Srbija 2021. godine napredovala u pregovorima sa EU, ali u dijalogu Beograda i Prištine ostala bez pomaka

Foto: Shutterstock

Srbija je u 2021. godne počela da primenjuje novu metodologiju u procesu pristupanja EU i na kraju godine otvorila četiri nova pregovaračka poglavlja, EU je pozdravila ukupni napredak Srbije i ukazala na važnost daljih reformskih napora, ali je ocenila da nije došlo do napretka u dijalogu Beograda i Prištine ni do približavanja stavova.

Srbija je novu tzv "revidiranu metodologiju” pristupanja u procesu proširenja EU prihvatila početkom 2021. godine, u trenutku kada je već imala otvorenih 18 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.

Preporučujemo

Revidirana metodologija pristupnja fokusirana je na većoj kredibilnosti i predvidljivosti procesa, jačem političkom upravljanju i povećanom dinamizmu otvaranja poglavlja koji su tematski podeljeni u šest klastera - vladavine prava, tržišta, ekonomije, zelene agedne i povezivanja, poljoprivrede i resursa i spoljnih odnosa.

Prva Međuvladina konfrencija EU Srbija, po novoj metodologiji, održana je 22. juna u Luksemburgu kada je konstatovano da Srbija ima otvoren tzv. "fundamentalni klaster" 1 koji objedinjuje poglavlja iz oblasti vladvine prava, sloboda i pravde.

Pred sam kraj ove godine, Srbija je dobila ”zeleno svetlo” članica EU i 14. decembra na Međuvadinoj konferenciji sa EU otvorila klaster 4 koji se tiče zelene agende i povezivanja, i godinu zavrsila sa otvorena 22 pregovaračka poglavlja.

- Ovo je za nas veliki rezultat i pokazatelj da možemo da napredujemo i u najtežim uslovima pandemije. Pokazali smo šta možemo kada ozbiljno radimo na teškim i kompleksnim reformama u oblasti vladavine prava što se tražilo od nas da bismo mogli da nastavimo proces evrointegracija - poručila je tim povodom premijerka Srbije, Ana Brnabić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Premijerka je najavila da se u 2022. godini očekuje otvarnje klastera 3 koji sadrži osam poglavlja iz oblasti konkurentnosti i inkluzivnog rasta, kao i da se radi na pripremi za otvarnje klastera 5 koji se bavi resursima, poljoprivredom i kohezijom.

U godini za nama Srbija je od najviših institucija EU dobila tri izveštaja o napretku na putu evrointegracija. Prvo je Evropski pralament, krajem marta 2021. godine, usvojio godišnju Rezoluciju o dostignućima Srbije na putu evrointegtracija u 2019. i 2020. godini.

Evropski parlament konstatuje i dobre ekonomske pokazatelje u Srbiji, pohvaljuje angažaman Beograda na saradnji u regionu kao i konstruktivno učešće u dijalogu sa Prištinom. Istovremeno, od Srbije se traže rezultati u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, sa fokusom na prevosuđe, borbu protiv korupcije i slobodu medija, kao i usklađivanje spoljne politike Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Evropska komisija je 19. oktobra objavila svoj godišnji izveštaj o Srbiji u kome je konstatovala ”ograničen napredak” zemlje u oblastima javne adminsitracije, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i medija. Pohavljeni su ekonomski potezi u zemlji, posebno u odgovoru na krizu izazvanu pandemijom, kao i aktivnosti Srbije u upravljanju migrantskim tokovima i kontroli granica. Komisija posebno naglašava napredak Srbije u usklađivanju sa EU merilima oblasti politike oporezivanja i energetike i dala preporuke za otvranje klastera 3 ( konkurentnost i rast) i 4 ( zelena agenda i održiva povezanst).

Na kraju godine, 14. decembra, zemlje članice EU su usvojile svoje zaključke o zemljama iz procesa proširenja EU. Savet EU je pozdravio ”ukupan napredak” koji je Srbija napravila u procesu pregovora o pristupanju, ali i naglašava da su dalji napredak u oblasti vladavine prava i fundamentalnih prava kao i u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine ”odlučujući” za ukupnu brzinu pristupnih pregovora Srbije sa EU.

- Savet primećuje napredak koji je Srbija napravila u pojedinim obalstima vladavine prava, ali i ukupan ograničeni napredak i kašnjenja u drugim oblastima. Savet EU ohrabruje Srbiju da nastavi da pokazuje političku volju kako bi dalje ubrzala reforme i isporučila konkretne rezultate u fundamentalnim oblastima - navodi se u tekstu zaključaka Saveta EU.

Foto: Tanjug/AP

Istovremeno, posebna pažnja srpskim vlastimana skrenuta je na efikasnost i reformu pravosudnog sistema u zemlji, na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na ”ograničen napredak” u oblasti slobode izražavanja.

Po "hitnoj proceduri", Evropski parlament je 16. decembra usvojio još jedan izveštaj o Srbiji kojim se izražava zabrinutost zbog stanja ljudskih prava vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici ”Linglong” u Zrenjaninu, kao povodom "mnapada huligana" na ekološke protestante.

Evropski parlament zatražio je usklađivanje zakona i standarda u Srbiji u oblasti radničkih prava i ekologije sa EU vrednostima.

Stagnacija dijaloga u Briselu

Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa u 2021. godinu ušao je u desetu godinu porocesa, a obeležili su ga promena prištinskog pregovaračkog tima, na čijem čelu se, umesto Hašima Tačija, našao novi premijer privremenih kosovskih institucija, Aljibin Kurti kao i promena pristupa i izaslanika SAD kada su dijalog i Zapadni Balkan u pitanju.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, u intervjuu za Tanjug, pocetkom marta je najavio nastavak razgovora lidera dve strane do koga je i došlo 15. juna kada su se u Briselu prvi put za pregovaračkim stolom našli predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti. Ovaj sastanak na najvišem političkom nivou završio se bez rezultata.

Predsednika Srbije je ocenio da prištinska strana inistiranjem isključivo na temi srpskog priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti namerno provociralia prekid dijaloga.

- Kurti je došao da se ne bi dogovarao ni o čemu i da kaže: Došao sam da te pitam da priznaš nezavisno Kosovo. Moj odgovor je bio - nikad - izjavio je Vučić nakon prvog sastanak sa Kurtije u Briselu. Ni drugi sastanak Vučića i Kurtija, održan 19. jula u Briselu, nije doneo nikakvog pomaka.

Iako je EU, kao glavni posrednik u dijalogu, očekivao ”korake unapred”, do priblizavanja stava dve strane nije došlo, a Priština nije prihvatila čak ni unapred usaglašene predloge EU koji su se odnosili na intenziviranje identifikacije ostataka nestalih lica, suzdržavanje od jednostranih akcija koje mogu da destabilizuju situaciju na terenu i intenizviranje sastanaka glavnih pregovarača.

Jedini pozitivni rezultat postignut za pregvaračkim stolom u Briselu bio je dogovor Beograda i Prištine o nalepnicama za registarske tabilice čime je vraćena sloboda kretanja, a sa administrativnih prelaza između Srbije i Severa Kosova su povučene kosovske policijske snage i srpske barikade.

- Zahavljujem se Besniku Bislimiju i Petru Petkoviću na spremnosti da pregovaraju i dogvore se za dobrobit naroda - poručio je tada Miroslav Lajačak.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/AP/Predsedništvo Srbije

Tada je formirana i Radna grupa od prestavnika EU, Beograda i Prištine, koja je nastavila rad na trajnom rešenju za registrske tablice.

Iako je šef diplomatije EU, Žosep Borelj, u više navrata pozivao Aleksandra Vucića i Aljbina Kurtija da se do kraja 2021. godine još jednom sastanu u Briselu, a specijalni predstavnik Miroslav Lajčak putovao i u Beogradi i u Prištinu, do tog sastanka nije došlo zbog odbijanja Prištine da razgovara o primeni dogovora o Zajednici srpskih opština na čemu Beograd, ali i Brisel, insistiraju.

- Jasno smo posle dva sastanka rekli da će preduslov za novi sastanak biti spremnost dve strane da se saglase oko konkretnog rezultata. Bilo bi potpuno beskorisno sazivati sastanak ako nema tih uslova i da se sastanemo ni zbog čega. U ovom trenutku nema te spremnosti - zaključio je Borelj.

U godini za nama završen je i Međupartijski dijalog o izbornim uslovima Srbiji kome su posredovali članovi Evropskog parlamanta. Nakon sastanaka sredinom septembra u Beogradu, usaglašen je dokument o nizu mera koje bi trebao da pomognu Srbiji da se unaprede uslovi za izbore zakazane za april 2022. godine. Evroparlamantarci su odbacili kritike dela opozcije koji nije želeo da potpiše ovaj dokumet uz ocenu da ”veruju da ovo jeste korak napred i da je vladajuća većina spremna da implementira dogovorene mere”.

U maju 2021. godine, šef diplomatije EU, Žosep Borelj, obnovio je tradiciju svojih prethodnika i u Briselu organizaovao večeru za lidere sa Zapadnog Balkana na kojoj je Srbiju predstavaljala premijerka, Ana Brnabić.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, u septembru je došla u prvu zvaničnu posetu Srbiju, gde je sa predsdnikom Srbije prisustvovala pokretanju projekta na železničkom koridoru 10 i potpisivanju ugovora za rehabilitaciju deonice na Autoputu mira koji se radi uz finasijsku podršku EU

U oktobru 2021. godine, na Brdu kod Kranja Slovenija je kao predsedvajuća Savetom EU organizovala samit idera EU Zapadni Balkan gde je Srbiju predstavljao predsednik, Aleksandar Vučić. ”Brdo deklaracija”, usvojena na samitu, potvrdila je ”jednoglasnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana” kao i podršku ”procesu proširenja”, zasnovanog na ”kredibilnim reformama partnera” uz naglasak na važnosti ”jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica” od strane same EU.

Sledeći samit lidera EU i Zapadnog Balkana planiran je za jesen 2022. godine.

(Telegraf.rs)