• 2

Dva "non pejpera" o proširenju su opticaju, a evo šta to znači za Zapadni Balkan

Dva do sada zvanično objavljena predloga reforme proširenja, nastoje da unaprede pregovarački proces, kao i parcijalnu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u različite institucije i politike Evropske unije, piše "Juropian vestern Balkans"

  • 2

Nakon francuskog veta i odsustva odluke Evropskog saveta o otvaranju pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom u oktobru, nastala je ozbiljna polemika o reformi proširenja Evropske unije. Prvo je predstavljen francuski predlog reforme, koji je izazvao burne polemike, nakon čega je drugih devet država članica izašlo sa sopstvenim "non pejperom" na ovu temu.

Dva do sada zvanično objavljena predloga reforme proširenja, nastoje da unaprede pregovarački proces uspostavljanjem konkretnijih nagrada i kazni, kao i parcijalnu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u različite institucije i politike Evropske unije, piše "Juropian vestern Balkans" (EWB).

Oba predloga predviđaju zamenu pregovaračkih poglavlja širim oblastima i veći fokus na pitanja vladavine prava. Ali dok francuski predlog podrazumeva sedam faza integracije koje bi sledile jedna za drugom, predlog devet zemalja propisuje pregovore u osam različitih oblasti koji bi se vodili simultano.

European Parliament building in Brussels, evropski parlament, Evropska Unija, Evropska komisija, Brisel

Foto: Tanjug/AP

Međutim, nije jasno na koji bi način ovim reformama mogao biti unapređen proces proširenja u poređenju sa postojećim okvirom kao i kakve bi tačno bile posledice potencijalne reforme proširenja za Srbiju, budući da je ona, uz Crnu Goru, već uveliko u procesu pregovora o članstvu.

Šta nije u redu sa postojećim okvirom?

Među analitičarima postoji saglasnost da je trenutno proces proširenja u ozbiljnom problemu, kao i da bi to bio slučaj i bez francuskog veta u oktobru 2019. godine. Dve države koje se smatraju predvodnicima u ovom procesu, Srbija i Crna Gora, ne uspevaju da naprave veće uspehe u zatvaranju poglavlja ni posle šest, odnosno osam godina od početka pregovora, naročito ne u ključnoj oblasti vladavine prava.

Međutim, postojeći pregovarački okviri za Srbiju i Crnu Goru već stavljaju poglavlja 23 i 24 u centar pregovaračkog procesa i manjak napretka u njima de fakto dovodi do njegovog usporavanja, odnosno zaustavljanja.

Evropska Unija, Srbija, EU, zastave Evropske Unije i Srbije

Foto: Marko Jovanović

Šta je onda problem sa postojećim okvirom i zbog čega se možda pokazao kao neadekvatan?

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak smatra da je najveći problem to što on ne predviđa definisane rokove za aktivnosti poput predaje pregovaračke pozicije, ispunjavanje merila za otvaranje i zatvaranja, kao ni okvirni plan za kraj pregovora.

- Nakon dobijanja zahteva za podnošenje pregovaračke pozicije, država kandidat nema nikakav rok u kom treba da podnese tu istu pregovaračku poziciju. Isto važi i za ispunjavanje merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Zbog toga vlada države kandidata nema nikakav pritisak od strane EU da procese reformi ubrza - kaže Međak za EWB i ističe da prema njegovom mišljenju, vladavina prava već sada ima najbitniju poziciju u procesu i tu ništa više što se tiče metodologije ne treba menjati.

Kada je u pitanju mogućnost vraćanja pregovaračkog procesa unazad koji se predviđa francuskim predlogom, Međak smatra da ona postoji i danas, ali se ne koristi, čime je francuski zahtev za reverzibilnošću zapravo "kucanje na otvorena vrata".

Konferencija Pet godina pregovora, Koliko je Srbija daleko od clanstva u EU

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Pregovarački okvir kakav imamo predviđa mogućnost obustave pregovora usled slabog napretka u poglavljima 23 i 24. Sredstva iz IPA fonda takođe mogu biti obustavljena. Sa šestomesečnim izveštajem Evropske komisije o stanju u poglavlju 23 i 24 od 13. novembra ove godine, gde se izraz "ozbiljno kašnjenje" pominje 21 put u dokumentu za različite aspekte obaveza koje je Srbija preuzela, zastoj u pregovorima je neminovan i otvaranje dva poglavlja u toku 2019. godine je maksimum brzine. Čak i ta minimalna brzina, po sadašnjim pravilima, može i da se zaustavi ako se nastavi ovim pravcem - smatra Međak.

Birokratizovano i politizovano

Srđan Cvijić, viši politički analitičar Instituta Otvorenog društva za evropsku politiku u Briselu i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) smatra da je problem sa sadašnjim okvirom to što je u on u isto vreme i preterano birokratizovan i preterano politizovan proces.

- Činjenica da se za otvaranje svakog novog poglavlja, kao i zatvaranje poglavlja, zahteva jednoglasnost zemalja članica, čini da pojedine zemlje EU mogu da da postave veto na dalji napredak uprkos činjenici da se ostalih 27 država slaže, što je politizacija procesa par excellence - kaže Cvijić i podseća da je to bio slučaj sa Grčkom koja je zbog spora oko imena sa, tada Republikom Makedonijom, praktično onemogućila da ova država možda zajedno sa Hrvatskom već bude deo EU.

Aleksandar Vucic, Emanuel Makron

Foto: Tanjug/Predsedništvo Srbije

- Takođe je slučaj danas sa Francuskom i nekim drugim zemljama članicama koji su se usprotivili otvaranju zasluženih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ili potpuno zaslužene liberalizacije viznog režima sa Kosovom - podseća sagovornik.

Balansiranje

Prema Međakovom mišljenju, zbog toga je drugi "non pejper" devet država članica sačinjen kako bi došlo do balansiranja ideja, pri čemu ovaj drugi papir prihvata neke pozitivne predloge iz francuskog papira.

- Suština je da sa ova dva papira, i svojim iskustvom u vođenju pristupnih pregovora, Evropska komisija izađe sa predlogom nove metodologije u januaru 2020. godine. Treba voditi računa da jedino Komisija ima u svojoj biti i spisku poslova koje obavlja, zadatak da štiti interes EU kao celine, a ne pojedinačne nacionalne interese država članica - smatra Vladimir Međak.

Uticaj na Srbiju i Crnu Goru

Pitanje na koje još uvek nema jasnog odgovora jeste da li bi se reforma procesa proširenja odnosila i na dve države koje su već uveliko u procesu pregovora, Srbiju i Crnu Goru. Dok je Srbija do sada otvorila 18 od 35 poglavlja, Crna Gora je otvorila 32 od 33. Da li bi i kako promene okvira uticale na ove aktuelne procese takođe će morati da bude deo diskusije.

Jadranka Joksimovic

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović nedavno je izjavila da nema ništa protiv ako bi predlozi EU vodili poboljšavanju kvaliteta procesa proširenja, ali da bi "zaista bilo čudno i ne do kraja pošteno da se menjaju pravila tokom pregovora", dodavši da bi to „donelo dodatnu neizvesnost“ u pregovarački proces.

Vladimir Međak podseća da u francuskom papiru piše da se on odnosi na pregovore koji će tek biti otvoreni, ali ne vidi način kako pregovori sa četiri kandidata mogu da se vode po različitim metodologijama po modelu 2+2. Zbog toga, smatra, sve što se usvoji u pogledu izmene metodologije za Severnu Makedoniju i Albaniju biće primenjeno i u slučaju Srbije i Crne Gore.

- Srbija danas kasni tri godine u izmeni Ustava kojim bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa. Posle dve godine vođenja procesa izmene Ustava, vlada je obnarodovala da uopšte nije nadležna za taj posao. Vlada pregovaračke pozicije u pojedinim poglavljima nije uradila ni predala EU ni posle tri godine od dobijanja poziva EU da to uradi. Neki akcioni planovi, a koji su merila za otvaranje određenih poglavlja, vlada radi tri godine - smatra on.

(Telegraf.rs/European Western Balkans)

Komentari

  • Milorad Vujicic

    Ne u EU.Slobodna trgovina sa svima dobronamernim u svetu.Ulaskom u uniju bi tek tad vidjeli sta znaci imati vezane ruke.Madjarska je izgubila 9 milijardi dolara zbog sankcija Rusiji a Njemacka i Italija prave profit i investmente tamo.EU je politicki satelit Amerike .

  • W

    To znači mani te se ćorava posla! Niko nam nije prijatelj bez interesa, a sve susedne države nam žele propast!!! E, pa ako si Aco jak i lider sve to odbaci i napravi Švedsku od Srbije, a to znači: nikakve unije, nikakva saradnja sa susedima, a pogotovo ne ekonomsk! Imaš Rusiju, Kinu, Indiju i preorentiši privredu prema njihovim potrebama jer ih ima oko 4 milijarde pa da svaki hiljaditi kupi naš proizvod-dovoljno! Izbaciti Hrvatske, Slovenačke, montwnegriske, makedonske proizvode iz upotrebe pa da vidimo ko kome treba! Aco Srbine to se tako radi!!!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima