Kako je funkcionisala mreža logora tzv. OVK: Više od 100 "poligona smrti" na teritoriji Albanije i KiM

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Profimedia/Tanjug/AP

Nakon premijernog suđenja Saljihu Mustafi pred Specijalizovanim sudom za zločine tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, kao i procesa protiv predsednika i potpredsednika Udruženja veterana tzv. OVK Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, povodom optužbi za ometanje rada tužilaštva i zastrašivanje svedoka, uskoro se pred ovim sudom očekuje i početak procesa protiv nekadašnjih šefova paravojne formacije OVK Hašima Tačija i još trojice pripadnika ove paravojne formacije.

Preporučujemo

Iako datum prvog ročišta za glavni, dugo očekivani proces protiv visokih političkih lidera tzv. Kosova i nekadašnjih ratnih vođa, još nije određen, u međuvremenu je, za 29. oktobar zakazana osma statusna konferencija koja će biti održana pred sudijom za prethodni postupak, koji će razmatrati pitanja u vezi sa obelodanjivanjem dokaza, njihovim prevodima i o aktuelnim istragama tužilaštva i odbrane.

U ovom procesu koji se, pored Tačija, vodi i protiv Jakup Krasnićija, Redžep Seljimija i Kadri Veseljija, četvorica bivših oficira glavnog štaba tzv. OVK, optuženi su za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u 34 nelegalna pritvora ove paravojske na Kosovu i u Albaniji tokom 1998-99 godine. Njih optužnica u ostalih 10 tačaka tereti i za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje i ubistva. Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Da li je to sve - još nije poznato, pogotovo ako se u računicu uzme podatak Radne grupe za zločine tzv. OVK da se na prostoru Kosova i Metohije, kao i u Albaniji nalazilo najmanje 159 logora koje je kontrolisala ovu terorističku grupu, od kojih neki još nisu postali deo optužnica Specijaliziovanog suda u Hagu. Ovi ilegalni pritvori podeljeni su po zonama odgovornosti OVK, kako bi se pronašli odgovorni koji su ih kontrolisali, oni koji su vodili te logore ali i komandna odgovornost komandanata operativnih zona, jer su se zatvori nalazili na njihovoj teritoriji.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Profimedia/Tanjug/AP

Operativne zone OVK bile su Lab, Šalja, Drenica, Nerodimlje, Paštrik, Dukađini i Karadak, uz lokalitet na severu Albanije. Samo u operativnoj zoni “Lab” je bilo 10 logora, pod komandom Rustem Mustafa zvanog Remi. U zoni Šalja nalazilo se 13, a komandant je bio Rahman Rama. U zoni Drenica bilo ih je 16, pod komandom Sami Ljuštaku, dok je u zoni Nerodimlje registrovano 18 ilegalnih zatvora kojima su komandovali Šukrija Buje, Bega Bajrama, a posle Muslija Isaka zvani Čerčiz. Kada je u pitanju operativna zona OVK Paštrik, tamo je bilo najviše, čak 37 logora, a komandant je bio Ekrem Redža. U operativnoj zoni Dukađini nalazila su se 33 logora, i tu je komandant bio Ramuš Haradinaj. U zoni OVK Karadak, bilo je 26 logora pod komandom Isufi Ahmeta, zvani Redža. Na severu Albanije utvrđeno je postojanje čak šest tajnih logora.

Što se tiče kazne, u odnosu na ishod suđenja, prema Zakonu o Specijalizovanom sudu, za ratne zločine - ubistva, kidnapovanja, mučenja, prisilna zatvaranja... sve okrivljene mogu da očekuju kazne od najmanje 15 godina do doživotnog zatvora. Tači, kao i Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi su uhapšeni 5. novembra 2020. godine, kada su prebačeni u prtivor u Hagu, gde se i dalje nalaze.

Zastrašivanja svedoka u Tačijevom predmetu

Kao i pred ranijim Međunarodnim sudom pravde u Hagu, u procesima protiv OVK, tako je i u ovom predmetu, još u novembru prošle godine Tužilaštvo Specijalizovanog suda potvrdilo da su mnogi potencijalni svedoci izjavili da se plaše ili da su bili podvrgnuti zastrašivanju. Tači i saoptuženi su, još i pre nego što su uhapšeni, sa svojih uticajnih i visokih položaja, započeli kampanju njihovog uznemiravanja, kako bi opstruisali proces.

Zato je Tužilaštvo i istaklo da okrivljeni imaju ogroman uticaj na bivše članove OVK i na Kosovu generalno, te da su aktivno olakšavali i podsticali klimu nekažnjivosti i zastrašivanja. Podvučeno je čak i da su vladini zvaničnici lojalni Tačiju i Veseljiju isplaćivali i nudili posao potencijalnim svedocima.

- U razgovoru sa tužilaštvom, više potencijalnih svedoka - uključujući žrtve, bivše pripadnike OVK i bivše službenike međunarodnih organizacija na Kosovu, poput OEBS-a, izrazilo je strah ili su rekli da su bili uznemiravani. Neki mogu, ali neće svi pristati na preseljenje. Isto tako, ni druge zaštitne mere neće u potpunosti otkloniti rizik od uznemiravanja i zastrašivanja - - piše, izmeđuostalog, u dokumentu tužilaštva objavljenom na sajtu suda.

Foto: Tanjug/AP

Tužilaštvo se žalilo i da na KiM već godinama vlada endemska klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka, da su mnogi ubijeni ili ranjeni, da su im na kuću bačene bombe ili da je na njih pucano.

- Pripadnici SHIK (bezbednosne službe), koji su odgovarali Kadriju Veseljiju i Azemu Sulji bili su umešani u nadziranje, upućivanje pretnji i podmićivanje svedoka koji su pred Haškim tribunalom svedočili protiv bivših članova OVK - napisali su tužioci.

Primera je mnogo. Osobe koje su radile za optuženog Seljimija bile su, u drugom predmetu, umešane u "pokušaj ubistva" svedoka, a Seljimi je zatim od kosovskog policajca tražio da mu preda dokaze. Svedok u procesu protiv Fatmira Ljimaja pred Haškim tribunalom odbio je, po tužiocima, da svedoči zbog pretnji smrću. Ljimaj je bio optužen za zločine u logoru Lapušnik, koji se sada ponovo na teret stavljaju i Tačiju i saoptuženima.

Poslednji slučaj za koji se veruje da ima veze sa mogućim svedočenjem protiv pripadnika OVK dogodio se početkom prošle 2020. godine, kada se isčekivalo podizanje prvih optužnica. Kod jezera Badovac, u blizini Prištine, pronađeno je beživotno telo šumskog inspektora Nazima Rustemija (63). Članovi porodice rekli su tada da je tokom sukoba na Kosovu Rustemi bio talac OVK, a samo tri meseca pre nego što je ubijen, dao je iskaz tužilaštvu i dobio status zaštićenog svedoka.

Potkupljivanje svedoka po oprobanom receptu

Tužioci su podsetili da su i u oslobađajućoj presudi Ramušu Haradinaju sudije Haškog tribunala navele da su mnogi svedoci iz straha odbili da svedoče. Haradinaj je tada bio optužen za zločine nad zarobljenicima OVK u Metohiji, za koje se sada terete Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići.

Zgrada Vlade i Skupštine Prištine / Foto: TANJUG/AP/ TANJA VALIC

U istom podnesku se navodi i da su Tačijevi i Veseljijevi ljudi u vladi Kosova potencijalne svedoke optužbe, koji su bili pozivani na razgovor u Hag, potplaćivali, s lažnim izgovorom da im plaćaju troškove puta, iako je te troškove već bio podmirio sud. Kada je jedan od potencijalnih svedoka odlučio da u Hagu odgovori na pitanja tužilaca, umesto da ćuti, Tači se potrudio da njegov advokat ne dobije priliku da zastupa druge osobe koje je haško tužilaštvo pozvalo na razgovor.

Pokušaji da se utiče na potencijalne svedoke, uključivali su, takođe, i njihovo zapošljavanje na položaje u vladi tzv. Kosova, a tužioci kao primer navode da je bivši oficir OVK Sulejman Seljimi, član zločinačkog udruženja iz optužnice, samo tri dana pošto su ga, u januaru 2019. tužioci pozvali na razgovor u Hag, dobio zaposlenje u Vladi Kosova kao "savetnik". Nakon što je saslušan u Hagu, Seljimi je, zbog protesta javnosti, bio otpušten, ali je prethodno dobio "platu" od preko 15.000 evra. Drugog člana zločinačkog udruženja iz OVK, Rustema Mustafu, Tači je, takođe, zaposlio kao svog savetnika za platu od "18.000 evra godišnje" odmah pošto je Mustafa, u januaru 2019. bio ispitivan u Hagu.

Vezani predmet obelodanjivanja dokaza - suđenje Gucatiju i Haradinaju

U međuvremenu je u Hagu 7. oktobra počelo suđenje predsedniku i potpredsedniku Udruženja veterana tzv OVK Hisniju Gucatiju i Nasimu Haradinaju, povodom optužbi za ometanje rada tužilaštva i zastrašivanje svedoka. Prema nekim procenama suda, suđenje bi moglo da se završi 17. decembra ove godine.

Gucati i Haradinaj optuženi jer su neovlašćeno otkrili zaštićene informacije, uključujući i podatke o potencijalnim svedocima, koje je Udruženju dostavila nepoznata osoba. Gucati i Haradinaj su uhapšeni u Prištini 25. septembra 2020. i istog dana su prebačeni u pritvorski objekat u Hagu.

Foto-montaža: Tanjug/AP

Oni se terete da su oni od 7. do 25. Septembra 2020. godine, na tri konferencije za novinare, kao i putem izjava na društvenim mrežama i skupovima koje su prenosili mediji, neovlašćeno otkrili zaštićene informacije uključujući podatke o potencijalnim svedocima na osnovu kojih se može otkriti njihov identitet. Specijalizovano Tužilastvo je početkom septembra objavilo pretpretresni podnesak u kojem se detaljno navode dokazi i šta je sve stajalo u dosijeima koji su u tri paketa dostavljeni kancelariji Udruženja OVK.

Tužilaštvo tvrdi da prvi paket dosijea sadrži poverljive zahteve za pomoć u krivičnim istragama koje je Posebna istražna radna grupa uputila srpskim vlastima, dokumenta srpskih vlasti, odgovore, od kojih je većina poverljiva i koji ukljućuju imena svedoka. U istom paketu bile su, kako se navodi, detaljne informacije o teškim zločinima.

U drugom paketu su bili srpski dokumenti sa poverljivim podacima, a na šest stranica su imena svedoka. Tu su i kopije srodnih dokumenata sa suđenja održanih na Kosovu i u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, a koja su u vezi sa predmetima ratnih zločina. Treći paket sadrži imena svedoka, izjave, dokumenta i poverljive podatke koje je Specijalizovano tužilaštvo dobilo od međunarodnih organizacija.

Na dodatnih 930 stranica bili su isti dokumenti kao u prvom paketu, osim jedne beleške pisane rukom, a tu je i veliki broj zahteva i drugih dokumenata na srpskom jeziku koji sadrže imena svedoka i potencijalnih svedoka.

(Telegraf.rs)