Sjajne srpske karikature iz ratne 1940. perfektno ilustruju ludost vladajuće klase (FOTO)

Karikatura Britanca u „Vremenu“ s početka januara 1940. godine, jedna u nizu onih kojima se želelo da ukaže na licemerje svetskih vladajućih klasa početkom 2. svetskog rata. Foto: unilib.rs/Dnevni list „Vreme“, br. 6449, 4. 1. 1940.

Pod naslovom „Želje na Novu 1940 godinu“ (po tadašnjem govoru „na Novu“, a ne „za Novu“) tiražni i uticajni beogradski dnevnik „Vreme“ — uz neprikosnovenu „Politiku“ tada drugi po snazi među Srbima Kraljevine Jugoslavije — doneo je 4. januara 1940. godine, četiri meseca nakon početka nemačke (i potom sovjetske) invazije na Poljsku te izbijanja Drugog svetskog rata, ovu prilično interesantnu karikaturu na svojoj četvrtoj strani.

Preporučujemo

Karikatura jeste u osnovi antiratna, ali je mnogo više od toga, pošto prikazuje licemerje vladajućih klasa u svima zemljama na svetu. Nažalost, neizbežno ih stavlja sve u isti koš jer je tada retko ko shvatao do kakvih užasa uzročno-posledično dovodi fašizam, i posebno njegov najdrastičniji oblik — rasistički, antislavistički i antisemitiski nacionalsocijalizam.

Karikatura Nemca u „Vremenu“ s početka januara 1940. godine, jedna u nizu onih kojima se želelo da ukaže na licemerje svetskih vladajućih klasa početkom 2. svetskog rata. Foto: unilib.rs/Dnevni list „Vreme“, br. 6449, 4. 1. 1940.

Na prvom mestu je Britanac koji stoji ispred radijskog mikrofona, ondašnjeg simbola javnog obraćanja. On kaže: „Mir, pa makar ja i ne liferovao oružje!“ Kritika engleske politike i ekonomske prakse koja se ovim implicira vrlo je očigledna.

Ispod je Nemac visoko podignute ruke, koji podeća na Hitlera ali nema brkove, jer se želela izbeći optužba za vređanje stranog državnika, posebno njega sa kojim smo tada imali vrlo delikatne odnose; on kaže: „Mir po svaku cenu!...“

Karikatura Sovjeta u „Vremenu“ s početka januara 1940. godine, jedna u nizu onih kojima se želelo da ukaže na licemerje svetskih vladajućih klasa početkom 2. svetskog rata. Foto: unilib.rs/Dnevni list „Vreme“, br. 6449, 4. 1. 1940.

Zatim dolazi punačka i prsata Marijana, personifikacija Francuske, sa revolucionarnom kapom na kojoj je trikolorna kokarda, koja se nadovezuje na Nemca rečima: „... za dobro čovečanstva i civilizacije.“

Sledi sovjetski galamdžija koji viče: „Mir, hleb i sloboda! Mi smo oduvek bili protiv rata.“ Ovo je svojevrsna aluzija na boljševičku krilaticu s kraja Velikog rata s kojom su došli na vlast. Nekih mesec dana pre ove karikature, SSSR je napao neutralnu Finsku. Japan se kune: „Ja se već četiri godine borim za mir, pa nikako da ga izvojujem.“ Upotreba reči „izvojujem“ vrlo je napadna sprdnja na račun njihove propagande koja je krivicu svaljivala na kinesku stranu, a sebe predstavljala kao nevinašce.

Karikatura personifikacije Francuske u „Vremenu“ s početka januara 1940. godine, jedna u nizu onih kojima se želelo da ukaže na licemerje svetskih vladajućih klasa početkom 2. svetskog rata. Foto: unilib.rs/Dnevni list „Vreme“, br. 6449, 4. 1. 1940.

Na samom dnu ovog bloka karikatura vidimo Božijeg anđela mira, koji širi ruke i pita: „Šta je to? Svi me traže a opet se ratuje?“ Time se vraćamo na onu malopređašnju poentu: vladajućim klasama svih zemalja na svetu vlada neviđeno licemerje, i ideja da oni zapravo znaju šta rade, da su stručni, da su nekako racionalniji od nas „običnih“ ljudi, naprosto je nebulozna.

Mnogi će možda biti zbunjeni time što nedostaje Italijan, ali razlog je vrlo jednostavan: Italija početkom 1940. godine još uvek nije bila u ratu, iako su sa Nemcima još od 1936. imali sporazum koji je Musolini nazvao „Osovinom Rim—Berlin“ a od maja 1939. i tzv. Čelični pakt (zvanično: Pakt o prijateljstvu i savezu između Nemačke i Italije).

Karikatura Japanca u „Vremenu“ s početka januara 1940. godine, jedna u nizu onih kojima se želelo da ukaže na licemerje svetskih vladajućih klasa početkom 2. svetskog rata. Foto: unilib.rs/Dnevni list „Vreme“, br. 6449, 4. 1. 1940.

Jer, Musolini se kolebao, pošto ni njegova zemlja niti njena vojska nisu bile ni blizu spremnosti za ozbiljan i dugotrajan sukob, zbog čega je Italija tek 10. juna 1940. godine ušla u rat i napala s leđa Francuze, koji su tada već uveliko bili na kolenima pred naletima Vermahta (dvanaest dana kasnije potpisali su kapitulaciju). „Duče“ se preračunao misleći da su Saveznici gotovi, potcenivši Britance i ne razumevajući Hitlera, ne znajući da će ovaj napasti SSSR naredne godine.

Zanimljivo, ali ni Japansko carstvo koje je ovde prikazano nije još uvek tehnički bilo u Drugom svetskom ratu, pošto nisu bili u ratnom stanju ni sa Francuskom niti sa Velikom Britanijom, već samo sa Kinom, i to počev od 7. jula 1937. godine kada se odigrao Incident na mostu Marka Pola.

Karikatura anđela u „Vremenu“ s početka januara 1940. godine, jedna u nizu onih kojima se želelo da ukaže na licemerje svetskih vladajućih klasa početkom 2. svetskog rata. Foto: unilib.rs/Dnevni list „Vreme“, br. 6449, 4. 1. 1940.

Septembra 1940. Japan je izvršio invaziju na Francusku Indokinu da bi presekao kineske linije snabdevanja, ali ta kolonija je bila pod upravom marionetskog Višijevskog režima na čijem je čelu bio kolaboracionista i bivši francuski junak iz Velikog rata maršal Filip Peten, tako da nije bilo pravnih posledica u odnosu na Saveznike (pritom tada nisu Višiju ni objavili rat).

Japansko carstvo je zaratilo sa Sjedinjenim Američkim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom tek nakon napada na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine, kada su par sati kasnije objavili rat obema stranama (o tekstu tog prilično bizarno sročenog dokumenta u kojem se Kina optužuju za rat na sopstvenoj teritoriji i krivi zbog toga što se brani, Telegraf.rs je već pisao).

(P. L.)