Šta se menja u srpskoj tajnoj službi?

U Narodnoj skupštini počela je četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja Skupštine u 2018. godini, za koju je predsednica Maja Gojković predložila dnevni red od 13 tačaka, a prijavljena je i 181 tačka za dopunu dnevnog reda.

Letači, preletači: Za dve godine 25 poslanika promenilo klub u Skupštini Srbije

Preporučujemo

Nakon što je utvrđen kvorum za red sednice, jer je prisutna većina, odnosno 136 poslanika, sednica je počela postavljanjem pitanja poslanika.

Poslanici će razmatrati i glasati za dnevni red na kojem bi trebalo da se nađe Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, zatim Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2018. godini.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Što se tiče izmene i dopune Zakona o vojsci, predviđeno je da se tim rešenjem, prema obrazloženju Vlade, poboljšaju položaji profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme, a precizinije se definiše i status civila u vojsci.

Na dnevnom redu su i izmene i dopune Zakona o odbrani, a kao jedan od razloga za donošenje zakona je potreba da se precizira koji su to tajni podaci nastali u radu komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije koje je, kako se navodi, neophodno okvirno označiti kao podatke od značaja za nacionalnu bezbednost i sistem odbrane i kao takve ih posebno zaštititi.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, a ključna novina je da se daje mogućnost stranom ulagaču da bude većinski vlasnik kapitala.

To znači da nivo stranih ulaganja nije ograničen u pravnim licima koja se bave prometom naoružanja i vojne opreme.

Foto: mod.gov.rs

U tom smislu, međutim, postoji eksplicitan zahtev da se ne može menjati namena proizvodno tehnoloških celina koje služe za proizvodnju ili vršenje usluga od posebnog značaja za odbranu zemlje bez saglasnosti nadležnog organa državne uprave.

Izuzetak za strana ulaganja je napravljen kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju Odbrambenoj industriji Srbije.

Među tačkama su i izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kao Memorandum o razumevanju Srbije i Izraela u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom.

Na dnevnom redu sednice je sporazum sa Rumunijom o saradnji u oblasti odbrane, potvrđivanje Memoranduma između Srbije i Republike Srpske u oblasti vazduhoplovstva i Memorandum o razumevanju sa Grčkom u okviru Atinskom multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Predsednica Skupštine, Maja Gojković, predložila je da se na dnevnom redu nađu i predlozi izmena i dopuna Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji

Kako stoji u predloženom rešenju, akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor uz saglasnost Vlade Srbije, a za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs. O zasnivanju radnog odnosa u Agenciji, rešenjem odlučuje direktor Agencije.

Agencija putem bezbednosne provere utvrđuje da li postoje bezbednosne smetnje da se neko zaposli ili bude vraćen na posao na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa.

Pristupanje ilegalnoj vojsci Kosova je kažnjivo! Đurić upozorio Srbe sa Kosova da ne nasedaju na provokacije Albanaca

Kako se navodi, provera se može vršiti samo uz prethodnu pisanu saglasnost osobe koja popunjava upitnik sa identifikacionim podacima, na obrascu koji utvrđuje direktor. Ukoliko odbije da ga popuni ili potpiše, smatra se da je odustala od radnog odnosa. Pripadnici BIA dužni su da pohađaju stručne obuke, usavršavaju se i polažu poseban stručni ispit. 

Postupak, program i način pohađanja obuke i polaganja ispita utvrđuje direktor, baš kao i postupak, merila i način ocenjivanja pripadnika.Kako je navedeno u obrazloženju zakona, izmene su bile neophodne radi usklađivanja sa Zakonom o policiji, iz februara 2016, i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, čija primena je predviđena od 1. januara 2018.

(Telegraf.rs/Tanjug)