Šta se krije iza čestih susreta predstavnika Grčke i Prištine? Albanski mediji: Priznanje na pomolu

Foto: Tanjug/AP

Učestali susreti Prištine i Grčke u prvoj polovini 2021. godine, poseta premijera Aljbina Kurtija Grčkoj prošle nedelje, gde se sastao sa premijerom Kirijakosom Micotakisom, ali i sa grčkim zvaničnicima, među kojima je bivši premijer Aleksis Cipras, po oceni Priština insajt ostavlja prostor za pitanje - da li se Grčka približila zvaničnom priznanju Kosova.

Preporučujemo

To po mišljenju autorke teksta Klarise Fetahu može biti iznenađenje s obzirom na to da dve zemlje ne dele baš istoriju bliskih diplomatskih veza.

Ona ocenjuje da pozicija Grčke zaglavila u poziciji status kvo oko nezavisnosti Kosova i njegovog naknadnog međunarodnog priznanja, jer kako podseća Grčka kao zemlja članica EU je saopštila da je otvorena za priznanje Kosova tek nakon zaključenja sporazuma o normalizaciji uz posredovanje EU sa Beogradom.

Kako ocenjuje, kombinacija grčkog kolebanja i pasivnog angažovanja Kosova i njegove inertne spoljne politike rezultirali su neko vreme stagnacijom odnosa dve strane, ali da se čini da se stvari menjaju na bolje od juna ove godine.

Nakon što je, kako navodi, grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias posetio Prištinu, a tokom koje je rekao da je njegova zemlja spremna da pomogne Prištini u procesu dobijanja vizne liberalizacije, a posle toga Kancelarija Prištine za ekonomske i komercijalne poslove u Atini prerasla je u Kancelariju od interesa.

Ovi pojačani prijateljski odnosi, podseća autorka, izazvali su reakcije u Beogradu i citira predsednika Vučića koji je rekao da treba sačekati da se vidi da li nova Kancelarija znači nešto više između Atine i Prištine, ali izrazio i uverenje da Grčka neće priznati Kosovo.

- Grčka je često hodala po tankoj žici u vezi sa Kosovom. Nastojala je da održi svog starog i tradicionalnog saveznika Srbiju, delom zbog pitanja Severnog Kipra, delom zbog zajedničke istorije dve države, istovremeno ne spaljujući mostove za Kosovom - navodi se u komentaru.

Ipak, navodi novinarka, slučaj Kosova nije isti kao Severnog Kipra, već je slučaj za sebe i ne bi trebalo da predstavlja prepreku u budućnosti.

Za Grčku, dodaje se, ekonomski rast vezan je uz pitanje stabilnosti, pa njena posvećenost poboljšanju odnosa sa Kosovom, izraz i težnje za regionalnim razvojem i stabilnošću.

U prošlosti je, napominje se u komentaru, grčko glasanje omogućilo da se Kosovo pridruži Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i drugim međunarodnim ekonomskim institucijama, uključujući Međunarodni monetarni fond i Banku za razvoj Saveta Evrope.

(Telegraf.rs)