• 2

NIKO NE SME DA VAS BIJE: 25 godina od rečenice koja je zavrtela rulet istorije (VIDEO)

Slobodan Milošević poslat na Kosovo da umiri srpsko stanovništvo. Policija pokušavala da smiri okupljeni narod, koji se Miloševiću žalio da ih Albanci biju. Rečenica koju je tada izgovorio jedna je od najcitiranijih tokom čitave njegove vladavine

  • 2

Šest reči koje su za jedne zvučale kao spas, za druge kao pretnja, trećima mirisale na nacionalizam, a nekima možda bile jedino što im je u datom trenutku palo na pamet. Šest reči kojima je počeo uspon Slobodana Miloševića i pad Titove Jugoslavije. Šest reči koje traju već 25 godina. Niko ne sme da vas bije!

Tiha vatra na Kosovu tinjala je godinama. Ponekad bi sevnula varnica, poput one iz 1981. godine, kada su kosovski Albanci započeli studentske proteste, na koje je jugoslovenska država odgovorila slanjem tenkova JNA. Prividno umirena, situacija je postajala sve gora kako se primicao kraj osamdesetih godina. Vatru je 1987. godine pokušao da ugasi zvanični Beograd i tadašnje rukovodstvo Komunističke partije. Godinama kasnije postaće jasno da je, umesto da se pretvori u pepeo, na kosovsku vatru dodato ulje. Mnogo ulja.

ALI, BIJU NAS!

Tadašnji predsednik Predsedništva SR Srbije Ivan Stambolić poslao je predsednika Predsedništva Saveza komunista Slobodana Miloševića na Kosovo, da pokuša da smiri tamošnji srpski narod. Tada političar u usponu, Milošević je 24. aprila 1987. godine stigao u Kosovo Polje.

Hiljade Srba, sa jedne strane izmučenih tenzijom na Kosovu, a sa druge uzbuđenih, jer je Beograd obratio pažnju na njihove muke, guralo se oko Miloševića, pokušavajući da se rukuje sa njim, dok se on provlačio kroz masu. Uplašena od nasilja, kosovska policija, koju su pretežno činili Albanci, koristila je palice kako bi udaljila masu i održavala kontrolu nad situacijom. Demonstranti su im uzvraćali parolama poput "Ubice!" i "Mi smo Titovi, Tito je naš".

Milošević se ubrzo obratio masi i održao jedan od govora koji će obeležiti njegovu političku i državničku karijeru. Nakon govora, situacija se pogoršala. Demonstamti su želeli da priđu bliže Miloševiću, a policija je želela da ih potisne. U sveopštem guranju u kom se, među hiljadama euforičnih ljudi, našao i sam Milošević, jedan od demonstranata mu je doviknuo "Ali, biju nas! Biju nas!". Milošević je osokolio uplašeni narod i postavio kamen temeljac svojih stepenica ka vrhu vlasti.

- Niko ne sme da vas bije!

ALI, BIJU NAS I DALjE!

Samo nekoliko meseci posle Kosova Polja, Milošević je "osvojio" i Osmu sednicu CK Saveza komunista. Pobedio je svog mentora i tada već bivšeg prijatelja Ivana Stambolića. Ubrzo zatim Savez komunista se raspao, a za njim i Jugoslavija. Milošević je postao prvi izabrani predsednik Srbije decembra 1990. godine.

Jedna za drugom, uglavnom u vatri i krvi, odvajale su se članice SFR Jugoslavije. Cepale su bratsvo i jedinstvo, prijateljstva i brakove, dok na kraju nisu pocepale i državu. Među sobom, a posebno prema Srbiji, podigle su visoke bedeme izbegličkih kolona, logora i zatvora. Godinama kasnije, Srbima su ostale "uspomene" na Vukovar, Sarajevo, Krajinu i Oluju. A niko nije smeo da ih bije.

Zgarišta hrvatskog i bosanskog rata tek što su se ohladila, kada je vatra na Kosovu i Metohiji ponovo počela da bukti. Srbi i Albanci su se međusobno ubijali u okolnostima koje nikada nisu razjašnjene. Ipak, nekako se pokazalo da su krivi zapravo Srbi. Nakon što gostoprimstvo Međunarodne zajednice u dvorcu Rambuje u Francuskoj nije urodilo plodom, Srbija je bombardovana. Tokom trajanja agresije sa Kosova je u Srbiju prebeglo više od 200.000 Srba. A niko nije smeo da ih bije.

Bombardovanje Srbije prestalo je 9. juna, kada je potpisan Vojno-tehnički sporazum između KFOR-a i Vlade Srbije i tadašnje SRJ. Dan kasnije u Savetu bezbednosti UN-a usvojena je Rezolucija 1244. Srpska vojska i policija povukle su se sa čitave teritorije Kosova i Metohije.

Ivan Stambolić ubijen je 25. avgusta 2000. godine na Fruškoj gori. Njega su oteli i ubili pripadnici tadašnje Jedinice za specijalne operacije, po nalogu Slobodana Miloševića.

Predsedničke izbore 24. septembra iste godine Slobodan Milošević je izgubio. Poraz je priznao 5. oktobra, nakon masovnih demonstracija.

Ostatak srpskog stanovništva na Kosmetu napadnut je togom pogroma koji su organizovali Albanci 17. marta 2004. godine. Tenzije se nikada nisu smirile do kraja.

Slobodan Milošević umro je u zatvoru u Haškom tribunalu 11. marta 2006. godine.

Dve godine kasnije, 17. februara Kosovo je proglasilo nezavisnost.

Pravna snaga Rezolucije 1244 SB UN nikada nije potvrđena.

Kosovo Polje nalazi se jugozapadno od Prištine. U njemu danas žive samo Albanci, jer su Srbi proterani tokom pogroma 2004. A niko nije smeo da ih bije...

(Milica Stojanović)

 

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Znatizeljko Dinaric

    24. april 2012 | 11:39

    No, danas je situacija sasvim drugacija ... Ovi sto sada vladaju i njihovi prijateji doveli su do potpuno novih resenja... Srbe sada ubijaju gde god stignu i ko god stigne ...

    11
    2

    Podelite komentar

  • Bata

    25. april 2012 | 11:32

    http://www.youtube.com/watch?v=FrAhACqYoT4

    2
    0

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima