• 37

Novi Dejton o Kosovu? Poruka iz Austrije: Posle pauze u dijalogu, razmisliti o konferenciji

Dobar poznavalac prilika na Balkanu, bivši predstavnik međunarodne zajednice u BiH i nekadašnji specijalni izaslanik za Kosovo smatra da je sad pravo vreme da se analizira dijalog, vidi šta je učinjeno, a šta nas čeka i da se proces redefiniše"

  • 37

Tišina koja mesecima vlada za pregovaračkim stolom između Beograda i Prištine, mogla bi biti prekinuta održavanjem međunarodne konferencije, po ugledu na Dejton iz 1995. godine. Tzv. "Dejton dva", odnosno rešenje po modelu razgraničenja na velikoj međunarodnoj konferenciji, moglo bi da reši kosovsko pitanje, ali i ostale sporove na Balkanu, smatra austrijski diplomata Volfgang Petrič.

Dobar poznavalac prilika na Balkanu, bivši predstavnik međunarodne zajednice u BiH i nekadašnji specijalni izaslanik za Kosovo smatra da je sad pravo vreme da se analizira dijalog, vidi šta je učinjeno, a šta nas čeka i da se proces redefiniše".

- Optimisti bi rekli da je ovo samo privremena pauza, ali da postoje neki preduslovi da se dijalog nastavi. Nažalost, okruženje sada nije stimulativno da se pregovori odmah nastave - rekao je Petrič za BBC na srpskom.

Razlog očekivane pauze, tvrdi,  leži u jesenjim vanrednim izborima na Kosovu, prolećnim izborima u Srbiji i formiranju novih evropskih institucija.

Nekadasnji izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petric

Volfgang Petrič smatra da je sad pravo vreme da se analizira dijalog, vidi šta je učinjeno, a šta nas čeka i da se proces redefiniše"-Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

- Jasno je da će Priština morati da ukine takse na srpsku robu i to je ujedinjen stav od Vašintona do Brisela, ali to je samo jedna od blokada - poručio je on.

Ipak, koliko je realno da se "sve kockice slože" i steknu uslovi da se konferencija po ugledu na Dejton iz 1995. godine ponovo održi?

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ranije je ocenio da bi do rešenja "kosovskog problema" moglo da dođe na nekoj međunarodnoj konferenciji, ali samo ukoliko se stavovi dve strane približe. Još uvek su, kako je tada objasnio, značajno različiti i na tome bi trebalo da se radi.

Razgraničenje sa Albancima je jedino pitanje granica koje bi se u slučaju novog Dejtona našle na dnevnom redu - rekao je Dačić.

Ivica Dacic

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Sa tim stavom ministra spoljnih poslova saglasan je i asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, koji je za Telegraf.rs objasnio da je tzv. Dejton 2 moguć samo ako dođe do približavanja stavova Beograda i Prištine o finalnom statusu.

- Susretu u Dejtonu 1995. je takođe prethodila saglasnost oko osnovnih principa budućeg sporazuma. U slučaju Kosova ne postoje četiri magična zida u koja bi lideri Beograda i Prištine trebalo da se zatvore da bi postigli rešenje, ukoliko prvo nisu prilagodili svoje crvene linije i stvorili prostor za kompromis - izjavio je on za naš portal.

ODNOSI SRBI/ALBANCI ISTRAZIVANJE

Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić je objasnio da je tzv. Dejton 2 moguć samo ako dođe do približavanja stavova Beograda i Prištine o finalnom statusu-Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

U budućnosti, kaže, možemo očekivati da će se SAD i zemlje EU boriti za svoju ulogu u finalnim pregovorima koji mogu imati "dejtonski scenario" - da američki predstavnici izvrše presudan uticaj, a da se sporazum formalno i zvanično potpiše na tlu Evrope.

Asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić celu ovu priču ocenjuje kao "trenutno nerealnu", jer su se u Dejtonu pregovori vodili čitav niz dana u izdvojenom ambijentu, u vojnoj bazi, daleko od očiju javnosti, uz prisustvo svih ključnih političkih aktera Srba, Hrvata i Bošnjaka.

- Ne verujem da bi današnji srpski i albanski ključni funkcioneri bili spremni da se nedeljama izdvoje, dok se ne pronađu sva rešenja. Mislim da je čitav niz manjih sastanaka u Briselu realnija opcija od jedne takve konferencije, s tim što će u njima verovatno ubuduće daleko veću ulogu imati SAD nego što je to bio slučaj do sad - objasnio je on za naš portal.

Izazovi i perspektive procesa normalizacije odnosa izmedju Beograda i Pristine

Asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić mogućnost održavanje tzv. Dejtona 2 ocenjuje kao trenutno nerealnu priču-Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Međutim, kako tvrdi, smatra da se ni u ovom aspektu ne može povući potpuna paralela sa Dejtonom, jer su tamo Amerikanci bili jedini posrednik, a u dijalogu Beograda i Pristine to neće biti, jer će tu svakako ostati i EU kao uticajni posrednik i važan faktor za aminovanje dogovora.

PREKID PREGOVORA 20. NOVEMBRA

Od prethodne zvanične runde dijaloga Beograda i Prištine prošlo je gotovo godinu dana kada su se Vučić i Tači uz posredovanje Federike Mogerini poslednji put sastali 20. novembra.

Srpski i prištinski lider sastali su se u aprilu ove godine u Berlinu, na sastanku predstavnika zemalja Zapadnog Balkana u organizaciji nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Aleksandar Vucic, Hasim Taci

Od prethodne zvanične runde dijaloga Beograda i Prištine prošlo je gotovo godinu dana kada su se Vučić i Tači uz posredovanje Federike Mogerini poslednji put sastali 20. novembra-Foto: Tanjug/AP

Austrijski diplomata je govorio kako je aktivno doprineo zbližavanju predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.

- Predložio sam jedan takav susret austrijskom predsedniku, pa je on organizovan na Forumu u Alpbahu. Kad dvoje ljudi sedi zajedno, čak i kad kažu loše stvari jedni o drugima, bolje je kad razgovaraju - tada se teže kreiraju fantomski neprijatelji - izjavio je on i naglasio da je najveći uspeh odnos poverenja dvojice lidera na čemu se radilo.

DEJTONSKI MIROVNI SPORAZUM OKONČAO RAT U BIH

Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum, mirovni je dogovor postignut u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo, a kojim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini (1992—1995). Po ovom sporazumu, BiH biva podeljena na dva dela, muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku.

Konferencija je trajala od 1. do 21. novembra 1995. godine. Glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra.

Skupština SRJ je sporazum ratifikovala 21. novembra 2002. godine

(J.N./j.nikolic@telegraf.rs)

Komentari

  • Дејан Младеновић

    Вратите ви нама космет па ћемо са задовољством пристати на нови дејтон--за праведну поделу албаније

  • nibrS

    Sve može, ali nikada pa ni tada, nijedan Srbin nesmije da potpiše nekakvu nezavisnost Kosmeta... Nema izdaje, nema predaje !!!

  • Mikula

    Narod da se prvo pita pa onda mozete da pregovarate kolko hocete i kad hocete.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima