Na današnji dan pao je Slobodan Milošević: 19 godina od velikih petooktobarskih demonstracija

Na izborima koji su održani 24. septembra 2000. Milošević je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice

Danas se navršava 19 godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je 5. oktobra 2000. godine okončana vladavina Slobodana Miloševića. Više stotina hiljada ljudi svih krajeva Srbije protestovalo je zbog Miloševićevog odbijanja da prizna rezultate predsedničkih izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

Šta je prethodilo petooktobarskim demonstracijama u Beogradu?

Na izborima koji su održani 24. septembra 2000. Milošević je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.

Savezna izborna komisija je saopštila da je Koštunica osvojio 48,22, a Milošević 40,24 odsto glasova, posle čega je njen predsednik Borivoje Vukičević izjavio da su privedene kraju pripremne radnje za drugi krug predsedničkih izbora 8. oktobra.

Koalicija 18 opozicionih stranaka je tvrdila da je njihov kandidat osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila mogućnost održavanja drugog kruga.

Srbija, izbori, Vojislav Koštunica

Na izborima koji su održani 24. septembra 2000. Milošević je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice (arhivska fotografija)-Foto: Tanjug/Danilo Peternek

Već 27. septembra počinju protesti širom Srbije zbog izborne krađe, a dva dana kasnije u štrajk stupaju rudari Kolubare.

Pošto je Izborna komisija osporila njegovu pobedu, DOS je pozvao građane da se 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine.

Kao krajnji rok priznavanja pobede Vojislava Koštunice na izborima dat je 5. oktobar u 15 časova. Osim priznavanja izbornog poraza Slobodana Miloševića, zahtevano je i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.

Dolazak demonstranata ispred Skupštine

Demonstranti su 5. oktobra, u kolonama automobilima, autobusima i kamionima, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima, krenuli ka Beogradu, a krajnje odredište bila je tadašnja Savezna skupština, a danas Dom Narodne skupštine.

Revolucija, peti oktobar

Prvi pokušaj zauzimanja Skupštine od strane građana, policija je uspela da spreči, ali već pri sledećem nisu mogli da reaguju-Foto: Guliver/Braca Nadezdic/Newsmakers

Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta.

Prvi pokušaj zauzimanja Skupštine od strane građana, policija je uspela da spreči, ali već pri sledećem nisu mogli da reaguju. Policajci koji su do tada čuvali zgradu su se povukli. Ubrzo je iz desnog krila Skupštine pošeo da kulja gust dim, posle čega je komandir beogradske policije zatražio razgovor sa predstavnicima DOS-a.

Ubrzo su pripadnici policijske stanice u Ulici Majke Jevrosime položili oružje i priključili se demonstrantima.

Revolucija, peti oktobar

Prvi pokušaj zauzimanja Skupštine od strane građana, policija je uspela da spreči, ali već pri sledećem nisu mogli da reaguju-Foto: Guliver/Petar Vujanic/Newsmakers

Policija je bacila suzavac i u blizini zgrade Radio-televizije Srbije, dok je bager krenuo da se probije do ulaza. Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 časova.

U večernjim satima građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, potom i putem RTS-a, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao mu na pobedi.

Dva dana kasnije, 7. oktobra, Koštunica je položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ.

Žrtve petooktobarskih demonstracija

U demonstracijama na ulicama Beograda tog 5. oktobra nastradale su dve osobe, a povređeno 65 ljudi. Poginula je aktivistkinja Demokratske stranke Srbije Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, kada je pala pod točkove kamiona.

Ljubisav Ðokić, Džo Bagerista, skupština, peti oktobar

Bager ispred Skupštine 5. oktobra-Foto: Profimedia

Druga žrtva bio je Momčilo Stakić iz Krupnja, koji je preminuo je od posledica srčanog udara.

Spomen-obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku između ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula.

Milošević uhapšen godinu dana kasnije

Slobodan Milošević u aprilu 2001. godine uhapšen je zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije izručen je Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.

Slobodan Milosevic, Senta, Milenkovic

Slobodan Milošević u aprilu 2001. godine uhapšen je zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije izručen je Haškom tribunalu-Foto: Profimedia

Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Andrija Berane

    Slobo je naš Heroj ! Nikada neću zaboraviti kad je dolazio 2000 u Berane. Toliko naroda ga je dočekalo kao Mesiju. Izdajice ga prodadoše Hagu, prokleti bili dovijeka 😠

  • Vuk1

    U istoriji srpskog naroda ni gori dan ni losiji ljudi ne dodjose

  • Gavra

    Da nije pao jos bi nas bombardovali. Ali kad pogledam ovaj nacionalizam, sovinizam, mrznju....kod nas ne znam sta je bolje.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima