• 15

Razgraničenje Srbije i Kosova je šansa za dugoročni mir: Velika analiza američkog politikologa

U tekstu "Kosovo i Srbija ponovo iscrtavaju granice - može li ih to odvratiti od rata" autor piše da plan o razgraničenju Kosova i Srbije možda izaziva brojne raspave, ali da ne znači da otvara vrata za dalje promene bilo gde drugo, piše on za Vašington post

  • 15

Razgraničenje Kosova i Srbije po kojem bi se severni deo Kosova sa srpskom većinom pripojio Srbiji predstavljalo bi prihvatanje podele koja već postoji, a ako bi zauzvrat Beograd priznao Kosovo šanse za dugoročni mir bile bi mnogo veće, ocenio je politikolog Karter Džonson sa Nacionalnog istraživačkog univerziteta u Moskvi u analizi koju je objavio današnji Vašington post.

Tači svestan zašto ne može u Preševo: Strahuje od zatvorske kazne

U tekstu "Kosovo i Srbija ponovo iscrtavaju granice - može li ih to odvratiti od rata" autor piše da plan o razgraničenju Kosova i Srbije možda izaziva brojne raspave, ali da ne znači da otvara vrata za dalje promene bilo gde drugo, dodajući da su ulozi takvog plana visoki jer bi izlazak iz ćorsokaka verovatno otvorio put da Kosovo dobije stolicu u UN i povećao šanse za priključenje Kosova i Srbije EU, a moguće i NATO.

Foto: researchgate.net

Pozivajući se na svoje ranije istraživanje autor navodi da razdvajanje teritorija i etničkih grupa znatno povećava šanse za mir, u poređenju s podelama koje se odnose samo na teritorije i dodaje da je to "neugodan rezultat za većinu onih koji su privrženi konceptu multietničke države jer sugeriše da je bar kada je o entičkim ratovima reč, jedan od najboljih načina da se postne mir u početku može biti razdvajanje".

Printskrin: google.maps, Telegraf

Analizarajući slučaj Kosova, Džonson navodi da je posle odvajanja Kosova od Srbije (tadašnje Jugoslavije) značajni delovi manjina ostali s obe strane granice i da je upravo u delovima gde su ostale manjine obnovljeno etničko nasilje - u Preševskoj dolini u Srbiji 2000-2001 i u Kosovskoj Mitrovici 2004. Navodeći da je obnovljeni talas nasilja izazvao na desetine žrtava i na desetine hiljada raseljnih, autor dodaje da bi posletratno nasilje bilo mnogo manje da je 1999. razdvajanje Kosova i Srbije pažjivije sledilo demografske linije umesto što su slepo sleđene granice uspostavljenje 1947.

Autor ocenjuje da bi prepuštanje Preševske doline pod kontrolu Kosova sada dovelo do destabilizacije jer "iako je u Preševskoj dolini većinsko albansko stanovništvo, Srbija čvrto kontroliše tu teritoriju od Končuljskog sporazuma 2001 i stanovnici se verovatno neće buniti u budućnosti bez značajne podrrške s Kosova, što je malo verovatno ishod imajući u vidu da su spoljnopolitički ciljevi Kosova integracija u EU i NATO".

Kosovska Mitrovica na dan Vučićevog obraćanja na Trgu Šumadija Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

S druge strane, dodaje Džonson, Severna Kosovska Mitrovica od reke Ibar do granice sa Srbijom je drugačija priča jer je ta teritorija gotovo isključivo naseljena srpskim stanovništvom i od 1999. je praktično nezavisna od Kosova što je de fakto podela.

Reintegracija tog područja u Kosovo danas bi mogla biti sprovedena samo silom a to bi verovatno dovelo do masovnog nasilja ako bi kosovska vlast pokušala da kontroliše ili protera kvazi-državne srpske bezbednosne snage, navodi Džonson i dodaje da bi Srbija gotovo sigurno podržala tu enklavu u takvom sukobu, bilo otvoreno ili neformalno - verovanto po scenariju sličnom onom po kojem Rusija danas podržava Istok Ukrajine.

Autor zaključuje da je jedan od načina da se održi mir da Kosovo prepusti formalnu kontrolu nad tim regionom Srbiji, prihvatajući podelu do koje je već došlo u svemu osim u imenu. Ako bi to moglo da se završi u zamenu za priznavanje Kosova od strane Beograda šanse za dugoročni mir bile bi još veće, navodi Karter Džonson u tekstu za današnji Vašington post.

(Telegraf.rs / Beta)

Komentari

  • милутин

    Само нека се албанци противе подели, то нам одговара. За 50 година узећемо им све. Ко год је био тамо зна колико се осећају поражено и напуштено од свих. Себе виде једино на Западу, а тамо би најрадије да забораве ко су.

  • Скадранин

    Разграничење је извршено још 1913, а потврђено 1918. и 1945. и није негирано ни 1999! Срби су, под ратном претњом Енглеске, Немачке, Аустроугарске и Италије и исцрпљени ослободилачким ратовима са Турском Царевином и Краљевином Бугарском, морали да предају Албанцима српске крајеве у данашњој Албанији (Скадарску Крајину, Драчки Округ и срезове Елбасан, Тирану, Љеш и Кроју). Познато је шта се са Србима из тих крајева дешавало, једва их данас има колико и на северу КиМ...

  • Стефан Зоран

    Наравно да споразумна предаја 89% Косова и Метохије Албанцима, уз сагласност Србије за пријем нове албанске државе у УН одговара Западу, из више разлога. Један од разлога је и тај што Каталонија, Северна Ирска, Корзика, Венето, Сицилија, Баварска... не би могле да се позивају на преседан Косово у кршењу међународног права и Повеље УН. Тиме би се умириле и Шпанија и Кипар и Румунија и Уједињено Краљевство и Данска и Белгија и све друге државе ЕУ које имају мањи или већи проблем са сепаратизмом!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima