Događaji na međunarodnoj sceni koji su prethodili NATO agresiji: Da li je mogla biti izbegnuta?

Foto: Profimedia/AFP, Wikimedia/Flickr/U.S. Institute of Peace

Ni 22 godine posle NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju javnost nije usaglašena oko toga da li je bombardovanje, koje je počelo prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, moglo biti sprečeno.

Preporučujemo

Dok deo napad gleda kao rezultat loše politike Slobodana Miloševića, neki od tadašnjih zvaničnika mišljenja su da bi potpis na sporazumu koji je tokom mirovne konferencije stavljen pred srpsku delegaciju sprečio napad, većina tvrdi da u pitanju godinama unapred isplanirana operacija.

A, šta su nam nagoveštavali događaji na međunarodnoj sceni koji su prethodili napadu na našu zemlju, 24. marta 1999. godine?

Pregovori u Rambujeu i Parizu - poslednji pokušaj "mirenja dve strane"

Samom početku bombardovanja prethodila je mirovna konferencija, pregovori u Rambujeu, koji su počeli 6. februara, a za cilj su imali rešavanje krize na Kosovu i Metohiji. Učestvovali su predstavnici Vlade Srbije i kosovski Albanci, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.

Posle 17 dana i samo jednog zajedničkog susreta dve delegacije, kosovski Albanci su, uprkos snažnom otporu predstavnika "Oslobodilačke vojske Kosova", načelno prihvatili sporazum.

Delegacija Vlade Srbije je isto tako načelno prihvatila predlog, ali uz uslov da se ne dozvoli prolazak kroz zemlju trupama NATO-a i da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem UN-a.

Na osnovu zahteva Kontakt grupe pregovori su nastavljeni 15. marta 1999. u Parizu. I ta runda pregovora okončana je neuspehom, jer je Srbija ostala pri stavu da se trupama NATO ne dozvoli prolazak kroz Srbiju, da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem UN i potpisala predlog političkog sporazuma pod nazivom Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.

Krah konferencije označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem što je malo više od mesec dana kasnije dovelo do bombardovanja.

Holbruk u Beogradu 2 dana pred bombardovanje

Poslednji pokušaj da se SRJ natera da prihvati uslove nametnute u Rambujeu desio se dva dana pred NATO bombardovanje, kada je američki diplomata Ričard Holbruk došao u iznenadnu posetu Slobodanu Miloševiću.

Poslednji pokušaj da se SRJ natera da prihvati uslove nametnute u Rambujeu desio se dva dana pred NATO bombardovanje, kada je američki diplomata Ričard Holbruk došao u iznenadnu posetu Slobodanu Miloševiću-Foto: Profimedia/AFP

Iako se nije znalo o čemu je bilo reči iza zatvorenih vrata, u javnosti se pojavila vest da je diplomata sa sobom doneo dokument i ultimatum - potpis na Rambuje ili bombardovanje.

Tačno 48 sati nakon Holbrukovog odlaska iz srpske prestonice, iz četiri NATO baze u Italiji, avioni su poleteli ka SRJ.

Masakr u Račku neposredni povod za napad NATO na Jugoslaviju

Kao neposredan povod za napad NATO iskorišćena je akcija policije 15. januara 1999. godine u selu Račak, gde se nalazilo uporište tzv. OVK, kada je došlo do sukoba. Već 16. januara dolaze pripadnici Verifikacione misije na čelu sa Vilijamom Vokerom kao i veći broj novinara i zatiču leševe po selu. Voker to odmah proglašava masakrom i uz medijsku kampanju navodi zvaničnike NATO da započnu udare na Jugoslaviju.

Kao neposredan povod za napad NATO iskorišćena je akcija policije 15. januara 1999. godine u selu Račak, gde se nalazilo uporište tzv. OVK, kada je došlo do sukoba-Foto: Profimedia/AFP

Međutim, godinama kasnije, reporter francuskog "Figaroa", svedok dešavanja na Kosovu Reno Žirar, rekao da je otišao u Račak posle napada i u selu zatekao zaptavo uniformisane pripadnike tzv. OVK.

