"Predlog Pariza o reformi politike proširenja EU dobar za Srbiju": Šta sadrži Makronov "non pejper"

Nakon što se prošle nedelje u domaćim i evropskim medijima pojavila vest o tome da se sedištu EU nalazi i kruži dokument koji bi potpuno mogao da promeni put Srbije i drugih balkanskih zemalja ka Evropskoj uniji, nešto kasnije takozvani "non pejper" dospeo je u javnost.

"Non pejper" čiji je tvorac Francuska je dokument koji predstavlja novi plan proširenja Evropske unije. Sadrži četiri principa i sedam koraka i praktično je potvrda Makronove devize "reforma EU pre proširenja".

Preporučujemo

Četiri principa "non pejpera"

Pošto je u oktobru blokirano otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Francuska se založila za detaljnije pristupanje EU, otvaranje strukturnih fondova EU državama kandidatima i striktniju politiku uslovljavanja kao i revirzibilnost odnosno mogućnost nazadovanja ili sankcionisanja ako zemlja kandidat nazaduje u ispunjavanju kriterijuma.

French non paper proposing a renewed approach on #enlargement based on 4 principles: #gradualassociation; #stringentconditions; #tangiblebenefits; #reversibility pic.twitter.com/yWP5qt4DjL— Ernest Bunguri (@bunguri) November 15, 2019

- Francuski predlog o reformi politike proširenja EU je dobar za Srbiju jer joj daje mogućnost sektorskog uključivanja, što može da pruži prodsticaj i omogući pristup strukturnim fondovima - ocenila je danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Ona je objasnila da francuski "non pejper" pedviđa sektorsku integraciju za zemlje kandidate, što im omogućava da kada završe pregovarački proces za jednu oblast, postaju deo evropske politike u toj oblasti i dobijaju pristup strukturnim fondovima koje EU daje svojim siromašnim članicama, kako bi se smanjila nejednakost.

Suzana Grubješić - Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Grubješić je dodala da Srbija od predpristupne pomoći, odnosno od IPA fondova, ne može da doživi odgovarajuću transformaciju, dok strukturni fondovi znače više sredstava.

Ovaj dokument dostavljen je i zemljama članicama EU na razmatranje.

U Briselu, napominju da je ovaj predlog predmet za diskusiju, a da bi konačan oblik reforme metodologije proširenja trebalo da zavisi iz konsenzusa svih država članica, ujedno podsećaju i da je većina zemalja članica bila protiv odluke Pariza da zaustavi proces pristupnih pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji.

- Zemlje članice treba da se izjasne i sigurno će biti unete neke izmene. Evropska komisija treba da izradi metodologiju i treba da se izradi mapa puta za svaku zemlju, jer nisu isto Srbija, koja je u pristupnim pregovorima otvorila već 17 poglavlja, i Severna Makedonija koja čeka datum za početak pregovora - napomenula je Grubješić.

Zastava Evropske unije - Foto: AP/Tanjug

Sedam koraka do pridruživanja Evropskoj uniji

Prema francuskom predlogu, reforme bi se spovodile u sedam koraka. Države kandidatkinje bi pre punog članstva dobijale pristupe odabranim programima i fondovima EU, a do punog članstva svaka država kandidatkinja za članstvo u EU morala bi da prođe ovih sedam koraka:

- Vladavina zakona i osnovna prava

- Obrazovanje i istraživanja

- Zapošljavanje i socijalna pitanja

- Finansijski poslovi

- Jedinstveno tržište, poljoprivreda i ribarstvo

- Spoljni poslovi

- Drugo

- Kriterijumi za prelazak iz jednog koraka u drugi biće jasno definisani. Završetkom pregovora kojim se zatvara svaki korak otvara mogućnost učešća u odgovarajućim EU programima, povezivanje sa relevantnim političkim sektorima i koristi od ciljanog finansiranja - piše u “non pejperu”.

- Konačni cilj ostaje potpuno i celokupno pridruživanje - navodi se u dokumentu.

Proširenje EU trenutno funkcioniše otvaranjem pregovora o pridruživanju sa zemljama kandidatima koji pokrivaju 35 zasebnih oblasti, odnosno "poglavlja" evropskog prava. Jednom kada kandidatkinje izvrše sve neophodne reforme usklađivanja, one postaju punopravne članice.

(A. T. /Telegraf.rs)