Hoćemo li u 2022. čuti prve presude za zločine pripadnika tzv. OVK u Hagu? Ovako su tekla hapšenja i suđenja

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock/Tanjug/AP/Visar Kryeziu/Youtube/Tribuna Channel/Facebook/Pjeter Shala

Godina za nama delovala je obećavajuće kada je u pitanju odavno zakasnelo procesuiranje zločina tzv. Oslobodilačke vojske Kosova u Hagu. Ipak, bar što se tiče nekih konkretnijih rezultata, završila se prilično mlako.

Preporučujemo

Burno hapšenje Pjetra Šalje u Belgiji najavilo je stvarni početak rada pre šest godina osnovanog suda namenjenog za konačno pronalaženje odgovornih za monstruozne zločine na Kosovu i Metohiji, krajem prošlog veka. Ipak, Specijalizovani sud, koji je formiran u prestonici međunarodnih sudova, kao produžnica prištinskog ogranka, trebalo bi da završi ono što Haški tribunal nije uspeo da uradi, a to je da pred lice pravde konačno izvede i procesuira odgovorne za ubistva, mučenje, silovanje i zatvaranje nealbanskog stanovništva na KiM od strane tzv. OVK terorista, ali se ne čini da mu se nešto žuri.

Hapšenje Pjetra Šalje, zvanog "Ujka " 

Vlasti Belgije uhapsile su 16. marta Pjetra Šalju, poznatog po nadimku "komandant Vuk" ili "Ujka" po nalogu za hapšenje sudije za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu, poznatom i kao Sud za zločine OVK, zbog njegovog delovanaj u zoni Dukađini, kao komandant u selu Dujak. Istim povodom Specijalno tužilaštvo za ratne zločine OVK ispitalo je Šalju 2019. godine u Briselu.

Sudija za prethodni postupak Nikola Giju potvrdio je optužnicu protiv Šalje 12. juna 2020. godine, a njena redigovana verzija je po nalogu sudije iz razloga bezbednosti objavljena tek na veče hapšenja, što je i bilo u skladu sa Pravilima tog suda. U potvrđenoj optužnici navodi se da se Šalja tereti po raznim oblicima individualne krivične odgovornosti za ratne zločine proizvoljnog lišavanja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistva koji su izvršeni u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu i u vezi sa tim sukobom.

Krivična dela za koja je optužen učinjena su u periodu od 17. maja 1999. i 5. juna 1999. nad osobama koje su bile zatvorene u fabrici metala u Kukešu u Albaniji, koju je, prema optužnici, koristila tzv. OVK. Šalja je optužen kao učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo „ispitivanje i zlostavljanje pritvorenika“. Kao njegovi saučesnici optužnica navodi Sabit Gecija i Đemšit Krasnićija i druge neimenovane pripadnike OVK.

Inače, zločini u Kukešu po komandnoj odgovornosti na teret se stavljaju u drugoj optižnici šefovima OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, koje ovaj sud takođe procesuira.

Foto: Facebook/Pjeter Shala

Nakon hapšenja sud je pozvao sve Šaljine žrtve za se prijave sudu za formalno dobijanje tog statusa, a radi zaštite identiteta, imena žrtava i većina detalja o zločinima izostavljeni su iz javnosti dostupne verzije optužnice.

Tokom prvog pojavljivanja pred sudom za zločine OVK u Hagu, Šalja je negirao krivicu.

- Izjavljujem da nisam kriv. Ne priznajem da sam počinio ikakav zločin, osim što sam branio svoju domovinu. Razumeo sam navode optužnice. Izgledaju mi smešno - izjavio je Šalja u prisustvu sudije Gija kojem se predstavio kao „državljanin Belgije“.

Krajem oktobra isti sudija utvrdio je da je neophodno izmeniti potvrđenu optužnicu protiv Šalje kako bi, između ostalog, pružila potreban nivo konkretnosti i jasnoće, čime je delimično uvažio zahtev odbrane, i naložio Specijalizovanom tužilaštvu da dostavi ispravljenu verziju optužnice najkasnije do 1. novembra. Ostali zahtevi odbrane koji osporavaju formu optužnice su odbijeni. U svojoj drugoj odluci sudija je odbacio podnesak odbrane kojim se osporava osnivanje i nadležnost Specijalizovanih veća, kao i navodna kršenja ustavnih prava optuženog.

Suđenje još nije na pomolu.

Prvo suđenje pred specijalizovanim većem

Nakon što su žrtve i njihove porodice 20 godina čekale na pravdu, najodgovorniji za krivična dela počinjena na KiM, prvi na optuženičku klupu 15.septembra, seo je Sahilj Mustafa, okrivljen za ratne zločine nad civilnim stanovništvom.

Njega optužnica tereti za proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo civilnog stanovništva, nad najmanje šest osoba u Zlašu na Kosovu, mestu koje je pripadnicima OVK poslužio kao zatvor od 1. aprila do 19. aprila 1999. godine. Ono što se ističe u ovom predmetu je da su žrtve bili Albanci nelojalni OVK.

Foto: Tanjug/AP

U optužnici protiv Mustafe se kaže da zatočenici nisu imali dovoljno hrane i vode, adekvatne sanitarne i higijenske uslove, uslove za spavanje, smeštaj i zdravstvenu negu, te da su bili izloženi "premlaćivanju, paljenju kože i elektrošokovima". Prema optužnici, oni su bili i psihički mučeni, uključujući "pretnje smrću i nanošenje teških telesnih povreda, strah, ponižavanje, diskriminaciju na političkoj osnovi, zastrašivanje, maltretiranje, saslušavanje i prisilne ili iznuđene izjave i priznanja”.

Mustafa se 28.oktobra prošle godine izjasnio da nije kriv po svim tačkama optužnice, a tokom procesa, koji se uglavnom odvijao iza zatvorenih vrata zbog statusa zaštita svedoka, okrivljeni nije ukazao ni najmanju trunku obzira prema žrtvama ni samom suđenju. Čak šta više, optuženi se dobrovoljno odrekao prava da se suđenje odvija u njegovom prisustvu, tako što je napustio sudnicu pred izlaganja uvodne reči zastupnika žrtava.

Ceo uvodni deo suđenja okrivljeni Mustafa je pratio iz sudnice. Nakon čitanja optužnice, rekao da razume optužnicu, ali da u njenim navodima nema istine.

- Nisam kriv po optužbama koje je pokrenuo ovdašnji gestapo - izjavio je optuženi, koji se na suđenju pojavio u majci i gornjem delu trenerke sa kapuljačom, što je neuobičajeno oblačenje za sudnicu.

Tužilaštvo je sve gore navedeno ocenilo kao jasno nepoštovanje prema žrtava.

Optužnica protiv Mustafe potvrđena je još 12. juna 2020, ali je obelodanjena tek nakon njegovog hapšenja. Sudija za prethodni postupak, Nikolas Gilo, je iz bezbednosnih razloga naložio da se optužnica, koju je potpisao Specijalizovani tužilac Džek Smit, objavi u redigovanoj verziji, par sati nakon Mustafinog hapšenja. Kao razlog za hapšenja naveo je da je ”upoznat sa optužbama protiv komandanata OVK operativne zone „Lab“, te da postoji mogućnost da ometa proces.

- Imajući u vidu njegovo ponašanje u prošlosti, može da počini još zločina, budući da se javno hvalio svojim egzekucijama Srba, time pokazavši da postoji rizik da može pribeći i fizičkom nasilju i pretnjama fizičkim nasiljem protiv žrtava i svedoka - izjavio je predsedavajući Gilo tom prilikom.

Drugi proces u Hagu i prvo suđenje za zastrašivanje svedoka

Suđenja u kojima su optuženi pripadnici tzv. OVK ima prati duga tradicija zastrašivanja svedoka. Drugi proces pre Specijalističkim sudom za Kosovo, čije je suđenje počelo 7.oktobra, vodi se protiv predsednika i potpredsednika Udruženja veterana OVK Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, koji su već godinu dana pritvoreni u Hagu upravo pod optužbom za ometanje postupaka i rada tužilaštva obelodanjivanjem identiteta svedoka u procesima koji se vode tom sudu.

Foto-montaža: Tanjug/AP

Ovakva optužba uopšte nije iznenađenje, s ozbirom na dosadašnje iskustvo u procesima protiv OVK, povodom čega je i glavni tužilac Smit istakao da je zastrašivanje svedoka u ovom predmetu realnost. Ključni problem je što će se zbog vremena koje je prošlo od zločina i nedostataka materijalnih dokaza, tužioci najviše i oslanjaju na očevice, a u Hagu su i te kako svesni da su prethodna suđenja OVK pred Haškim tribunalom propala zbog brojnog zastrašivanja svedoka.

Zato su Gucati i Haradinaj ekspresno uhapšeni nakon što su u Udruženju ratnih veterana OVK, pošto su dobili poverljiva dokumenta iz Specijalnog suda, pozvali medije i sve obelodanili, što je otvorilo mogućnost za otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka. Hiljada stranica fajlova tužilaštva iz Haga, u tri navrata su donošeni u sedište Udruženja, a one su ubrzo počele da se pojavljuju u albanskim medijima.

Oni su, kako se navodi u optužnici u šest tačaka okrivljeni za krivična dela protiv pravosuđa – ometanje službenih lica u obavljanju službenih dužnosti, zastrašivanje svedoka, odmazdu i povredu tajnosti postupka, tako što su na konferencijama za štampu Udruženja boraca OVK u Prištini, od 7. do 25. septembra 2020., objavili poverljive dokumente suda i tužilaštva za zločine OVK, uključujući i identitet potencijalnih svedoka.

Još nije javno identifikovana osoba koja je Udruženju dostavila dokumentaciju. Na suđenju je pet dana svedočila, recimo, istražiteljke Specijalizovanog veća Kosova Zdenka Pumper koja je izjavila da ne zna kako su materijali koja je ona klasifikovala u tri paketa, izašli iz Specijalnog tužilaštva.

Haradinaj i Gucati su se na početku suđenja izjasnili da nisu krivi. A Gucati odlazi čak i korak dalje, te smatra da je curenje Specijalnih dokumenata bila zamka za njegovo i Haradinajevo hapšenje, kao i bivših čelnika OVK, a nije se libio ni da optuži Specijalizovani sud da "sarađuje sa srpskim zločincima".

Prema ranijim najavama iz suda, ovo suđenje trebalo je da se okonča sredinom decembra, ali igrom slučaja je prekinutao i nastavlja se 11. januara.

Tači bezuspešno pokušava da izađe iz pritvora

Pred Specijalizovanim većem iščekuje se i početak procesa protiv nekadašnjeg šefa tzv. OVK Hašima Tačija i još trojice pripadnika ove paravojne formacije. Nažalost, datum prvog ročišta za glavni, dugo očekivani proces protiv visokih političkih lidera tzv. Kosova i nekadašnjih ratnih vođa, još nije određen. U ovom procesu koji se, pored Tačija, vodi i protiv Jakup Krasnićija, Redžep Seljimija i Kadri Veseljija, četvorica bivših oficira glavnog štaba tzv. OVK, optuženi su za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u 34 nelegalna pritvora ove paravojske na Kosovu i u Albaniji tokom 1998-99 godine. Njih optužnica tereti i za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje, okrutno postupanje, mučenje i ubistva.

Foto-montaža: Tanjug/AP, kosovo-online.com

Da li je to sve - još nije poznato, pogotovo ako se u računicu uzme podatak Radne grupe za zločine tzv. OVK da se na prostoru KiM, kao i u Albaniji nalazilo najmanje 159 logora koje je kontrolisala ova teroristička grupa, od kojih neki još nisu postali deo optužnica Specijaliziovanog suda u Hagu. Tači i ekipa uhapšeni su 5. novembra 2020. godine, kada su prebačeni u pritvor u Hagu, gde se i danas nalaze. Sve očekuje moguća kazna od najmanje 15 godina do doživotnog zatvora.

Specijalni sud, i pored garancija Kosovske policije, istrajno odbija zahteve za uslovno puštanje na slobodu Tačija. Jedan od navedenih razloga je mešanje u sudski proces na Kosovu, gde je bilo optužbi da je Kosovska obaveštajna agencija imala dva agenta koji su se predstavljali kao svedoci da daju lažne iskaze. Navode se i veze političkih protivnika bivšeg predsednika Hašima Tačija sa terorističkim organizacijama, ponašanje čelnika Udruženja ratnih veterana OVK, uključujući i letošnje izjave v.d. predsednika te organizacije Fatona Kljinakua.

Drugi, i opšte poznat razlog za odbijanje da se Tači brani sa slobode vezano je za nesigurnost i strah svedoka u predmetu. Kako se navodi u dokumentima suda "svedoci ne moraju biti fizički povređeni da bi bili zastrašeni. Čak i izgledi za oslobađanje optuženih na Kosovu stvaraju strah i nesigurnost". Sud čak koristi i postojanje fotografije Tačija sa bivšim direktorom kosovske policije Rašitom Ćalajem, kao argument pri ovoj odluci.

I dok su se okrivljeni izjasnili kao nevini, u međuvremenu, još 11 osoba dobilo je status žrtve u ovom procesu, čime se ukupan broj popeo na 20. Tužilaštvo je ranije najavilo da će do 31. januara 2022. godine okončati obelodanjivanje svojih dokaza, a Sudija da će 10. statusna konferencija da se održi 4. februara.

Šta se dešava izvan suda?

Kao i pred ranijim sudom u Hagu, u procesima protiv tzv. OVK, tako su i u ovom predmetu mnogi potencijalni svedoci izjavili da se plaše ili da su bili podvrgnuti zastrašivanju. Tači i saoptuženi su, još i pre nego što su uhapšeni, sa svojih uticajnih i visokih položaja, započeli kampanju njihovog uznemiravanja, kako bi opstruisali proces.

Foto: Tanjug/AP

Tužilaštvo se žalilo da na KiM već godinama vlada endemska klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka, da su mnogi ubijeni ili ranjeni, da su im na kuću bačene bombe ili da je na njih pucano. Primera je mnogo. Recimo, svedok u procesu protiv Fatmira Ljimaja pred Haškim tribunalom odbio je, po tužiocima, da svedoči zbog pretnji smrću. Ljimaj je bio optužen za zločine u logoru Lapušnik, koji se sada ponovo na teret stavljaju i Tačiju i saoptuženima.

Poslednji slučaj za koji se veruje da ima veze sa mogućim svedočenjem protiv pripadnika OVK dogodio se početkom prošle 2020. godine, kada se iščekivalo podizanje prvih optužnica. Kod jezera Badovac, u blizini Prištine, pronađeno je beživotno telo šumskog inspektora Nazima Rustemija (63). Članovi porodice rekli su tada da je tokom sukoba na Kosovu Rustemi bio talac OVK, a samo tri meseca pre nego što je ubijen, dao je iskaz tužilaštvu i dobio status zaštićenog svedoka.

Gde ne deluje zastrašivanje, potkupljivanje hoće

Tužioci su podsetili da su i u oslobađajućoj presudi Ramušu Haradinaju sudije Haškog tribunala navele da su mnogi svedoci iz straha odbili da svedoče. Haradinaj je tada bio optužen za zločine nad zarobljenicima OVK u Metohiji, za koje se sada terete Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići.

U istom podnesku se navodi i da su Tačijevi i Veseljijevi ljudi u vladi Kosova potencijalne svedoke optužbe, koji su bili pozivani na razgovor u Hag, potplaćivali, s lažnim izgovorom da im plaćaju troškove puta, iako je te troškove već bio podmirio sud. Kada je jedan od svedoka odlučio da u Hagu odgovori na pitanja tužilaca, umesto da ćuti, Tači se potrudio da njegov advokat ne dobije priliku da zastupa druge osobe koje je haško tužilaštvo pozvalo na razgovor.

Pokušaji da se utiče na potencijalne svedoke, uključivali su, takođe, i njihovo zapošljavanje na položaje u vladi tzv. Kosova, a tužioci kao primer navode da je bivši oficir OVK Sulejman Seljimi, član zločinačkog udruženja iz optužnice, samo tri dana pošto su ga, u januaru 2019. tužioci pozvali na razgovor u Hag, dobio zaposlenje u Vladi Kosova kao "savetnik". Nakon što je saslušan u Hagu, Seljimi je, zbog protesta javnosti, bio otpušten, ali je prethodno dobio "platu" od preko 15.000 evra. Drugog člana zločinačkog udruženja iz OVK, Rustema Mustafu, Tači je, takođe, zaposlio kao svog savetnika za platu od "18.000 evra godišnje" odmah pošto je Mustafa, u januaru 2019. bio ispitivan u Hagu.

(Telegraf.rs)