• 9

Kineska roba za Evropu će ići preko Srbije: Siniša Mali o važnosti potpisanih ugovora u Pekingu i rekonstrukciji pruge Beograd-Niš-Preševo (VIDEO)

Intervju Siniše Malog, ministra finansija, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a

  • 9

Delegacija Srbije, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, boravila je u Pekingu zbog Foruma "Pojas i put". Član te delegacije je i ministar finansija Siniša Mali koji je ovom prilikom potpisao dva ugovora. O tome, kako je generalno protekla poseta, pitali smo ministra Malog u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u snimljenoj u glavnog gradu Kine uoči samog povratka za Beograd.

  • Kako ste zadovoljni ovom posetom?

- Ja sam prezadovoljan. Kao što vidite, Srbija je imala veoma važnu ulogu u ovom Forumu. Juče na zatvaranju, predsednik Vučić je, kao jedan od tri svetskih lidera, imao glavnu ulogu i završnu reč, što je velika čast za našu zemlju. To pokazuje koliko smo važan partner Kine u ovom njihovom projektu. S druge strane, mislim da naši rezultati pokazuju koliko je Forum ali i ova inicijativa važna za Srbiju.

Mi smo 2015. godine potpisali da smo deo "Pojasa i puta" i evo vidite četiri godine nakon toga imate 7,5 milijardi dolara investicija u infrastrukturu, nove puteve, mostove, pruge u Srbiji. S druge strane imate sve veći broj kineskih kompanija koje dolaze u našu zemlju. Da pomenem samo Hbis koji je postao vlasnik Železare Smederevo, 5.000 ljudi radi tu. Oni su spasili železaru. Imate Ziđing koji je preuzeo RTB Bor. Oni će investirati 1,6 milijardi dolara. Nama se istok Srbije polako budi.

Imate Linglong koji je pre par nedelja imao početak gradnje njihove fabrike, milijarda dolara investicija. Dakle, polako ali sigurno, osim infrastrukturnih radova imate i kompanije koje polako ulažu. Za građane Srbije to znači i bolji životni standard i veću zaposlenost. Drugačija je Srbija kad imate auto-puteve, fabrike na sve strane, nego kako je bilo pre pet ili šest godina. I to su konkretni pokazatelji uspešnosti ove inicijative.

Mi smo 2015. godine potpisali da smo deo "Pojasa i puta" i evo vidite četiri godine nakon toga imate 7,5 milijardi dolara investicija u infrastrukturu, rekao je Siniša Mali-Foto: Telegraf

Mi smo bili na prvom samitu 2017. godine, sada i na drugom i velika je čast za predsednika Vučića što je imao priliku da razgovara 6. put sa kineskim predsednikom, mislim da se 16. put sreo sa Vladimirom Putinom, sa velikim brojem svetskih lidera. Dakle, promovišemo našu zemlju, pričamo o našim uspesima, s druge strane privlačimo investicije.

Ja sam potpisao dva veoma važna ugovora. Potpisali smo ugovor o finansiranju auto-puta Preljina-Požega, 31 km novog auto-puta koji kreće da se radi u sledećih par nedelja, par meseci. Dakle, nastavljamo da radimo na Koridoru 11, približavamo se crnogorskoj granici.

Čuli ste i predsednika Vučića, mi ćemo u narednih desetak dana otvoriti Koridor 10, onaj južni krak do makedonske granice, krećemo za par meseci i moravski koridor da gradimo, koji će povezivati Koridor 10 i Koridor 11. To su stvari koje menjaju Srbiju.

Osim tog, potpisao sam i sporazum o rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Subotice i Kelebije, to je 108 km pruge. Velika investicija, preko milijardu dolara, ali investicija koja će nam pomoći da rekonstruišemo prugu od Beograda do Kelebije.

I da vas podsetim takođe, na ovom Forumu je potpisan sporazum o rekonstrukciji pruge Beograd - Niš- Preševo, dakle cela vertikala će se rekonstruisati, a to znači više robnog transporta iz kineske luke Pireus, dakle ulaz njihove robe u Evropu, ali i izvoz iz Evrope ići će preko Srbije. To znači više novca, više raznih taksi, lokomotiva, vozova. Sve više će značiti za Srbiju i to onda pokazuje koliko se Srbija razvija i zajedno, a i vezano za jedan pojas jedan put.

Mislim da smo se pokazali kao pouzdan i siguran partner kineskoj strani , s druge strane imamo nesumnjive koristi od toga. Naše stope rasta su dobre, hoćemo da rastemo još više, naša ekonomija je dobra, javne finansije su dobre.

Mislim da smo se pokazali kao pouzdan i siguran partner kineskoj strani, s druge strane imamo nesumnjive koristi od toga-Foto: Telegraf

Hoćemo da radimo na rome da se životni standard građana Srbije menja, da raste sve više, da prosečne plate i penzije budu veće, a za to nam trebaju ovakve investicije. Ovakvi forumi nikada ne treba da se propuste, ali mi smo opet zemlja koja ima najveći broj sporazuma koje je potpisala, koja ima najkonkretnije sporazume.

Da ne zaboravim sporazum o izgradnji industrijskog parka u Borči, najveći kineski industrijski park biće pored Pupinovog mosta u Beogradu. Očekujemo 1.000 kompanija, preko 10. 000 novozaposlenih, a krećemo da gradimo taj park već krajem godine. Dakle to su stvari koje potpuno menjaju Srbiju, stvari koje nas katapultiraju u ekonomskoj sferi i zato se borimo za svaku investiciju, za svaku dobru reč o Srbiji. Potreban nam je mir i stabilnost, za to se takođe i predsednik Vučić bori.

Mislim da smo ispunili naše ciljeve ovde i ja se, da budem iskren, već radujem i trećem samitu za dve godine, jer tada znam da ćemo opet imati nove projekte i ugovore, a da ćemo ove koje smo ovih dana potpisali već ispuniti.

Ministar Mali je sumirao rezultate posete Kini za Telegraf.rs - Foto: Telegraf

  • Kakvi su detalji tih ugovora i kako će ići finansije, s obzirom da je u pitanju prilično velika cifra?

Jeste. Ako pogledate auto-put Požega-Preljina, radi se o projektu koji je vredan 523 miliona dolara, 85 odsto iz kredita Eksim banke, 15 odsto iz budžeta Republike Srbije, dakle 85 odsto je negde oko 445 miliona dolara. To su preferencijalni krediti. Tu je kamatna stopa negde oko 2-2,5 odsto na godišnjem nivou što je dobro i mi ćemo takve kredite nastaviti da koristimo dokle god je moguće.

Promenila se sada malo situacija i u Kini, sve manje imaju tih preferensijalnih kredita, ali s druge strane i nama se kreditni rejting podigao. Sada smo stabilni i možemo i druge izvore finansija da pronalazimo.

Po pitanju pruge od Beograda ka Kelebiji vrednost investicije je 1,162 milijardi dolara, isto je 85 odsto iz pozajmljenih sredstava, 15 odsto iz budžeta Republike Srbije. Tih 85 odsto iznose oko 980 miliona dolara i to su dugoročni krediti, povoljni i daju nam mogućnost da završimo investiranje i onda polako da ih vraćamo.

Podsetiću vas, mi smo zaustavili rastuću trajektoriju našeg javnog duga koji nam je sada negde oko 50 odsto BDP-a, računali smo defakto da i sa ovim novim kreditima ćemo biti oko 51,5 i to je mnogo manje od Mastrihta i nivoa 60 i mnogo manje gde smo bili 2014. godine, kada smo bili skoro 80 odsto javnog duga u BDP-u.

Korišćenje ovakvih kredita nam daje mogućnost da rastemo i dalje. Podsetiću vas, ne završavaju nama te investicije samo infrastrukturu. To su investicije koje nam omogućavaju da naša ekonomija raste. Svaki kilometar tog puta zapošljava građevinske firme, firme koje dobavljaju materijal i multiplikator u toj industriji je dva.

Dakle, na svaki dinar koji uložite, dva se vraćaju kroz rast BDP-a. Dakle, nama su te investicije i moto rasta naše ekonomije, moto rasta našeg BDP-a, jedna investicija vuče drugu, jedno zapošljavanje i novo radno mesto vuče drugo. Tako rastemo, zato i rastemo.

Zato ćemo nastaviti da na ovaj način razgovaramo sa Kinezima i o nastavku nekih drugih infrastrukturnih projekata. Kao što vidite, ti projekti nam otvaraju i privatne investitore i kompanije koje dolaze, tako da je, što bi se reklo, win-win, pobeda za obe strane.

Ministar u razgovoru sa Telegraf TV - Foto: Telegraf

  • Srbija teži ka EU, s druge strane Brisel ne gleda baš blagonaklono na investicije iz Kine, naročito u istočnoj Evropi. Da li postoji ikakav problem ili možemo snositi određene konsekvence?

Ja ne vidim nikakav problem. Mi smo potpuno posvećeni  našem putu ka EU, radimo, otvaramo razna poglavlja, zatvarmao neka poglavlja, posvećeni smo tom putu. Nama su največi partneri zemlje EU, Nemačka, Italija i ostale.

Mislim da ono što mi radimo u ovom trenutku je mudra stvar i mudra odluka koja se odnosi na to da jednostavno diverzifikujete zemlje iz kojih dolaze investicije. U globalnom svetu, globalnoj ekonomiji ako neki deo sveta padne u smislu ekonomije, dobro je da se drugi održavi, uvek se to i dešava. Tako da sa te strane, mislim da i predsednik Srbije i Vlada vode  jednu mudru politiku koja je u interesu građana Srbije. Nama je u interesu da razvijamo našu ekonomiju, privredu.

Mislim da je to i u interesu EU, da Srbija bude ekonomski što jača kako bi što pre ispunila uslove da bude punopravni član Evropske unije, što je naš komačni cilj. S te strane nisam zabrinut, ne vidim problem, vidim samo dobru poruku koja se odnosi na to da Srbija želi da bude ekonomski jaka, snažna i održiva...a ne da bude problem ili teret za EU kada postanemo članica.

  • Dok je srpska delegacija boravila ovde, usvojen je "Lex specijalis" u Skupštini Srbije, vezano za kredite u švajcarskim francima. Bilo je i kritika - zašto građani da plaćaju dugove drugih ljudi?

Odgovoriću vam sa dva različita aspekta. Prvo, mislim da je to velika pobeda i za Vladu Republike Srbije i za one građane koji su uzeli kredite u švajcarskim francima. Obećanje koje je predsednik Vučić dao smo u najkracem vremenskom periodu uspeli da ispunimo. Sa tim ljudima, sa kojima sam razgovarao, 13 godina niko nije pričao, niko se nije bavio njihovim  problemom.

Mi smo uspeli da nađemo rešenje, kada smo seli i sa njima i sa bankama, da nađemo rešenje koje njima daje mogućnost da reše problem koji je njima životni, reše na jedan prihvatljiv način i za banku i za državu. Dakle, 38 odsto otpis dospelog duga, bez zateznih kamata, odnosi se na sve korisnike kredita je nešto što je država mogla da uradi kako bi tim ljudima pomogla da svoj problem reše. Nadam se da će najveći broj tih građana iskoristiti ovaj zakon i da će on biti konačno rešenje za njihov problem, a kažem, posebno sam ponosan na to što smo u kratkom vremenskom periodu dato obećanje i ispunili.

S druge strane, mi smo malo i čudan narod, ako mogu tako da se izrazim. Kada su ljudi bili na ulicama, bila su pitanja zašto im ne pomognemo. Onda mi nađemo rešenje, pa ti isti ljudi pitaju "zašto ste im pomogli". Mislim da mi treba da radimo ono što smatramo da je ispravno i lično smatram da smo učinili pravu stvar. Smatram da, u uslovima kada smo stabilni finansijski, država treba i može da izdvoji novac i pomogne onima kojima je to potrebno.

Intervju je snimljen u Pekingu - Foto: Telegraf

Po tome i pokazujemo koliko smo se promenili i kao društvo i kao država. Dakle, pomažemo onima kojima je pomoć potrebna. Bilo bi besmisleno da smo samo zaronili glavu u pesak i rekli da ne vidimo šta se dešava, ne vidimo da ljudi imaju problem, ostaju bez krova nad glavom. Ovo se desilo u pravom trenutku. Da smo pre par godina o tome pričali, ne bismo imali novca za to i ne bi bilo moguće da se problem reši tako. Da je mogao neko to da reši drugačije, da su banke to želele da reše problem, one bi to uradile u poslednjih 12-13 godina. Država je morala da se pozabavi tim problemom i da bude ta koja je i korisnike kredita i banke dovela za isti sto.

Država je ta koja je insistirala na rešenju. Banke su rekle "možemo ovoliko", korisnici kredita su rekli "nama to nije dovoljno". Ko drugi onda da napravi kompromis? Država je rekla da će zbog građana to uraditi i mi smo pokrili taj jaz u njihovim interesima.

Evo, imamo rešenje, imamo "Lex specijalis" koji je usvojen po hitnom postupku, jer želimo da što pre rešimo probleme tih ljudi. Čekali su više od jedne decenije, evo imaju sada konašno rešenje svojih problema i nadam se da će većina njih ovaj zakon iskoristiti i završiti sa tim.

  • Kada govorimo o bankarskom sektoru, šta čeka Komercijalnu, a šta Jubmes banku?

Nije to ista priča. Država je u Jubmes banci manjinski, pasivni akcionar sa 28.5 odsto, tako da smo doneli odluku da prodamo naš udeo.

Mislim da taj novac koji je dobijen, što iznosi preko 5 miliona evra, možemo iskoristiti za neke druge stvari koje su pametnije. Da uložimo u neki vrtić, zdravstvenu ustnovu, manifestaciju, a siguran sam da će privatni vlasnik tu banku mnogo bolje razvijati i baviti se njome. S te strane možemo samo da ojačamo naš bankarski sistem.

