Vučić na Samitu za demokratiju: Srbija je posvećena borbi sa korupcijom i jačanju ljudskih prava

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je petominutni govor na virtuelnom Samitu za demokratiju, čiji je domaćin američki predsednik DŽozef Bajden.

On je istakao da mu velika čast da se obrati na jednom ovakvom skupu na kojem može da istakne da je Srbija posvećena borbi sa korupcijom i jačanju ljudskih prava i priključenju Evropskoj Uniji. Izdvojio je da se zemlja priprema i za predstojeće izbore, a da se u predhodnom periodu posvetila povećanju standarda građana.

Preporučujemo

- Naš princip je da niko ne treba da ne sme da bude isključen i ostavljen bez osnovnih ljudskih prava. Mi smo posebno ponosni na brigu o manjinama - izjavio je Vučić između ostalog tokom svog govora na engleskom.

Detalji Vučićevog obraćanja

Nakon što se zahvalio domaćinima, predsednik Srbije je istakao da Srbija kontinuirano radi na jačanju demokratskog društva u kojem svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti da razvijaju sopstvene potencijale i da učestvuju u svim aspektima društvenog, kulturnog, političkog i ekonomskog života.

- Posvećeni smo borbi protiv korupcije, jačanju ljudskih prava i fokusirani smo na postizanje konkretnih rezultata u ovoj oblasti, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom nivou. Srbija je u potpunosti posvećena evropskim vrednostima, demokratskim principima i vladavini prava. Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je naš ključni spoljnopolitički prioritet i stoga ulažemo kontinuirane napore u našem procesu pridruživanja Evropskoj uniji, koji uključuje usvajanje najboljih evropskih praksi i primera u oblastima kao što su vladavina prava i borba protiv korupcije. Pored toga, pripremamo se za predstojeće izbore koji će biti održani na proleće kako bismo osigurali da se čuje glas naroda. Ponovo smo uspostavili radnu grupu za izbore, uz posredovanje EU, i izmenili zakone kako bismo osigurali da se političke stranke osećaju ravnopravno.

U prethodnom periodu, posebnu pažnju smo posvetili ostvarivanju što boljih sveukupnih odnosa i saradnje u regionu. Jačanje kontakata i bolja infrastrukturna povezanost predstavljaju polaznu osnovu za bolji kvalitet života građana, što olakšava dijalog o poštovanju demokratskih vrednosti. U tom duhu, Srbija je pokrenula inicijativu „Otvoreni Balkan“, za koju sam uveren da promovisanjem četiri slobode kretanja – ljudi, roba, kapitala i usluga, stvara uslove za jačanje svih demokratskih vrednosti. Naš vodeći princip je da niko ne sme biti ostavljen po strani u ostvarivanju osnovnih prava i sloboda. Stoga, dozvolite mi da izrazim uverenje da je Samit za demokratiju prava prilika da se ukaže na potrebu ravnopravnog tretmana svih naroda i verskih grupa u regionu u cilju daljeg jačanja stabilnosti u ovom delu Evrope, što je preduslov za stvaranje još prosperitetnijeg Zapadnog Balkana, orijentisanog ka budućnosti.

Doprinos koji daje vladavini prava i jačanju demokratskog procesa, Srbija je pokazala i kroz rezultate i transparentan pristup postignut na nacionalnom nivou u borbi protiv korupcije i u jačanju vladavine prava.

Dozvolite mi da istaknem i da je naša zemlja podjednako posvećena poštovanju manjinskih prava, koja su nasleđe na koje smo posebno ponosni. U tom smislu, podsećamo da je naš sistem zaštite manjina dobio najviše pohvale iz niza nepristrasnih međunarodnih izvora. Srbija je i lider u regionu kada je u pitanju rodna ravnopravnost. Vladu Republike Srbije predvodi predsednica Vlade i čini je skoro 50% žena. Na dužnostima načelnika gradskih i opštinskih uprava nalazi se preko 70 žena. U pravosuđu, 56% javnih tužilaca su žene, u sudovima opšte nadležnosti imamo 69% žena, a u sudovima posebne nadležnosti taj procenat je 76,3%.

Koristim ovu priliku da najavim i novu inicijativu, za koju verujem da je podržavaju i ostali lideri Zapadnog Balkana. Zajedno moramo da ubrzamo inkluziju Roma. Moramo ulagati u Rome koji su demografski aktivni, bogati preduzetničkim duhom i predstavljaju višejezičnu zajednicu, koja je bila najviše isključena iz tokova napredovanja i najteže pogođena tokom KOVID-a.

Svakom zloupotrebom demokratskih principa mi samo obmanjujemo sebe i time ugrožavamo, pre svega, sopstveno dobro. To je posebno istakla aktuelna pandemija, podsećajući nas da niko nije imun na globalne pretnje i da moramo pokazati da su demokratije sposobne da se izbore sa ovim zajedničkim izazovima, kao i da donesu konkretne rezultate za naše građane. Srbija je spremna da i u budućnosti bude dosledan i pouzdan partner u tom cilju. Hvala vam na pažnji - zaključio je predsednik.

Bajden o ugroženoj demokratiji

Glavne teme dvodnevnog samita su jačanje demokratija, odbrana od autoritarnosti, rešavanje problema korupcije i promocija ljudskih prava, preneo je Glas Amerike. Samit je deo Bajdenovog predizbornog obećanja da će ojačati demokratije širom sveta u vreme kada jačaju autokratske vlade, dodaje se u tekstu.

Predsednik SAD Džo Bajden na otvaranju Samit za demokratiju upozorio je da je sitaucija alarmantna po pitanju globalnog pada demokratskih institucija.

- Demokratija se ne dešava slučajno. Moramo da je obnavljamo sa svakom novom generacijom. Po mom mišljenju, to je izazov našeg vremena - rekao je Bajden.

Američki predsednik je pozvao lidere zemalja učesnica da udvostruče napore na jačanju demokratije.

Bajden je govorio i o svojoj političkoj borbi da izdejstvuje usvajanje zakona o biračkim pravima, pa i o izazovima sa kojima se SAD suočavaju po pitanju demokratskih institucija, prenosi Glas Amerike.

- Stvar je hitna. Podaci nam govore da idemo u pogrešnom pravcu - rekao je Bajden.

Samit za demokratiju okuplja svetske lidere, civilno društvo i privatni sektor da bi se, kako se navodi, usvojila agenda za obnovu demokratije i zajednički rešili najveći problemi sa kojima se demokratije danas suočavaju. Dvodnevni samit je deo Bajdenove agende za jačanje demokratije širom sveta u trenutku kada, kako se navodi, jačaju autokratski režimi.

Predsednik SAD u govoru nije naveo nijednu državu, ali je primetno odsustvo Kine i Rusije sa samita, prenosi Rojters. Na samitu učestvuje 111 svetskih lidera.

(Telegraf.rs)