodni ustanak, čak ni na onaj koji im je išao u prilog. Takođe — pacifistička: nakon što se pojavila, inspirisala je nebrojeno umetničkih dela, i praktično postala ikona antiratnog pokreta i ljubitelja mira.

„Treći maj 1808“, Fransisko Goja, 1814. Foto: Wikimedia Commons/Museo del Prado, Madrid

Konačno, kao što rekosmo, predstavlja potpuno odstupanje od umetničkih i akademskih normi koje su vredele u to doba: istorijsko slikarstvo je bilo idealističko i herojsko, rat se slavio a ne kudio, smrt junaka i mučenika veličala se a ne obesmišljavala. Pritom je Goja prikazao anonimne pobunjenike i anonimne dželate, na njegovoj slici uzvišenosti nema mesta, žrtva je žrtva i ništa više od toga, lišena je estetske i duhovne lepote, i tehnička izvedba smisleno tome odgovara.

UŽASI RATA SLIKANI KRVLJU NESREĆNIKA: Utroba će vam se prevrtati zbog ovih prizora na Gojinim grafikama (FOTO)

Istina, strukturalno i tematski ona se može protumačiti tako, da hvata vezu sa mučeničkom tradicijom hrišćanske umetnosti, ali u toj meri odstupa od konvencija koje su važile, da je nazivaju „prvom modernom slikom“ — zemljotresnom, „prvom velikom slikom koja se istinski može nazvati revolucionarnom u svakom smislu te reči, i po stilu, i po temi, i po nameri“.

Po svemu sudeći, slike „Drugi maj“ i „Treći maj“ samo su jednom napustile Madrid, tokom Španskog građanskog rata kada su kamionom prebačene u republikansku prestonicu Valensiju, radi bezbednosti; ironično, obe su tom prilikom oštećene u saobraćajnom udesu. Inače, Fransisko Goja izradio je tokom druge decenije devetnaestog veka i seriju od osamdeset dve grafike, koja se naziva „Užasi rata“, o kojoj smo već ranije pisali. Inspiraciju za njih našao je u istom sukobu u kojem i nadahnuće za ove dve. Vredi ih pogledati.

(P. L.)

Tagovi: Fransisko Goja, Istorija, Napoleon Bonaparta, Pacifizam, Slikarstvo, Španija, Španska istorija, Španski rat za nezavisnost, umetnost

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Posle požara u Notr Damu "planula“ knjiga o Kvazimodu: Giganti za prodaju ne stižu da isporuče dovoljno primeraka

"Tartif" i "Veštice iz Salema", Srpskog narodnog pozorišta, pokupili nagrade i na 69. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine

Nakon NOMUS-a i Kolarca - afterparti Beogradske filharmonije

Otkriveno ko je otkazao projekciju "Balkanske međe" u Bujanovcu

Svi znaju za Marka Kraljevića, ali je malo poznato kako je postao jak i zašto mu je jedna devojka pomogla da dobije Šarca

Porno-pesma pobedila na takmičenju recitatora: Nastavnici iz Vlasotinca šokirani ovim stihovima

Treći spektakl na otvorenom Beogradske filharmonije: Diznijeva fantazija uživo za 50 000 ljudi

Više od stotinu premijernih filmova na Beldocs festivalu

Otkazano prikazivanje "Balkanske međe" u Bujanovcu, a evo šta ekipa filma kaže na to

Počela borba za sef u kom se kriju Kafkina neobjavljena dela: Pisac je pred smrt rekao prijatelju da spali te rukopise, ali on to nije uradio

Kenny Werner, Dave Liebman, Peter Erskin i Johannes Weidenmuller - zajedno u Nišu

Nagrada za Joakima Tasića na Festivalu "Pozorišno proleće" u Šapcu

Slobodan Beštić sa Beogradskom filharmonijom

Telegraf analiza 8x01 epizode Igre prestola: "Šta je mrtvo nikad neće umreti. Ali u svakom slučaju ubij kopile" (FOTO) (VIDEO)

Urnebesni prevodi maturanata iz Loznice: Umesto da napišu "ti bi trebalo da imaš tremu", njihova verzija je: "Mnogo je za tebe da imaš traktor"

Sa visokih tornjeva Notr Dama Kvazimodo je špijunirao čitav grad: Kako ćemo preko "Zvonara bogorodičine crkve" večno pamtiti simbol Pariza

Muzički razgovori sa ocem i sinom Felc

"Slobodna zona" kreće na turneju: Ove filmove gledaćete besplatno u više od 50 gradova Srbije

Ne propustite "Majsku gitarijadu" - događaj koji je nastao u najslavnije vreme roka, a danas mu čuva leđa

Parni Valjak 8. novembra u Areni u Beogradu

Pažnja, spojler: Najveća tajna serije "Igra prestola" je postala nebitna zbog ove urnebesne scene

Svirali su u Knezu, pa doživeli da nastupaju za Sebastijana Kurca i da usred Beča zasviraju Moravac: Braća Piler nakon 10 godina žive svoj san (FOTO) (VIDEO)

Pola godine bez Milene Dravić: Pamtimo je po velikim ulogama i po još većoj ljubavi sa Draganom Nikolićem

Izložbom Selene Vicković obeležena prva godina rada Galerije "Novembar" (FOTO)

Nišville jazz festival dobio još jednu prestižnu nagradu

Lena Kovačević preporučuje tri knjige čitaocima Telegrafa

Video vodič kroz najuzbudljiviji događaj vikenda - BUKA! SADA!

Pilerovi su nastupali u Knezu, pa su svirali i za Sebastijana Kurca, a sada se posle 10 godina ponovo takmiče u Srbiji (FOTO) (VIDEO)

Hor od 900 dece peva pesmu Đorđa Balaševića (VIDEO)

Noć muzeja u znaku slobode: Od kultnog Vudstoka do mladih Kruševljanki, omiljena manifestacija slavi pomeranje granica (FOTO)

Atelje 212 gostuje u Sankt Peterburgu u Dramskom teatru na Vasiljevskom

Kolumbov vanbračni sin hteo da ima najveću biblioteku: Šta krije katalog knjiga star 500 godina

Predstavljanje knjige "Venac za oca" Vesne Kapor večeras u Kolarčevoj zadužbini

Dizni predstavio novi trejler za najiščekivaniji film godine: "Kralj lavova" stiže u bioskope 19. jula

"Šupa" je novo kulturno zdanje Njujorka, a mesto gde se nalazi dovoljno govori koliko će biti važna

Snimiću film o Jasenovcu: Kusturica otkriva kako će izgledati ovo značajno istorijsko ostvarenje

Izgubljeni dokumentarac o Leonardu Koenu na Beldoksu

Počinje nova humoristička serija o glumcima "Daleko je Holivud"

Poslednja sezona "Igre prestola" počinje za nekoliko dana, a ovo je top 10 teorija šta će se desiti (FOTO) (VIDEO)

Zombi virus iz Požege, vampirizam, jugo i Šešelj: Kako su Srbi prikazani u stranim serijama i filmovima (FOTO) (VIDEO)

Održana premijera filma "Ratne priče sa Košara": 105 minuta bitke koja je postala simbol srpske hrabrosti

Lena Kovačević i Marko Louis na prvom Wine Gardenu u Botaničkoj bašti 15. i 16. juna

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima