Da li SAD preuzimaju kormilo od EU kada je Balkan u pitanju?

Foto: Shutterstokc

Na političkoj sceni Balkana svetske sile odavno lome koplja, naročito kada je reč o kosovskom pitanju. Stručnjaci tvrde da je sada više nego ikad očigledna klackalica na kojoj su, s jedne strane Evropska unija, a s druge Sjedinjene Američke Države, dok se između nalaze Beograd i Priština.

Pitanje je ka kojoj strani je bolje prevagnuti?

Preporučujemo

Teorija o "borbi" između Evrope i SAD za preuzimanje primata u regionu i rešavanja kosovskog pitanja dobila je neku vrstu potvrde posle zvaničnih poseta specijalnog izaslanika SAD za Kosovo Ričarda Grenela i šefa diplomatije Evropske unije Žozepa Borelja.

Najpre je Grenel posle sastanka sa predsednikom Srbije poručio da Beograd i Priština moraju da se vrate za pregovarački sto i postignu dogovor inače će se SAD povući, da bi nekoliko dana kasnije Borelj rekao da je "Vašington moćan, ali ne može da ponudi stolicu u UN", što su mnogi procenili kao poruku da je EU bitniji faktor u regionu od SAD.

Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj boravio je u dvodnevnoj poseti Beogradu, tokom koje se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem-Foto: Tanjug/Rade Prelić

U trenutku kada je aktuelna priča oko toga da Donald Tramp "pobeđuje EU na njenom terenu", ali i teorija da ove posete američkih i evropskih zvaničnika znače neku vrstu borbe za prevlast na Balkanu, Borelj je posle sastanka sa predsednikom Srbije govorio o tome ko je više, u ekonomskom smislu uložio u Beograd i Prištinu.

- Evropa se ne takmiči sa Amerikom, ali Unija je, sa ekonomske tačke gledišta, uložila više novca i u Beograd i u Prištinu, nego što su to učinile SAD. Nastavljamo da pomažemo. Svi treba da doprinesu procesu dijaloga i jednoga dana možda će biti normalni odnosi među ljudima na Zapadnom Balkanu, kao što je u Evropskoj uniji danas, gde su granice nevidljive - rekao je on.

Nekoliko dana pre njega, u Beogradu je boravio specijalni izaslanik SAD za Kosovo Ričard Grenel koji je preneo jasnu poruku Vašingtona.

- Nadamo se da će obe strane sesti za pregovarački sto, a ako se Beograd i Priština ne dogovore, mi ćemo se povući - rekao je u jednom trenutku, odgovarajući na pitanja novinara.

U Beogradu je boravio i specijalni izaslanik SAD za Kosovo Ričard Grenel koji je preneo jasnu poruku Vašingtona, da se obe strane moraju što pre vratiti za pregovarački sto-Foto: Tanjug/ Dragan Kujundžić

Da je EU ispustila kormilo na Balkanu, odavno se može čuti u diplomatskim krugovima, a dogovor o ponovnom pokretanju avio-linije Beograd-Priština tu teoriju je podgrejao.

Američki predsednik Donald Tramp je zasenio Evropsku uniju na "domaćem terenu", konstatovao je briselski analitičar inače član Saveta za politiku demokratizacije i stručnjak za spoljnu politiku EU Tobi Vogel.

- Neuspeh EU da pokrene stvari u Briselskom dijalogu "otvorio" je prostor za Trampa da proglasi uspeh u postizanju dogovora o uspostavljanju direktne avio-linije Beograd-Priština. Razgovori o uspostavljanju avio-linije, a zatim i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine odgirali su se potpuno "van formata Briselskog dijaloga" i bez učešća EU. To je dovelo do toga da Amerikanci tvrde da su uspeli u nečemu gde je EU omanula - kaže Vogel.

U prilog tome ide i činjenica da je primetna promena politike Trampove administracije prema rešavanju pitanja KiM, koja sve intenzivnije pokazuje razumevanje za interes Srbije

Stručnjaci, ipak, tvrde da Evropa i te kako drži čvrstu poziciju u regionu.

EU radi sporo, ali su rešenja dugoročna, dok SAD rešava probleme brzo, ali rešenja mogu prouzrokovati druge probleme,rekao je direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi-Foto: mc.rs

Razlika između diplomatije Evropske unije i SAD može se sumirati u jednoj rečenici, "EU radi sporo, ali su rešenja dugoročna, dok SAD rešava probleme brzo, ali rešenja mogu prouzrokovati druge probleme" - rekao je direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi u razgovoru za Telegraf.rs.

- SAD se nameće kao partner u rešavanju problema ukazujući da više od decenije pregovora koje moderira EU nisu dali očekivane rezultate. Međutim, dokle je EU glavni investitor, glavni uvoznik i mesto izvoza, najveći donator garant stabilnosti na Balkanu, SAD će imati ograničen doseg - objasnio je.

Ipak, pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine ipak zahteva održivo rešenje, pa makar se do njega sporo dolazilo i tu više može da pomogne EU nego SAD, naglasio je Beširi u izjavi za naš portal.

Prioritet EU nastavak dijaloga

Kada je u pitanju nastavak pregovora, Borelj, koji je prilikom stupanja na dužnost šefa diplomatije EU naglasio da će mu pronalaženje rešenja između Beograda i Prištine biti lični prioritet, rekao je da dijalog mora biti otvoren i da je na Evropskoj uniji je da pomogne u tome.

Prilikom stupanja na dužnost šefa diplomatije EU, Borelj je naglasio da će mu pronalaženje rešenja u dijalogu Beograda i Prištine biti lični prioritet-Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Mislim da moramo biti aktivni. Ako se ništa ne uradi, problem će ostati nerešen, a put Srbije ka Evropskoj uniji biće doveden u opasnost. Znam da su proteklih meseci napetosti skočile između dve strane, kada je reč o taksama i diplomatskim aktivnostima. Moramo da spustimo tenzije, da se vratimo na situaciju u kojoj je dijalog moguć. Za nas u Evropskoj uniji to je investicija, ne radimo to zbog sebe već zbog pomirenja i mira. To bismo voleli da se dogodi na Zapadnom Balkanu - zaključio je on posle posete Beogradu.

Bez sastanka Borelja i Grenela

Na raniju konstataciju medija da se Borelj nije sastao sa Grenelom, iako su obojica, u vreme američke inicijative o uspostavljanju direktnog transporta između Beograda i Prištine, bili zajedno u Briselu i Berlinu, u EU ukazuju da se kontakti održavaju na "na različitim nivoima", a da se Borelj sastao sa američkim državnim sekretarom Pompeom.

Stav briselske administracije o tome da EU jeste i biće primarni put, ali i instrument postizanja napretka i stabilnosti na Zapadnom Balkanu podržavaju i evropski analitičari.

(Telegraf.rs)