Poslanici Narodne skupštine sutra proglašavaju promene Ustava Srbije

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Poslanici Skupštine Srbije sutra će na posebnoj sednici proglasiti promene Ustava Srbije koje se odnose se na oblast pravosuđa, a građani su se o njima pozitivno izjasnili na referendumu 16. januara.

Na dnevnom redu sednice, sa početkom u 17.00 časova, biće proglašenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Srbije, saopšteno je iz skupštine.

Preporučujemo

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je da je konačni rezultat referenduma o promeni Ustava Srbije u oblasti pravosuđa pokazao da je za promenu glasalo 59,62 odsto glasača, dok je "ne" zaokružilo 39,35 odsto.

Cilj promene Ustava je postizanje veće nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tušilaštva.

Usvojenim amandmanima menjaju se ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, tako da će sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova birati Visoki savet sudstva (VS S), a ne više Narodna skupština. Takođe i glavne javne tužioce i javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština. Pored ostalog, ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek. Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud.

Foto: ATA Images

VS S će činiti 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji. Predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova će takođe birati VS S. Za članove VS S iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije. Njih će birati Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa, a detaljni uslovi za konkurs biće propisani zakonom.

Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci. Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima. Najviše javno tužilaštvo se više neće zvati Republičko javno tužilaštvo već Vrhovno javno tužilaštvo, a kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.

Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog Vlade. Samo će Vrhovnog javnog tužioca i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaca, posle sprovedenog javnog konkursa.

Visoki savet tužilaca ima 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skuoština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Posle proglašenja uslediće izrada pratećih zakona koje treba uskladiti sa ustavnim promenama koje su građani prihvatili.

(Telegraf.rs)