AMERIKA OTIMA SRBIJU OD PUTINA: Evo šta stvarno hoće Vašington od nas

U samo dva dana stigle su tri snažne poruke iz Vašingtona da će se Sjedinjene Američke Države još više pojačati svoje prisustvo na području Balkana, a da u tim planovima Srbija ima ključno mesto. Odavno je jasno da se ovaj prostor nalazi na takozvanoj "liniji vatre" kako je to rekao 2015. godine tadašnji državni sekretar SAD Džon Keri. Zato i ne čude nove aktivnosti administracije Vašingtonu, pogotovo što i Moskva gotovo svakodnevno jasno pokazuje svoje tradicionalno interesovanje za ovaj deo Evrope.

Trampov specijalac za Balkan upravo je dobio novi zadatak: Biće još bliži Beogradu

Preporučujemo

Američki državni sekretar Reks Tilerson pozvao je narode na Balkanu da napuste "stare animozitete" kako bi se održao mir u regionu i poručio da će SAD nastaviti da sarađuju sa partnerima u EU kako bi omogućili stabilnost, prosperitet i demokratiju na Balkanu.

- SAD priznaju krhkost Balkana i nastaviće da sarađuju sa partnerima u EU kako bi doveli stabilnost, prosperitet i demokratiju u region. Ljudima balkanskih zemalja kažemo da napuste stare animozitete, tako da se mir može održati - poručio je Tilerson.

Foto: Tanjug/AP

Ova njegova poruka je usledila posle izveštaja o novoj američkoj strategiji za Balkan Atlantskog saveta iz Vašingtona pod nazivom "Balkan napred: Nova strategija SAD za region". U njemu je predloženo stalno američko vojno prisustvo u jugoistočnoj Evropi, zalaganje za "istorijsko pomirenje" sa Srbijom i obnavljanje reputacije SAD kao istinskog posrednika.

Kada se pominje vojno prisustvo, baza Bondstil je navedena kao idealno mesto, dok bi SAD trebalo da se pridruže EU u naporima da podstaknu da se razgovori Beograda i Prištine što pre okončaju.

Da Bela kuća ima ozbiljne planove sa ovim delom sveta, jasno i iz današnje vesti. Naime, specijalac američkog predsednika Donalda Trampa za Balkan, Hojt Brajan Ji, koji se "proslavio" u Srbiji, izjavom da Beograd ne može "sedeti na dve stolice", misleći na bliske odnose sa Rusijom, imenovan je za novog ambasadora SAD u Makedoniji. On je inače, već dovođen u vezu sa promenom vlasti u ovoj državi.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

U strategiji koju je predložio Atlantski savet pokazuje promenu spoljnu politike kada je reč o ovom regionu i kada je reč o Srbiji, kaže za Telegraf.rs, Zoran Milivojević, karijerni diplomata.

- To je promena politike u odnosu na demokrate i sasvim je jasan stav nove administracije da treba da se vrati na ovaj prostor, koji je svojevremeno napustila Obamina administracija i koji je prepustila EU. Ova administracija ovom akcijom, koja se projektuje, jer sama izjava Tilersona potvrđuje da je to akcija, kroz strategiju Atlantskog saveza pokazuje da američka administracija iz više razloga treba da bude ovde prisutna - napominje Milivojević.

Prema njegovim rečima, prvi razlog je sukobljavanje SAD sa Rusijom, gde Bela kuća smatra da je ovaj prostor veoma važan, ne samo zbog "linije vatre", nego i u generalnom odmeravanju.

- Drugi razlog je što američka administracija smatra da Evropa nije bila dovoljno efiksna do sada i da nije ostvarila one rezultate i ciljeve koji su u interesu zapadnoj Alijansi. Mesto Srbije je u tome posebno važno, jer Atlantski savet govori o tri cilja: američko vojno prisustvo; istorijsko pomirenje sa Srbijom i posredovanje u ovdašnjim procesima; i suprostavljanje Rusiji. Ta tri cilja imaju strateški značaj i u sva tri je Srbija ugrađena na ovaj ili onaj način - ističe Milivojević.

Foto: A. Nalbantjan

Govoreći o ova tri cilja koje pominje Atlantski savet, ovaj karijerni diplomata je rekao da kada je reč o istorijskom pomirenju, sama ta kvalifikacija pokazuje da republikanci na jedan indirektan način hoće da kažu da ipak postoji neka krivica SAD za stanje srpsko-američkih odnosa u nekom periodu.

- Pre svega mislim na NATO agresiju 1999. godine i treba podsetiti da je to bilo pod administracijom demokrata - ukazao je Milivojević i rekao da je to za nas veoma važno, kako bi se odnosi postavili na jednu stabilnu poziciju.

Kada se govori o posredovanju u prvom redu je dijalog sa Prištinom i SAD misle da EU tu nije bila efikasna i nije postigla ciljeve, kazao je za Telegraf.rs Milivojević.

- To se nadovezuje na priču o novom specijalnom izaslaniku u liku Kondolize Rajs, zatim zahtevima iz Prištine o uključivanju SAD u dijalog, kao i o roku da se on završi za 18 meseci - rekao je Milivojević i napomenuo da je jasan cilj Amerike da se uključi u dijalog na liniji njenih strateških interesa.

Printskrin: Vlada Crne Gore

- Ovde ne treba očekivati promenu američkog stava u vezi priznanja Kosova, jer će Amerikanci na tome insistirati. U izveštaju je vidljivo da se govori o dve države i dva predsednika i njihovom dijalogu u budućnosti. Prema tome to je strateški cilj SAD i tu netreba imati nikakve ilizije da može doći do nekih promena - kazao je ovaj diplomata.

Osvrnuvši se na vojno prisustvo, Milivojević kaže da se ne radi o KFOR-u, nego o američkom vojnom prisustvu.

- Treba računati da će baza Bondstil biti aktivna i dalje, ali i da će američko vojno prisustvo predstavljati fizičku odbranu njihovih političkih, ekonomskih i svih drugih interesa na ovim prostorima. To je vezano za strateški cilj Amerike da ceo ovaj prostor bude zaokružen u okviru evro-atlantskih integracija. U tom smislu treba posmatrati odnos prema Srbiji u budućnosti, znači ne samo podrška u evrointegracijama, nego i u evro-atlantskim integracijama - napominje Milivojević.

Baza "Bondstil", Uroševac, Kosovo i Metohija, Srbija - Foto: Wikipedia/Public Affairs Office

Kada je reč o otklonu od Rusije, Milivojević kaže da Srbija ima centralno mesto zbog uticaja i geostrateške i geopolitičke pozicije.

- Tu američki interes nije samo otklon od Rusije, nego da se suzbije i prisustvo Kine, Turske, jer SAD pretenduju da budu glavni arbitar u globalnim međunarodnim odnosima - rekao je Milivojević.

Otklon od Rusije treba očekivati kroz konstruktivan pristup da odnosi Beograda i Moskve nisu sporni, već da srpska pozicija treba da bude na liniji spoljne i bezbednosne politike EU, ukazao je Milivojević.

- Vašington će pritiskati i Brisel, jer se govori u EU o preispitivanju politike sankcija prema Rusiji. Zato Amerika i hoće da dođe ovde da bi suzbila i prisustvo ruske "meke moći", koje je ovde između ostalog vidljivo i kroz medije, ali i prisustvo u ekonomiji, odnosno kroz Humanitarni centar u Nišu, odnosno sve drugo što je smetnja zapadnim interesima - zaključio je Milivojević.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Sjedinjene Američke Države, naime, već duže vreme pokušavaju da se vrate na prostor Zapadnog Balkana, jer se čini da su se posle jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. nekako povukle u senku, kaže za Telegraf.rs Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

Foto: Medija centar Beograd

- Nije to nikakva nova spoljna politika ili promena spoljnopolitičkog kursa, jer iza te strategije stoji Atlantski savet za ne državna organizacija, tako da treba biti oprezan sa jasnim određenjima ili daleko sežnih zaključaka - napomenuo je Đukanović.

Iz Ambasade SAD u Beogradu su, povodom izveštaja Atlantskog saveta reagovali konstatacijom da su u Americi mnoge institucije svakodnevno uključene u javnu debatu o američkoj spoljnoj politici, ali da one nemaju formalnu ulogu u oblikovanju politike vlade prema Srbiji ili nekoj drugoj zemlji.

Američka ambasada u Beogradu takođe nema informaciju o tome da se razmatra angažovanje bivše američke državne sekretarke Kondolize Rajs kao specijalnog izaslanika za Balkan, kažu za Tanjug u toj ambasadi.

(Telegraf.rs)