Srboljub iz Beograda navija za Zvezdu, Hrvoje iz Zagreba za Dinamo: Iste muke su ih spojile, otišli su u Nemačku i pokazali da su rane zarasle (VIDEO)

Sve ih je u životu razdvajalo, a postali su najbolji prijatelji. Srboljub i Hrvoje nose imena svojih zemalja, koje prožimaju tenzije, ali su na prvom mestu ljudi. Van brdovitog Balkana postoje Hrvati i Srbi koji se ne mrze. Njihova zajednička sudbina tema je filma "Srboljub i Hrvoje".

Hrvoje je iz Zagreba, navija za Dinamo i bivši je dobrovoljac u ratu. Srboljub je rodom iz Petrinje, navijač je Zvezde, ime je dobio po čuvenom fudbaleru Srboljubu Stamenkoviću, a rat ga je naneo u Pančevo i Beograd, gde je zasnovao porodicu. To je ono što ih razlikuje. Mnogo ih više toga spaja. Srboljub je u Minhenu gde radi kao vozač autobusa doselio s porodicom, dok je Hrvoju porodica, zato što su deca starija, ostala u Zagrebu.

Preporučujemo

- Ovo nije jugonostalgičarski film iako opisuje "kako je nekada bilo". Ovo je antiratni film o dva obična čoveka koji u Nemačku nisu otišli zbog rata nego zbog nepodnošljivih života u srodnim nezavisnim državama. Između njih i svih koje film simbolizuje, došlo je do pomirenja bez didaktičkih kurseva i okruglih stolova o pomirenju - rekao je Milić, ističući da je na internetskim platformama film pogledalo preko milion ljudi.

Srboljuba poznaje iz Beograda i nakon određenog nećkanja, obojica glavnih junaka pristali su da o njima bude snimljen film.

- Nakon filma bili su obasuti brojnim porukama podrške, iz onog "drugog" naroda. Narodi žele da žive po svome i da se njih pita, ne bi bilo sukoba. A njih dvojica su nerazdvojni, čak su zajedno išli na jednu Zvezdinu utakmicu i zajednički navijali za ovaj klub - rekao je Milić.

Miloš Milić Printskrin RTS

Nakon Srbije, pre nekoliko dana film je stigao pred zagrebačku publiku.

- Posebna priča je što je ovo bila Hrvatska i što je u organizaciji srpskog privrednog društva, koji je pri srpskom nacionalnom veću. Publika na projekciji nije bila jednonacionalna, ali bila je dobronamerna - rekao je Milić u jutarnjem programu RTS-a, prepričavajući utisak sa premijere u Hrvatskoj.

Kako je dodao, bilo je uzdaha i suza, a publika je nakon projekcije imala umesto pitanja imala više dobronamernih komentara.

- U vezi sa filmom nije bilo osetljivih ideja ili incidenata, više ovakve teme ne privlače razne ludake koji bi mogli da ih izazovu, mada rane ovde i dalje postoje - primećuje Milić.

Akteri filma imaju simbolike dve nacije, zovu se Srboljub i Hrvoje. Da se zovu Dragan i Jure ne bi imalo ovu simboliku, smatra Milić.

- Ljudi na individualnoj osnovi mogu da postignu šta žele. Oni jesu prešli nekoliko hiljada kilometara da bi došli do ovog. Nisu prijatelji zato što je jedan Srbin, a drugi Hrvat, možda ne bi bili ni da su iste nacionalnosti. Činjenica je da ih jezik spaja, i to kada odete u pečalbu je prva stvar sa kojom se suočite, da ako ne znate jezik i ne znate da uzmete pare sa bankomata, onda se pomažete sa ljudima koje razumete - navodi Milić i zaključuje:

- Ima puno ljudi takvu sudbinu, ali ovo je jedna globalna priča. Znam dosta mladih koji žele da odu. Ne zanima ih šta se događa, ne prate vesti, ali znaju da žele da odu i da treba da nauče nemački jezik.

- Кad sam počeo da radim film mnogi sa kojima sam pričao su mi govorili da ovakvih sudbina ima da to nije ništa neobično. I nije ništa neobično da neko na ovim prostorima u životu bude izbeglica, da neko na drugoj strani bude dobrovoljac i da na kraju odu hiljadama kilometara daleko od svojih zemalja. I iza sebe ostave sav prtljag koji su im drugi decenijama stavljali na leđa. I onda su uradili nešto za šta se po regionu troše desetine hiljada evra, a to je da su bez ikakvih škola i kurseva za pomirenje oni zapravo profunkcionisali na najljudskijem mogućem nivou  - objašnjava autor filma.

Pogledajte film:

VIDEO: Seksi Argentinke pevaju: Zvezda mi je sve

(Telegraf.rs/RTS)