Grubješić: Sankcije Rusiji uslov za evropski put Srbije

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji nisu od juče i nastaviće se i pojačavati što rat u Ukrajini bude duže trajao, smatra Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Grubješić je rekla da je uklađivanje sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom EU postalo "uslov svih uslova" za dalji nastavak evropskog puta Srbije i da je to, kako je rekla, postalo "noćna mora" za našu spoljnu politiku, jer moraju da se donesu važne odluke.

Preporučujemo

- Takvi pritisci pokazukuju da je EU stalo da Srbija ostane na evropskom putu, nadam se da je jednako stalo i Srbiji, i da nema više tolerancije kao što je to postojalo od 2014. kada su prvi put uvedene sankcije Rusiji - kaže Grubješić.

Ona dodaje da će postojati i pritisci iz Rusije, jer njoj odgovara da Srbija ostane jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije, ali, ističe, pitanje je da li je takva pozicija dobra za Srbiju, a Grubješić smatra da nije.

Na pitanje kako odgovoriti na dilemu kojoj se strani privoleti, jer Srbija ekonomski zavisi od Zapada, a energetski i politički od Rusije, Grubješić nema dilemu i kaže da su brojke neumoljive.

- Srbija ekonomski živi zahvaljujući saradnji sa Zapadom. Naša trgovina, industrijska razmena,zaposlenost i životni standard sve je to mnogo više vezano za Zapad nego za Rusiju - ističe ona.

S druge strane strane, kaže, energetski jesmo zavisni od Rusije, ali se nada da ćemo diversifikacijom tu zavisnost ćemo postepeno smanjivati.

Što se političke zavisnosti tiče, i podrške Rusije u Savetu bezbednosti, Grubješićeva naglašava da je dug put do stavljanja kosovskog pitanja pred Savet bezbednosti.

Grubješić se slaže da je sada pravo vreme da se počne sa pregovorima o ulasku u EU

Ona poziva sve da pročitaju strateške dokumente koje razne ruske organizacije i think tankovi bliske ruskim vlastima objavljuju.

- Pre nego što je izbio rat u Ukrajini pisali su da Srbija treba da se pomiri sa tim da Kosovo nije Srbija i da oni imaju neke druge aspiracije. Deluje mi malo neverovatno da posle ovakvog narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine, Rusije u Savetu bezbednosti brani teritorijalni integritet Srbije - poručuje Grubješić.

Ona se slaže sa mišljenjima mnogih analitičara koji smatraju da je sada pravo vreme da se počne sa pregovorima o ulasku u EU, i veruje da će se neke promene desiti, ali ističe da tu ima više entuzijazma od strane SAD, nego Brisela.

- Ako slušate specijalnog izaslanika za Balkan Gabrijela Eskobara koji upravo govori o ubrzanom prijemu Srbije onda stvari postaju realnije, jer bez snažne podrške SAD nijedna zemlja nije ušla u EU, ali s druge strane ne vidim spremnost Brisela da se odgovori na te poruke - kaže Grubješić. Dodaje da je Zapadni Balkan i bezbednosno pitanje i da je to rat u Ukrajini pokazao.

- Mislim da je dosta vremena izgubljeno u pričama i diskusijama kako zaokružiti evropski prostor i kako da Zapadni Balkan bude u njemu i da je došlo vreme da se reaguje - smatra Grubješić.

Ona kaže da od kako je počeo rat u Ukrajini sve manje se razgovara o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda pošto je dijalog i nastavak dijaloga pod velikim znakom pitanja, pošto dijaloga i nema.

- Bojim se da se sve sve manje govori i o vladavini prava. Te stvari nisu zaboravljene, ali ovo vreme u kome je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu promenilo je listu prioriteta, vrednosno usaglašavanje sa EU stavljeno je na prvo mesto - poručila je Grubješić za Tanjug i dodala da se Srbija već vrednosno opredelila glasajući u UN za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava.

(Telegraf.rs)