• 10

Izborni cenzus biće spušten na tri odsto?

Izraženo u brojkama to znači da ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana za ulazak u parlament biće dovoljno da partija osvoji 90.000 glasova, a ne 150.000 kako je po važećem zakonu

  • 10

Na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima biće smanjen izborni cenzus pa će tako za osvajanje skupštinskog mandata biti potrebno tri odsto glasova izašlih birača, saznaje Politika u vrhu vlasti, a ne pet kao što je sada.

Naime, na vanrednoj sednici Narodne skupštine početkom februara, prema saznanjima lista, biće izmenjeni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, čijim se odredbama propisuje da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet procenata glasova izašlih birača.

Spuštanjem cenzusa sa pet na tri odsto, a zašta vladajuća koalicija ima većinu u skupštini, biće olakšan ulazak u parlament manjim političkim partijama i koalicijama, navodi Politika. Izraženo u brojkama to znači da ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana za ulazak u parlament biće dovoljno da partija osvoji 90.000 glasova, a ne 150.000 kako je po važećem zakonu.

- Spuštanje cenzusa sa pet na tri odsto znatno bi povećalo šanse za ulazak različitih stranaka u nacionalni parlament - kaže Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, povodom informacija o promeni cenzusa za ulazak u parlament.

Bojan Klačar

Foto: Medija centar Beograd

- Iznenađujuće je da se to veliko pitanje otvara toliko brzo uoči dana za glasanje. Zato verovatno treba staviti jedan veliki znak pitanja da li će se na kraju doći do tog rešenja ili će, eventualno, biti neko rešenje koje će taj cenzus da definiše na drugačiji način - rekao je Klačar za Tanjug.

Ukoliko bi se ipak implemenitralo takvo rešenje od tri odsto, to bi, ističe, znatno povećalo šanse za ulazak različitih stranaka u nacionalni parlament, posebno ukoliko te stranke budu spremne na neku vrsta koalicionog aranžmana.

- Veliki je broj stranaka u igri za prelazak cenzusa u slučaju tri odsto. Najpre Srpska radikalna stranka, SPAS Aleksandra Šapića, možda neka koalicija oko Srpske desnice, Metla 2020 - ocenjuje Klačar.

Teško je, napominje on, i da se predvidi koji sve akteri mogu da pređu cenzus u slučaju tako niskog cenzusa i sa verovatno nižom izlaznošću, imajući u vidu da Savez za Srbiju namerava da bojkotuje izbore. Po njegovim rečima, nije praksa da se izborni zakoni menaju u izbornoj godini, posebno kada je reč o tako značajnom segmentu izbornog sistema, te ovaj predlog razume pre svega u kontekstu najavljenog bojkota.

Kada je reč o PSG, koji još nije doneo odluku o bojkotu, Klačar veruje da bi ih ovo rešenje više podstaklo na bojkot, nego na izlazak na izbore.

Izbori u Srbiji, glasanje, glasačko mesto, glasačke kutije

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Iz ugla PSG, njima je ovakva vrsta predloženog rešenja adut više za bojkot, a ne za izlazak na izbore, jer na neki način pokazuje da vlast nije spremna da se suštinski bavi problemima koje su oni naveli, poput (slobode) medija - ocenio je Klačar.

Smatra da bi i vladajućoj stranci takvo rešenje napravilo mnogo više problema, nego što bi joj donelo koristi, te je i dalje skeptičan da li će cenzus zaista da se promeni. Bilo bi dobro, kaže, da se ta tema pojavi posle izbora i da se na neki način kompletno izborno zakonodavstvo, pa i cenzus "pretrese", te da se rešenje donese na sistemski način.

- Ovako se jedna veoma važna tema otvara na parcijalni i ad hok način, a to nije dobro kada razmišljamo o izbornom sistemu u Srbiji - rekao je Klačar.

Kako je to izgledalo na poslednjim izborima?

Poređenja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 24. aprila 2016., na zbirnoj izbornoj listi bilo je 20 takmaca (stranaka, pokreta i koalicija), a bez jednog mandata ostalo je njih osam. Glasalo je blizu 3,8 miliona građana (56 odsto), a koalicija Dveri i DSS jedva je prošla sa 190.000 glasova.

Najjača lista "Aleksandar Vučića-Srbija pobeđuje" osvojila je 48 odsto glasova (1,8 miliona), ali 52 odsto mandata (131 narodni poslanik). Ovim zakonskim manevrom, naročito neuobičajenim tri meseca pred izbore, umnogome će biti minimalizovani efekti najavljenog bojkota izbora dela opozicije.

Niži izborni prag sigurno će privući mnoge organizacije koje nisu ni pomišljale da izađu na crtu od 5 odsto, a nesumnjivo će usloviti i formiranje brojnih novih "cenzus - koalicija", budući da se prema saznanjima "Politike", ni ovog puta ne planira uvođenje stepenastog cenzusa.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Komentari

  • Lemi

    Ma jok svi cemo da sisamo vesla, treba amortizovati eventualni bojkot i napraviti kooperativnu opoziciju u parlamentu

  • Alek

    Bruka, bruka, bruka ...

  • Saša

    Sns~sdps~pups~snp~ps~pss~spo... Do pobede.... Preko 60...posto....150...poslanika....

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima