• 7

ŠIROM SVETA NAPADI NA NAŠE AMBASADE: Istorija atentata na srpske i jugoslovenske diplomate (FOTO)

Albanci, ustaše, domaća emigracija, kolateralna šteta u američkom bombradovanju, svi oni su krivi za nenadoknadive žrtve u gotovo 205 godina dugoj istoriji srpske diplomatije

  • 7

Nož, pištolj, bombe, nisu birali teroristi sredstva da izvrše svoj krvav pir i ubiju predstavnika Vlade u Beogradu. Od Luke Marinkovića do Slađane Stanković i Jovice Stepića. Od Prištine do Sabrate. Dug je spisak srpskih i jugoslovenskih diplomata, koji su stradali u napadima na naše ambasade i konzulate.
Posle ubistva ruskog ambasadora, raspitali smo se koliko su bezbedni naši ambasadori širom sveta

POSLEDNJI SIGNAL ZA UZBUNU! Ljajić za odlučnu i konkretnu akciju protiv terorista
Ubistvo ruskog ambasadora u Ankari, šokiralo je svet i još jednom upozorilo koliko su teroristi spremni daleko da idu.
Nažalost, i srpske i jugoslovenske diplomate su bile na meti raznih napadača. Albanci, ustaše, domaća emigracija, kolateralna šteta u američkom bombradovanju, svi oni su krivi za nenadoknadive žrtve u gotovo 205 godina dugoj istoriji srpske diplomatije.
Prvi konzul Kraljevine Srbije u Prištini, tada pod turskom vlašću, bio je Luka Marinković.
On je na toj funkciji proveo nešto manje od pet meseci, ali je i to bilo dovoljno da posvedoči o zulumu, koji je srpski živalj trpeo od Albanaca. I on sam je stradao od njihove ruke ispred zgrade konzulata, 19. juna 1890. godine.
To je prvi slučaj ubistva nekog srpskog diplomate.
Tadašnje turske vlasti, koje su dale netačna objašnjenja da je ubistvo izvršeno iz osvete, pronašle su ubicu, koji je prvo osuđen na smrt, ali mu je kasnije kazna preinačena na 15 godina zatvora.
Sve do Balkanskih ratova se beleže napadi na srpske konzulate, ipak mnogo krvaviji period je nastao posle Drugog svetskog rata.
Prema podacima iz knjiga "Smrt je njihov zanat" i "Teroristi iz šeste kolone", u tom periodu je ubijeno oko 20 građana SFRJ na radu u inostranstvu, ambasadora i službenika jugoslovenskih diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Foto: Wikipedia/Mladifilozof

Foto: Wikipedia/Mladifilozof


Već 1946. godine ubijen Vicko Glumčić, konzul Jugoslavije u Napulju. Kao izvršioci njegove likvidacije označeni su četnicki emigranti. Pripadnici Organizacije Ravna Gora su i 1957. podmetnuli požar u jugoslovenskoj agenciji za informacije u Parizu. Naneta je materijalna šteta u visini 15 miliona francuskih franaka.
Nis mnogo čekale ni ustaše, već 1960. su fizički napale na zvanice prijema povodom Dana Republike u jugoslovenskoj ambasadi u Torontu.
Istog dana bacena bomba s amonijakom u prostorije bioskopa za jugoslovenske građane.
Na Dan Republike 1962. godine u Bonu izvršen je oružani napad na ambasadu SFRJ, prilikom koga je ubijen službenik Momčilo Popović, a ranjen Stane Dovganc. Izvršioci iz organizacije Hrvatsko križarsko bratstvo, kasnije su pravosnažno osuđeni u Jugoslaviji.
Nemačka je posebno bila interesantna ustašama za napade na jugoslovenske diplomate. Na meti se 1965. godine našao i konzul Jugoslavije u Minhenu Ante Klarić. Pripadnik ustaške emigracije Ante Kardum ga je teško ranio i zbog tog zločina je osuđen u Nemačkoj.
Hrvatsko revolucionarno bratstvo, međutim, nije mirovalo. Naredne godine u Štutgartu su ubili službenika našeg konzulata Savu Milanovića. Neposredni počinilac Franjo Goreta osuđen je na samo osam godina zatvora.
Zabeležen je i 29. januar 1967. godine kada su izvršene sinhronizovane diverzije tempiranim minama na šest jugoslovenskih diplomatskih predstavnistava u SAD i Kanadi. Kao izvršioci su identifikovani pripadnici četnicke emigracije, koji su oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
Najpoznatiji slučaj napada na jugoslovenske diplomate je ubistvo Vladimira Rolovića. Pripadnici Hrvatskog narodnog otpora 7. aprila 1971. upali su u ambasadu SFRJ u Stokholmu i usmrtili ambasadora.
Foto: Tanjug/Živorad Vučić

Foto: Tanjug/Živorad Vučić


Miro Barešić, koji je ispalio smrtonosni hitac u Rolovića, osuđen je u Švedskoj na doživotnu robiju. Ustaše su 1972. otele švedski avion i naterale tamošnje vlasti da ga oslobode u zamenu za taoce.
Švedska je pristala na ucenu. Posle dolaska Tuđmana i HDZ na vlast, u leto 1991. godine vratio se u Hrvatsku i stupio u „zenge“, jedinice Zbora narodne garde. Samo mesec dana kasnije ubijen je.
Ovog leta podignut mu je spomenik u rodnom mestu Daragama kod Pakaštana povodom 25. godišnjice pogibije.
Printskrin: Youtube/drazencro

Printskrin: Youtube/drazencro


Krvavi pir terorista je nastavljen, 1976. godine ubijen je Edvin Zdovc, konzula SFRJ u Frankfurtu.
Ratna vremena devedestih godina su stavila tačku na terorističke napade na naša diplomatska predstavništva. Ipak, bliska prošlost donela nam je nove žrtve.
Službenici sprske ambasade u Libiji, Slađana Stanković i Jovica Stepić oteti su u novembru prošle godine, a poginuli su u 19. februara u američkim vazdušnim napadima na baze Islamske države kod libijskog grada Sabrata.
Foto: Tanjug/Srđan Ilić

Foto: Tanjug/Srđan Ilić


Ubistvo ruskog ambasadora u Ankari pokrenulo je neka bezbednosna pitanja, ne samo u svetu, nego i u Srbiji – kako su srpski ambasadori zaštićeni u inostranstvu, da li imaju posebnu pratnju, kakvi su protokoli…
Ivica Tončev, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, kaže za Telegraf.rs da Srbija neće pojačavati mere bezbednosti u Ankari, niti da će biti bilo kakvih promena. Poređenja radi, Amerikanci su zatvorili ambasadu privremeno posle ubistva Rusa.
Naše ambasade su bezbedne svuda u svetu, pa i u Turskoj. Zasad nemamo potrebe da pojačavamo mere bezbednosti, a niti da zatvaramo ambasadu u Ankari. Samo možda ima potrebe za povećanim oprezom, ali za obezbeđenjem nema – rekao je Tončev.
(Naša Borba/Večernje novosti/Vikipedia/Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Serzex

    A Tončev je veliki poznavaoc prilika u Turskoj i svetu, sto se bezbednosti tiče ! Jaooo , žali Božee...!!!

  • narod

    od 1945.više nema srpskih predstavnika,već komunističkih.isto tako kao i ustaše,komunisti su ubili srbina jugoslovenskog ministra draškovića.ne znam u čemu je razlika izmedju akcije ustaša i komunista.drugo,ne znam da li su iste bile vrednosti ministra draškovića i partizana rolovića.drašković je bio legalno izabran ministar u jugoslovenskoj vladi,a rolović je bio partizan koga su doveli staljinovi tenkovi.

  • Obilić

    Aha sad opet neko hoće da se započne sa nama kako drugi nebi bili krivi

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima