• 4

Smanjenje izbornog cenzusa: Koje su dobre, a koje loše strane

"Niži cenzus pogoduje manjim strankama koje planiraju da izađu na izbore"

  • 4

Smanjivanjem izbornog cenzusa sa pet na tri odsto vladajuća stranka gubi, ali zbog najave bojkota na neki način i dobija jer će u parlamentu ipak biti više stranaka, kaže direktor agencije "Ipsos stratedžik" Srđan Bogosavljević.

On ističe da je strankama povećana mogućnost ulaska u parlament, što može imati pozitivne, ali i negativne posledice, budući da je cenzus ostao isti za koalicije.

- To može da bude dobro jer je tri odsto glasova dovoljno da neko bude reprezent 90.000 ili već koliko građana. Međutim, ono što ne valja je što je taj cenzus ostao i za koalicije, a inače je boljka našeg sistema da imamo mnoštvo stranaka u parlamentu i u vladi. Nemamo punu odgovornost pred biračima jer pola od tih stranaka nikada nije ni bilo na izborima - objašnjava Bogosavljević za RTS.

Kaže da niži cenzus pogoduje manjim strankama koje planiraju da izađu na izbore.

- Čisto računovodstveno, najjača stranka je ta koja će nešto izgubiti, ali s obzirom da imaju bojkot, na neki način i dobijaju jer će više stranaka preći cenzus, pa će parlament biti šareniji i imaće više različitih glasova i mogućnost da izgleda demokratskije - ističe Bogosavljević.

Smatra da promena izbornih pravila u izbornoj godini spada u neku vrstu nepristojnosti.

- S druge strane, imamo da je organizovan dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima sa velikim zakašnjenjem, da su se evropski poslanici uključlili, da je jedan niz nekakvih promena izbornih uslova već dogovoren, tako da i ovo može da se tretira u tom smislu - navodi Bogosavljević.

Ističe da manji cenzus svakako nije restriktivna stvar za stranke koje će učestvovati na izborima.

Konferencija za novinare Fondacije za otvoreno društvo, Srbija, Srđan Bogosavljević

Bogosavljević ističe da manji cenzus svakako nije restriktivna stvar za stranke koje će učestvovati na izborima - Foto: mc.rs

- Bojkot je legitiman način borbe kada se sa nečim ne slažeš. Vrlo malo je uspešnih bojkota, ali ima i takvih. Pitanje je procene. Kada treba da vagate, nije lako - kaže Bogosavljević.

Navodi da u Srbiji 60 odsto birača zna za koga će glasati, a da se ostali odlučuju u poslednjem momentu.

- Istraživanja pokazuju da birače najviše zanima ekonomija. Međutim, vrlo im je teško da prepoznaju ko je taj ko stvarno nudi ekonomiju jer sve stranke kažu da imaju plan za boljitak - kaže Bogosavljević.

Objašnjava da prvi put posle SPS-a u Miloševićevo vreme imamo stranku za koju možemo da kažemo da je sama na vlasti jer ima 50 odsto poslanika, pa je za sve što uradi, ili kriva ili zaslužna.

- Pre toga su sve bile neke koalicione kombinacije gde nikoga niste mogli da optužite ili da mu pripišete zasluge, pa nemamo iskustva ko je taj ko stvarno nešto ume. Onda gledamo da li verujemo tom čoveku ili ne, a to je stvar psihologije - objašnjava Dragan Bogosavljević.

(Telegraf.rs/RTS)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ada

    Nema dobre, jer sada i Mesna zajednica i stotine drugih "stanaka" moze da izadju na listu. Umesto da se poveca cenzus pa da budu tri cetiri stranke, ovako se razvodnjava u nedogled i gube glasovi i ne prikazuje prava volja gradjana. Idem na izbore i imam prava da se bunim, a ko ne izadje sta ima da trazi i kritikuje kada nije glasao.

  • Boza

    Ja svakako ne izlazim na glasanje, pa nek pobedi ko god, jer nista nece biti bolje, naprotiv bice sve gore i gore!

  • Mane

    Nzm čemu ovolika tenzija kad svi znamo ko pobeđuje.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima