Američki zvaničnici u Beogradu: Povećano interesovanje za region zbog uticaja Rusije

Foto: Milena Đorđević, CNP / ddp USA / Profimedia, Nikola Tomić, Tanjug / Tara Radovanović, Rade Prelić, Zoran Žestić,

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i premijerka Ana Brnabić sastaće se danas sa pomoćnicom državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfrid, a sa njom stiže i specijalni izaslanik Stejt departmenta Gabrijel Eskobar.

Poseta dolazi samo nekoliko dana pošto su u Beograd boravili i američki senatori.

Preporučujemo

Kako je ranije najavljeno iz Stejt departmenta, oni će pozvati Srbiju da unapredi reforme vezane za evropske integracije, a tema će biti i regionalna stabilnost i napredak, kao i mogućnost dalje energetske diversifikacije.

- Cilj posete je i da se prodube bilateralne bezbednosne i ekonomske veze SAD i Srbije - navode iz Stejt departmenta i naglašavaju da će Donfrid ponoviti potrebu da se Beograd i Priština ponovo uključe u dijalog koji vodi EU.

Donfrid i Eskobar su juče boravili u Prištini, a posle Srbije, posetiće BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru.

Foto: CNP / ddp USA / Profimedia

Beograd i Priština moraju hitno da se uključe u dijalog uz posredovanje EU, status kvo pomaže Kremlju

Donfrid je izjavila, pred današnju posetu Beogradu, da Beograd i Priština moraju hitno ponovo da se uključe u dijalog uz posredovanje Evropske unije.

Ona je u ponedeljak, na konferenciji za novinare posle razgovora sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem u Prištini rekla da je status kvo nestabilan i da samo pomaže Kremlju.

Optužila je Rusiju da želi da "uništi svako jedinstvo i demokratsku konsolidaciju na Zapadnom Balkanu" nastojeći da se "Kosovo i susedne zemlje ne integrišu u evropske i evroatlantske institucije".

- Najbolji način da se suprotstavi naporima Kremlja da destabilizuje region je, kako kaže Donfrid, jednostavan a to je da se Beograd i Priština udruže i "hitno ponovo uđu u dijalog uz posredovanje EU".

Ponovila je da je cilj SAD normalizacija odnosa na osnovu međusobnog priznavanja.

Krstić: Povećano interesovanje Amerike za region, sankcije Rusiji sigurno jedna od tema

Asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić rekao je za Telegraf.rs podseća da je želja Amerikanaca da se postigne dogovor Beograda i Prištine starija od sukoba u Ukrajini, navodeći da je dijalog od 2011. godine, iako SAD nisu bile formalni posrednik, uvek vođen uz aktivnu podršku Amerikanaca.

Podsetio je da je Ričard Grenel započeo dijalog na posebnom koloseku sa namerom da se taj proces ubrza što je, kaže, rezultiralo Vašingtonskim sporazumom iz septembra 2020. godine.

- Poenta priče je da su Amerikanci sve vreme podsticali dijalog, a često su imali i inicijative koje su dovodile do odblokiravanja dijaloga kada je recimo Priština uvela takse od 100 odsto. Dok Amerikanci nisu izvršili uticaj tekse nisu bile ukinte - podseća Krstić.

Sada, u kontekstu aktuelne bezbednosne geopolitičke situacije u Evropi, to je sve naročito bitno kako bi došlo do sporazuma u vezi sa kosovskim pitanjem i time smanjio uticaj Moskve na Beograd.

Krstić ukazuje da nije ništa novo kada SAD kažu da dijalog treba da bude usmeren ka međusobnom priznanju, ali smatra da to nije dobra poruka za Beograd. Ako se zna šta je kraj, onda suštinski to nije dijalog, dodaje Krstić.

Foto: Privatna arhiva

Komentarišući posetu američkih zvaničnika Krstić ocenjuje da je poseta indikator povećanog interesovanja Amerike za region i jedna vrsta diplomatske inicijative koja će očigledno sada uslediti, a koja će biti fokusirana prevashodno ka rešavanju otvorenih pitanja koja sprečavaju evropsku ili evroatlansku integraciju i sprečavanje mogućnosti za širenje ruskog i u nešto manjoj meri kineskog uticaja.

- Tajming je verovatno prouzorkovan činjenicom da je rat u Ukrajini doveo do većeg fokusa SAD na sve "neuroalgične" tačke gde je moguć ili postoji da se razvije ruski uticaj i u tom smislu oni žele da uslovno rečeno da "zapuše sve rupe" koje imaju, naročito na zapadnom Balkanu koji je faktički unutar američke zone uticaja tako da je to po mom mišljenju primarni fokus ove posete - kaže Krstić.

U poseti će se, smatra, adresirati pored pitanja odnosa država koje posećuju sa Rusijom, i ostala pitanja, između ostalog, dijalog Beograda i Prištine, ekonomske integracije regiona, bilateralni odnosi Amerike sa zapadnobalkanskim državama.

Mišljenja je da će glavni fokus biti na onim stvarima koje su na neki način u vezi sa odnosom sa Rusijom kao što su energetska diversfikacija u našem slučaju, dijalog Beograda i Prištine...

- Sankcije Rusije u kontekstu usklađivanja sa spoljnom politikom EU će sigurno biti na stolu. I u najavi ovog dođaja od strane Stejt departmenta pomenuto je da će Karen Donfrid urgirati  da dođe do ubrzanja reformi koje treba da vode Srbiju ka EU, a mislim da će tu apostrof biti na tim elementima usklađivanja naše spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU - rekao je Krstić.

Na pitanje da li je Srbija danas u najizazovnijoj političkoj situaciju u odnosu na recimo poslednjih 10tak godina, Krsić ističe da je situacija zasigurno mnogo komplikovanija nego u prethodnom periodu.

- U perpsektivi će biti sve veći pritisci da se usaglasimo sa ostalim aspektima spoljne politike, a da li će to da se i desi, mislim da zavisi od mnogo stvari. Sužava se manevarski prostor - rekao je on.

Foto: TANJUG / RADE PRELIC

Manter: Pred Srbijom odluka o tome na kojoj strani "svetske realnosti" će se naći

Kameron Manter, bivši ambasador SAD u Beogradu, smatra da je pred Srbijom odluka o tome na kojoj strani "svetske realnosti" će se naći u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu.

Manter, koji je bio američki ambasador u Beogradu od 2007. do 2009, ocenio je u intervjuu za Glas Amerike da bi odstupanje od zapadnih vrednosti Srbiju i njene građane, kako je istakao, "moglo oterati u zaborav".

Govoreći o balkanskoj turneji Karen Donfrid, pomoćnice državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja, Manter smatra da je svrha te posete mnogostruka.

Prema mišljenju Mantera, Donfrid će se fokusirati na odnose Beograda i Prištine, borbu protiv korupcije, budućnost članstva regiona u Evropskoj uniji, probleme u Bosni i Hercegovini, kao i nove svetske okolnosti stvorene napadom Rusije na Ukrajinu.

Na pitanje da li smatra da bi ona mogla da traži širu ili jaču podršku u vezi sa ruskom invazijom u Ukrajini, posebno u Srbiji, koja nije uvela sankcije Rusiji, Manter je odgovorio da misli da Donfrid neće jednostavno doći u Beogradu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića staviti pred izbor da uradi jednu ili drugu stvar.

- Ukoliko je dobro poznajem, a mislim da je odličan diplomata, ona i Kristofer Hil (ambasador SAD) će pokušati da shvate na koje načine mogu angažovati Srbiju kako bi se održali mir i stabilnost i kako bi dobili geopolitičku podršku u regionu - koju traže u pokušaju da se suprotstave ruskom prodoru i kineskom uticaju - rekao je Manter.

Dodaje da će se Donfrid baviti i saradnjom u oblasti odbrane. Manter ocenjuje da, uprkos tome što su Vučić i brojni lideri u Srbiji NATO-u na neki način rekli “Ne”, ipak blisko sarađuju sa američkim i evropskim odbrambenim zvaničnicima u nastojanjima da utvrde kako da održe te odnose.

On smatra da će biti teško izvodljivo da Donfrid dobije podršku Vučića za sankcije Rusiji.

Prema mišljenju Mantera, u Briselu i Vašingtonu još nije rešeno da li će po Srbiju biti posledica zato što nije uskladila svoju politiku prema Rusiji sa Zapadom.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Grubješić očekuje unapređenje srpsko-američkih odnosa

Pomoćnica državnog sekretara Amerike za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid dolazi u Beograd sa jasnim stavom SAD po pitanju KiM, kaže potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, koja očekuje unapređenje srpsko-američkih odnosa.

Grubješić je za RTS rekla da je pomoć SAD Srbiji na evropskom putu dragocena i ocenila da se poseta Donfrid može povezati sa američkom diplomatskom ofanzivom.

- Stavovi su poznati, još je bivši američki predsednik (Donald) Tramp u pismu čestitki govorio o uzajamnom priznanju. To je usvojeno kao deo narativa koje koriste SAD i to je jedna od stvari sa kojom se slažemo da se ne slažemo - poručila je Grubješić.

Ona je istakla da Srbiji uzajamno priznanje nije prihvatljivo, jer je, dodaje, naša zemlja suverena država, članica UN-a i "nema potrebe bilo ko da nas priznaje".

(Telegraf.rs)