Danas se obeležava Dan Evrope: Datum članstva u EU postaje tema od koje se više ne može pobeći

Foto-montaža: ATA Images, Tanjug/Rade Prelić, Shutterstock

Ovogodišnji Dan Evrope 9. maj, obeležava se u vrlo tužnim i tragičnim okolnostima, s obzirom da se ponovo vodi rat na tlu Evrope.

Razaraju se domovi, infrastruktura, gradovi, dok građani traže sklonište i zaštitu u izbeglištvu. To je tužna slika Evrope danas, a posebno je tužno što se radi o dva naroda (Rusi i Ukrajinci) koji su bliski i delili su mnogo zajedničkih stvari u istoriji.

Preporučujemo

Naravno, dovodi se u pitanje i kako će izgledati bezbednost Evrope nakon ruskog napada na Ukrajinu, kao i koje će se sve mere preduzeti od strane SAD i EU, te kako će sve sve to odraziti na društevno-ekonomsku stabilnost u evropskim zemljama.

Na sve to ukazuje direktorka fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković, dodajući da će se posledice svega što se dešava danas videti i po bruto društevnom proizvodu, odnosno ekonomskom rastu Evrope, energetskoj situaciji...

- To su okolnosti u kojima danas proslavljamo Dan Evrope i čini mi se da pored čestitke građanima i građankama za Dan Evrope ipak moramo da kažemo da je izražavanje solidarnosti sa svima onima koji su danas ugroženi u Evropi na prvom mestu - rekla je Vučković za Telegraf.rs.

Upitana da prokomentariše pad podrške evropskim integracijama u Srbiji, Vučković ocenjuje da je to posledica straha i zabrinutosti zbog svega što se događa, imajući u vidu očekivanje da se Srbija pridruži zajedničkim akcijama SAD i EU, a sve to, kako kaže, sa sobom nosi neizvesnost.

- Sve to nosi neizvesnost i za zemlje zapadne Evrope, ako govorimo o posledicama, a kamoli za zemlje koje nisu čanice EU - napominje Vučković.

Vučković takođe podseća i da je u periodu neposredno posle bombradovanja 2000. godine, pa sve do 2003/2004. godine u Srbiji bio najveći procenat proevropskog raspoloženja zato što smo, kako kaže, tad očekivali da ćemo brzo postati deo tog sveta što je bila i ideja onih koji su 2000. godine pobedili, kako je rekla, ratni režim.

- Ono što se meni danas čini, to je da ukrajinska kriza doprinosi da se pogled EU i SAD ponovo baci na Zapadni Balkan, zbog toga što pre svega evropski projekat neće biti dovršen dok Zapadni Balkan ne bude završena tema. Šta to konkretno znači? Pa, to znači da mi sad moramo reći da nije više pitanje da li Zapadni Balkan ima perspektivu evropskih integracija nego da li zapadni Balkan ima perspektivu članstva? - istakla je Vučković.

Foto: Đurađ Šimić, Novi magazin

Prema njenim rečima, to je danas ključno pitanje, i ukoliko EU nađe snage, posvećenosti i opredeljenja da to kaže, mišljenja je da će to značajno doprineti povećanju proevropskog raspoloženja u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

Na pitanje da li bi datum za članstvo bio izvesniji ukoliko bi Srbija uskladila spoljnu politiku sa evropskom, Vučković odgovara potvrdno i ističe da datum postaje tema od koje se više ne može pobeći.

Navodeći da je svojevremeno predsednik EK Žan Klod Junker rekao da nema datuma, Vučković je ocenila da je to jako mnogo "ohladilo" i ambicije srpskog, ali i ostalog rukovodstva na Zapadnom Balkanu, kada je reč o posvećenosti reformama.

- Čini mi se, ako nemate konkretno perspektivu članstva i datuma, vi onda kažete: Dobro, ako treba i progresivno da usaglašavamo spoljnu i bezbednosnu politiku, mi ćemo to činiti paralelno sa brzinom procesa pristupanja, odnosno približavanja članstva kao perspektive - objašnjava ona.

U ovoj situaciji, kaže Vučković, sigurno je da Srbija mora da pokaže svoju posvećenost evropskoj orjentaciji i svojoj evropskoj budućnosti, a to znači da usklađivanje sa bezbednosnom i spoljnom politikom mora uslediti, na koji način, u kom obimu, i kojom brzinom, i kojom dinamikom, to je verovatno stvar i razgovora koje rukovodstvo ima sa predstavnicima SAD i EU.

- Ono što je međutim činjenica je da se mora insistirati na tome da perspektiva članstva postane nešto što je mnogo vidljivije nego što je bilo u prethodnom periodu kada se EU u značajnom delu naročito posle ekonomske krize 2008- i 2009. godine povukla sa jednog aktivnog integracionog puta ostavivši mnogo slobodnog prostora drugim međunarodnim akterima u regionu - jasna je Vučković.

Vučković je izrazila nadu da će ukrajinska kriza ubrzati proces integracija Zapadnog Balkana i Srbije.

- Mislim da je jako važno da kažemo da niko ne želi da se taj proces ubrza tako što se kriterijumi za članstvo ne bi poštovali - istakla je Vučković i dodala da se, s druge strane, i od EU zahteva jedan fleksibilniji stav.

Printskrin: Youtube/K1 Televizija

Kako kaže, opravdanje da se poglavlja ne otvaraju, čak i kada postoje uslovi za to, jer to može negativno uticvati na izborne procese u nekim evropskim zemljama nije dovoljno uverljivo. - Svaki pozitivan korak EU kad se otvara poglavlje, kad se napravi vizna liberalizacija, to podigne stepen podrške u našem građanstvu, a to je ključno, jer ako nemate stepen podrške među građanima onda imate i spore reforme - objasnila je Vučković.

Profesor Slobodan Zečević s Instituta za evropske studije takođe ukazuje da se danas Dan Evrope obeležava u okolnostima rata u Ukrajini, dodajući da su to vanredne okolnosti.

- U taj rat je posebno uključena EU time što isporučuje ogromne količine naoružanja ukrajinskoj strani i time što je uvela sankcije Rusiji. To su nove okolnosti. Mislim da su SAD uspele u svojoj geostrateškoj nameri da odvoje EU od Rusije. Upravo ono što bi bila najveća opasnost za američke interese je neki dogovor između Rusije i Evrope, pa eventualno i ulazak Rusije u EU što bi praktično Evropu učinilo geostrateškom supersilom koja bi se graničila sa Kinom - ocenjuje Zečević za Telegraf.rs.

Kako kaže, sada su Evropa i Rusija posvađane, i to je ocenjuje, sada nova okolnost koja ima jako nepovoljne posledice po evropsko stanovništvo.

Zečević, odgovarajući na pitanje, o tome šta bi bilo kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji, kaže da za sada ne bi bila primeljena u EU zbog toga, a argumente za to crpi iz iskustva zemalja u okruženju.

Printskrin: Youtube/Centar za demokratiju

Podseća da je, recimo, Crna Gora uskladila svoju spoljnu politiku, kao i Severna Makedonija i Albanija.

- To jeste jedan od uslova, ali nije ključni uslov kad smo mi u pitanju. Mi imamo taj mač iznad glave kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom koji mnogi tumače kao priznanje nezavisnosti Kosova - ukazao je Zečević.

Glavni i odgovorni urednik portala Evropski Zapadni Balkan Nemanja Štiplija rekao je, odgovarajući na pitanje o evropskoj budućnosti Srbije, da je najveća kočnica to što se, kako tvrdi, u našoj zemlji ne sprovode reforme u oblasti vladavine prava.

- Srbija je posle prijema Hrvatske kao poslednje zemlje koja je ušla u EU zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana dogovorila metodologiju kojom će taj proces funkcionisati u budućnosti, pa je samim tim i Srbija pristala na određene rokove koji se tiču suštinskih reformi koje EU najviše interesuju, međutim mi smo ti koje te rokove nismo ispoštovali - rekao je Štiplija za Telegraf.rs.

To što reforme u oblasti vladavine prava ne daju nikakve rezultate najveća je kočnica integracije, napominje on.

- Svi ostali uslovi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju  a jedan od njih je usaglašavanje sa spoljnom i bezdednosnom politikom nisu toliko niti rigorozni, niti važni za celokupan proces evropskih integracija. Stanje demokratije, vladavina prava su glavne preporeke i potrebna je volja političkih elita da se nešto uradu u tom smislu - rekao je Štiplija.

(Telegraf.rs)