Da li nam je tranzicija uništila kafane? Nekad mesta okupljanja intelektualaca, danas su stecište "pozera"

Nekada su kafane bile centar društvenog života i bilo je uobičajeno da se svi važni poslovi završavaju u čaršiji, ne zaobilazeći kafane.

Tu su se okupljali trgovci i zanatlije, zaključivani i otplaćivani zajmovi, brakovi, dogovarana kumstva, prijateljstva, političarilo, sastančilo, pisala pisma, tužbe, žalbe…

Preporučujemo

Iako je nekada na svakih 50 stanovnika u Beogradu bila otvarana po jedna kafana i one važile za mesto okupljanja gradskih boema, pisaca, novinara i ličnosti iz javnog života, kao i mesta na kojima su se donosile bitne političke odluke, pisale pesme, tekstovi, danas se mnoge gase, menjaju izgled i ambijent, ljudi po kojima su bile prepoznatljive više nema, a mlade pak, više zanima drugačiji provod i muzika.

Ipak, za njima se nije izgubila realna potreba, primećuju sagovornici Tanjuga - sociolozi, vlasnici kafana, njeni ljubitelji...

Kafane u Srbiji nisu istovetne kao ranije, neminovno su i same postale žrtve tranzicije, mnoge su modernizovane, ali sporadično se mogu videti i one koje čuvaju sećanje na vreme kada su otvorene i ljude koji su u njima obitavali i provodili vreme, kažu.

Foto: Profimedia/kafana

Primećuju i pojavu da kafane postaju neka vrsta "surogata", odnosno da je, kako kažu, sve više "novokomponovanih fensi lokala", a sve manje starih mesta s nekadašnjim tradicionalnim ambijentom.

- Mnoge kafane sa tradicionalnim ambijentom postaju sve skuplje i neka vrsta muzeja, a kafana ne bi trebalo to da bude. Ona bi trebalo da sačuva sećanje na epohu i goste koji su nekada u njoj boravili - kaže Dimitrije Bukvić, sociolog i novinar "Politike".

Kao dobar poznavalac kafanskog života kaže da je i ona nažalost postala žrtva tranzicije iako se za njom realno nije izgubila potreba.

Nekad je kafana bila i "stecište" siromašnijih slojeva stanovništva, a takođe je važila za mesto gde se moglo jeftino pojesti i popiti.

Sada se veliki broj njih gasi.

(Telegraf.rs/Tanjug)