Pukovnik Žak Ogar zabeležio je svoja sećanja na povlačenje misije sa Kosova kada je odluka o napadu već pala.

- Poslednja vozila Verifikacione misije napuštaju Kosovo 20. marta u 11:00 časova… U jednom od tih vozila, zgromljen, sedeo je ambasador Gabrijel Keler (drugi čovek Verifikacione misije, Vokerov pomoćnik). Keler je znao bolje od svih da misija OEBS na Kosovu nije imala drugog cilja do da pripremi rat koji su želeli NATO, Sjedinjene Države i Evropska unija - napisao je pukovnik.

Prema zvaničnoj verziji sadržanoj u izveštaju MUP-a i u zapisniku istražnog sudije o uvidaju, u Račku je došlo do sukoba naoružanih Albanaca sa srpskom policijom. Tom prilikom poginulo je četrdesetak Albanaca, koji uglavnom nisu bili u uniformi ali su svi imali toplu višeslojnu odeću, a veliki broj njih i istovetne vojničke čizme, te su većinom posedovali vatreno oružje, koje su tada i upotrebili.

Medlin Olbrajt: "Žalim što nismo brže intervenisali u Jugoslaviji"

Medlin Olbrajt je bila prva žena državni sekretar SAD i jedan od najvećih zagovornika bombardovanja Jugoslavije. Da bombardovanje ipak nije moglo da se zaustavi pokazivalo je i njeno ponašanje tokom pregovora u Rambujeu, tvrdili su tadašnji zvaničnici, gde je namerno podignuta lestvica u zahtevima, kako Srbija ne bi mogla da odgovori na njih.

Žalim što nismo brže intervenisali u Jugoslaviji. Mislim da mi je drago zbog onog što smo uradili na Kosovu, poručila je Medlin Olbrajt-Foto: Wikimedia/Flickr/LBJ Library

Da je odluka o bombardovanju ranije doneta, svedočio je i Džejms Rubin, bivši pomoćnik Olbrajtove.

- Stvarna namera SAD bila je da započne rat u koji će uvući Evropu, rukovodeći se ciljem da se delegacija SRJ dovede u položaj da prosto ne može da potpiše dokument, da se Srbi moraju učiniti odgovornim kako bi se prešlo u vojnu akciju - rekao je Rubin svojevremeno.

U svojim memoarima koje je kasnije napisala, dotakla se i ovog perioda svog života.

- Da li za nečim žalim? Žalim što nismo brže intervenisali u Jugoslaviji. Mislim da mi je drago zbog onog što smo uradili na Kosovu. Teško je bilo odlučiti da li radi sprečavanja etničkog čišćenja treba upotrebiti vazduhoplovne snage, koje će usput ubijati i nedužne. Da li je u redu odlučiti da žrtvuješ život jedne osobe da bi spasao život druge? Te odluke su mi bile teške - napisala je ona.

Kosovsko pitanje moglo biti rešeno još 1995. godine?

Nemački diplomata Volfgang Išinger pre 3 godine tokom panel-diskusije na "Bezbednosnoj minhenskoj konferenciji" rekao je da je još 1995. godine pokušavao da uključi i "kosovski problem" u Dejtonski sporazum.

Išinger, koji je u više navrata bio posrednik u rešavanju kosovske krize, objasnio je tada da je sa kosovskim problemom bio suočen još od 1995. godine, kada je, kao glavni pregovarač ispred nemačke vlade, radio na rešavanju sukoba u BiH.

Tada je, kaže, dobio instrukcije od Helmuta Kola da se i Kosovo uključi u sporazum, kojim bi bilo rešeno bosansko pitanje.

Nije, kaže, uspeo da kosovski problem stavi na dnevni red tada, ne samo zbog protivljenja Slobodana Miloševića, već i drugih koji nisu bili ubeđeni da je pametno da se tada govori o Kosovu, kada je mnogo drugih problema bilo na stolu.

(Telegraf.rs)