Grenel poručio: Obnova železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine je sada prioritet

Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Specijalni izaslanik predsednika SAD za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio je za američku agenciju AP da bi sporazum o obnovi železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine bio važan za obe strane i poručio da je to postalo prioritet.

Grenel, koji je ambasador SAD u Nemačkoj, rekao je da je uspostavljanje železničkih veza postalo prioritet pošto su američki zvaničnici posredovali ove nedelje u postizanju dogovora o ponovnom uspostavljanju avionskog saobraćaja između Beograda i Prištine, posle 21 godine.

Preporučujemo

- Vizija predsednika (Donalda) Trampa se upravo dešava. Prednjači poslovna zajednica i fokus na otvaranje novih radnih mesta - naveo je Grenel u pisanoj izjavi za AP, a prenosi Vašington tajms.

Agencija podseća da je Grenel ove nedelje boravio u poseti Prištini i Beogradu i da je na konferenciji za novinare u srpskoj prestonici rekao da će se o detaljima sporazuma o obnovi železničkih usluga razgovarati na sastanku u Berlinu u ponedeljak.

AP ističe i da je Grenel rekao da SAD žele da se dve strane fokusiraju na ekonomiju, nova radna mesta i prosperitet kao put ka normalizaciji odnosa.

Ukazuje i da je Grenel pozvao Beograd i Prištinu da uklone prepreke koje su blokirale pregovore više od godinu dana.

"Bez napretka nema američkih investicija"

Kompanije, posebno američke, koje su željne da posluju u Beogradu i Prištini očekuju predvidljivost i stabilnost, ističe specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel za Tanjug i poručuje da, u suprotnom, one neće dalje investirati na tom prostoru.

Na pitanje koje su kompanije imale predstavnike na sastanku u petak u Beogradu, Grenel kaže da je to bila mešavina američkih i srpskih preduzeća, koja su, ističe, "osetila posledice nedostatka napretka u ovim problemima" - Foto: Tanjug/ Dragan Kujundžić

- To je veoma jednostavno zaključiti - rekao je Grenel za Tanjug posle sastanka sa poslovnom zajednicom, u petak u Beogradu, a uoči sutrašnjih razgovora u Berlinu o uspostavljanju železničkog saobraćaja između Beograda i prištine.

Na pitanje koje su kompanije imale predstavnike na sastanku u petak u Beogradu, Grenel kaže da je to bila mešavina američkih i srpskih preduzeća, koja su, ističe, "osetila posledice nedostatka napretka u ovim problemima".

- Preduzeća - pogotovo američke kompanije, koje su željne da uspostave poslovanje na Kosovu i Srbiji - žele predvidljivost i stabilnost. U suprotnom, neće dalje investirati u regionu. To je veoma jednostavno zaključiti - istakao je Grenel u pisanom odgovoru za Tanjug.

Na pitanje sa kakvim utiscima je okončao posetu i sastanke u Beogradu, i da li je zadovoljan, Grenel kaže:

- Cenim iskrenost predsednika Vučića, kao i predsednika Tačija i svih partijskih lidera na Kosovu. Osećam da su shvatili hitnost situacije. Razumeli su ''mali prozor'' koji im je otvorio predsednik Tramp. Veoma sam zadovoljan onim što sam čuo od lidera u Beogradu i u Prištini do sada.

Američki diplomata, izaslanik Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, inače insistira na tome da je njegova misija isključivo "ekonomske prirode" - Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Dodao je da voli da posećuje Beograd, jer u njemu, kako je istakao, "može da se oseti energija mladih ljudi, koji vas okružuju".

Američki diplomata, izaslanik Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, inače insistira na tome da je njegova misija isključivo "ekonomske prirode".

Dve strane, objasnio je, treba da se fokusiraju na ekonomiju, nova radna mesta i prosperitet, kao put ka normalizaciji odnosa.

Na njemu je da približi njihove pozicije, a "na stranama - da odluče".

Ukoliko obe strane ne budu sele i postigle dogovor, SAD će se povući, rekao je u Beogradu.

Kad je reč o američkim kompanijama u Srbiji, među najvećim trenutno su Filip Moris, Koka kola, Majkrosoft, Bol pekidzing, Kuper Tajers i, mozda najveći - NCR korporacija.

NCR je prošle godine na Novom Beogradu započeo izgradnju kampusa, najvećeg te kompanije u Evropi, vrednog oko 90 miliona dolara, čiji završetak je planiran za iduću godinu.

(Telegraf.rs/Tanjug)