Komercijalna banka je drugačija priča. To je jedna od najvećih i najuspešnijih banaka u našoj zemlji. Mi smo kao država opet manjinski akcionar tamo sa 40 i nešto odsto, imate veliki broj  međunarodnih organizacija koje su vlasnik preostalog dela akcija.

Doneli smo odluku da pronađemo strateškog partnera za Komercijalnu banku, to nam je na kraju krajeva i u aranžmanu sa međunarodnim monetarnim fondom-Foto: Telegraf

Doneli smo odluku da pronađemo strateškog partnera za Komercijalnu banku, to nam je na kraju krajeva i u aranžmanu sa međunarodnim monetarnim fondom. Lazardi je finansijski savetnik koji je izabran, već rade sve moguće analize i očekujem da ćemo do kraja maja izaći sa tenderom za pronalaženje strateškog partneta, sa ciljem da do kraja godine taj proces završimo.

Da banka nema državu za vlasnika, jer se pokazalo, u najvećem broju slučajeva, da država nije dobar vlasnik. Mi ne možemo i ne znamo da upravljamo Komercijalnom bankom, to je veoma konkurentna delatnost. Ovi drugi suvlasnici takođe žele da izađu iz nje i s te strane nadam se da ćemo dobiti partnera, neku jaku svetsku instituciju, jaku svetsku banku koja nastaviti da dalje razvija Komercijalnu banku, kako bi ona rasla. Ona je brend na koji smo svi navikli tako da se nadam se da ćemo naći partnera koji će time nastaviti da se bavi u budućnosti.

  • Predsednik Vučić odlazi u Berlin, posle čega bi trebalo da budu jasnije stvari kada su izbori u pitanju. Kakav je Vaš stav o tome?

Ja sam lično uvek za to da se volja građana proveri, ali na izborima, ne na ulici, što je veoma važno. Ako smo za demokratiju, ako smo demokratsko društvo, naravno da su izbori jedini način i mesto da se volja građana proveri. Radimo svaki dan kao da će izbori biti sutra, u smislu da se borimo za svako novo radno mesto, investiciju, svaki dinar, borimo se da imamo bolji budžet i životni standard građana. Ova poseta Kini govori koliko smo uspešni u tome. I sve što se desilo u Kini je dobro za Srbiju i njene građane.

Tako da sa te strane nemam nikakav problem da li će izbori biti sutra ili prekosutra. Imamo rezultate, znamo šta radimo, verujemo u to i nemam nikakav problem da to pokažemo građanima i to im pokazujemo svaki dan. Za razliku od ovih drugih, koji osim što se bore sa onim znakom, čupaju znak iz zemlje i to je sad kao veliki uspeh, bez programa, bez ičega. Neka oni razmišljaju o tome šta će ponuditi građanima. Ja sam siguran da građani Srbije glasaju za svoju i budućnost svoje dece i to je veoma važno. Dakle jedno je da vi vičete, kada pravite halabuku, a s druge strane ne kažete ništa konkretno.

Kako ćete otvoriti veći broj fabrika, kako ćete da otvorite neka nove auto-puteve, nova radna mesta. Oni tu politiku nemaju. Mi samo o toj politici govorimo, vezanoj za budućnost Srbije i naše dece. Ja sam za to da se u svakom trenutku premerimo na izborima, a da li će tako biti zavisi od predsednika Vučića. Mislim da tu postoje još neke stvari koje su važne, a tu je prevashodno pitanje Kosova i Metohije.

Siguran sam da će odluka koju on donese biti prava, ne u interesu Srpske napredne stranke, nego u interesu građana Srbije.

(Marko Ivas/marko.ivas@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • lav

    KINA CE PRIVREDU PRESELITI NA BALKAN I EVROPU JER SU SVE FABRIKE I CELA PRIVREDA I POLJOPRIVREDA UNISTENE U DRZAVI SAD NAS KUPUJU ENGLEZI PREKO KINEZA. KINA PROIZVODI ZA CELI SVET STO JE LOSE U BIVSE KOMUNISTICKE ZEMLJE OSTALO TO ISTO SAMO IMA NEKI STANDARD. VECI JE PROBLEM GDE TAJ SRAC DA RECIKLIRAMO I BACIMO TO JE SVE ATOMSKA BOMBA ZA PRIRODU SVE STO PROIZVODE

  • Mujo

    Kao da nije cuo da su Kinezi ulozili u luke Trst I Denovu ogromne pare za prosirenje. Roba ce uglavnom tuda ici u Evropu.

  • Darinka

    Lično vjerujem u ovu garnituru ljudi na čelu s predsjednikom i premijerkom i mislim da će se sve u budućnosti razvijati kako treba u korist građana. Držim fige.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima