Da li su Srbi za ulazak u EU: Odluku otkrili na izborima, izjašnjavanje očekuje i Istok, i Zapad

Foto: Nikola Tomić, Tanjug/AP, Dragan Kujundžić

Danas je objavljeno istraživanje agencije Ipsos koje pokazuje da je prvi put u istoriji nedvosmislena građana Srbije protiv ulaska naše zemlje u Evropsku uniju, a u istom danu stiže i poruka ministra unutrašnjih poslova i lidera Pokreta socijalista Aleksandra Vulina da je vreme da Srbija preispita svoju odluku da li je za članstvo u EU. Možda je vreme, kaže Vulin, da postanemo i politički neutralna zemlja, kao što smo i vojno neutralna zemlja.

Vulin je to rekao povodom najavljene rezolucije Evropskog parlamenta u kojoj će se, kako su mediji objavili, zahtevati od Srbije da uvede sankcije Rusiji. On je rekao da je "to što radi EP možda najbolji način da se shvati da mi ne treba da budemo u EU", a između ostalog se pozvao i na to što je, kako je rekao, poverenje Srba u EU na istorijskom minimumu.

Međutim, mora se imati u vidu da je Srbija kao strateški cilj zemlje odabrala evropski put, a da je vladajuća SNS na nedavno održanim izborima dobila podršku za dalje sprovođenje svoje politike, među kojima jesu i evropske integracije. Na taj način bi se mogla protumačiti i izjava ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Jadranka Joksimović: Nisam razumela čiji su to zahtevi da Srbija bude politički neutralna?

- Nisam razumela čiji su to zahtevi da se odustane od evropskog puta i da Srbija bude politički neutralna?" - prokomentarisala je za Telegraf.rs ministarka Joksimović i podsetila da su u Srbiji 3.aprila održani izbori koji su pokazali šta građani misle.

- Ja mislim da su izbori koji su nedavno održani jasno pokazali da je poverenje građana Srbije dobila Srpska napredna stranka, kao stranka desnog centra, sa jasnom opredeljenošću za evropske integracije” - podvukla je ona.

Blic je danas objavio istraživanje agencije IPSOS u kojem se navodi da je protiv evropskih integracija čak 44 odsto građana, dok je 35 odsto za, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni.

IPSOS: Veći broj građana ne bi glasao za pristupanje EU

Direktor IPSOS-a Marko Uljarević je za Blic rekao da se danas, po prvi put od kada se prate trendovi vezani za evropske integracije, registruje da veći broj građana Srbije ne bi glasao za pristupanje Evropskoj uniji na eventualnom referendumu, u odnosu na one koji integracije podržavaju.

- U martu smo imali oštar rast broja ljudi koji su protiv evropskih integracija, praćen blagim padom onih koji integracije podržavaju. Proteklih mesec dana su nam doneli nastavak trenda rasta broja ljudi koji se protive pristupanju EU, uz još oštriji pad onih koji podržavaju integracije. Sada imamo 34,9 odsto građana koji bi na referendumu podržali pridruživanje Srbije EU, dok bi protiv glasalo 43,8 odsto - navodi Uljarević.

On objašnjava da ovu promenu nedvosmisleno možemo dovesti u vezu sa ratom u Ukrajini.

- Koliko god je u proteklim godinama Srbija bila uspešna u balansiranju svoje međunarodne politike, sadašnje okolnosti su takve da svakodnevni pritisci da se Srbija opredeli i pridruži sankcijama Rusiji svakako opredeljuju građane da se drugačije odrede prema Uniji. Sigurno i Rusija ne sedi skrštenih ruku, već koristi svoju meku moć koja dolazi, pre svega, od energetske zavisnosti Srbije, ali i podrške u međunarodnim organizacijama vezanim za status Kosova, ali to se u javnosti ne vidi - rekao je Uljarević.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Grubješić: Izjašnjavanje Srbije ne očekuje samo Zapad već i Istok, svako iz svojih razloga

- Sankcije uvedene Rusiji od strane EU, SAD i još nekih zemalja će potrajati, a izjašnjavanje Srbije očekuju i Zapad i Istok, svako iz svojih razloga - rekla je za Telegraf.rs Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Ona je istakla da Srbiju nije politički neutralna i da se nalazi u procesu pristupanja EU, te se od nje traži da poštuje ugovorne obaveze i da se usaglasi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

- Do sada je Srbija uspevala da to usaglašavanje ne uključuje pridruživanje restriktivnim merama koje je EU uvela prema Rusiju, ali se nakon ruske agresije na Ukrajinu suzio prostor za vodjenje neutralne i izbalansirane politike, a povećao pritisak iz svih tela EU, prevashodno iz Evropskog parlamenta - objašnjava Grubješić.

Grubješić razume i da su građani evro-letargični.

Foto: Tanjug/AP

- Pošto naš evropski put traje već dve decenije, a bez izgledne i konkretne godine prijema, gradjani su prilično postali evro-letargični i nepoverljivi prema opštim mestima i frazama o "evropskoj perspektivi" , ali i osetljiviji na zahteve koji se ispostavljaju - ocenjuje Grubješić i dodaje:

- Sada je pravo vreme da EU ubrza čitav proces jer ostavljanje Zapadnog Balkana na periferiji nije dobro ni za koga. Verujem da je, kao i do sada, takvo ubrzanje moguće samo uz snažnu podršku SAD - poručila je Grubješić.

Grubješić je ranije rekla da će postojati i pritisci iz Rusije, jer njoj odgovara da Srbija ostane jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije, ali, ističe, pitanje je da li je takva pozicija dobra za Srbiju, a Grubješićeva smatra da nije.

Na pitanje kako odgovoriti na dilemu kojoj se strani privoleti, jer Srbija ekonomski zavisi od Zapada, a energetski i politički od Rusije, Grubješićeva nema dilemu i kaže da su brojke neumoljive.

- Srbija ekonomski živi zahvaljujući saradnji sa Zapadom. Naša trgovina, industrijska razmena, zaposlenost i životni standard sve je to mnogo više vezano za Zapad nego za Rusiju - rekla je Grubješić.

(Telegraf.rs)