Ova stavka je po prvi put u izveštaju o Srbiji: Treba li ovo da nas brine?

Foto: Profimedia/Alamy/bilalulker / Alamy

U tekstu izveštaja o Srbiji koji je jutros usvojio spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta amandmanima je ubačeno i da se od Srbije očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa "zasnovanog na međusobnom priznanju", što je prvi put da se međusobno priznanje pominje u zvaničnom dokumentu institucije EU kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.

Pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, EP je u svom izveštaju o Srbiji uključio i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije.

Preporučujemo

Prvi put se pominje sporazum o međusobnom priznanju

Predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Elvira Kovač rekla je za Telegraf.rs da se prvi put u dokumentima pominje pravnoobavezujući sporazum o međusobnom priznanju, što, kako je rekla, ne smatra stavom EU, već pojedinih poslanika koji trenutno imaju većinu u Evropskom parlamentu.

Foto: Tanjug/AP

Ona je podsetila da je odluka o članstvu Srbije na državama članicama Evropske unije.

Komentarišući izveštaj koji je jutros usvojen, Kovač je rekla da je Srbija svesna kritika u predlogu rezolucije, ocenjujući da je izveštaj u velikoj meri određen dešavanjima u Ukrajini, odnosno navodi da su trenutne međunarodne okolnosti umnogome doprinele oceni Evropskog parlamenta.

- Srbija nije zaslužila takav tekst, ni po sadržini, ni po tonalitetu - rekla je Kovač, inače, poslanica Saveza vojvođanskih Mađara.

Koliko će tačka o priznanju tzv. Kosova biti "zakucana" i može li se nešto promeniti do glasanja u plenumu u julu?

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić objašnjava za Telegraf.rs da se do samog glasanja mogu podnositi amandmani, čak i usmeni nesporedno pred izjašnjavanje.

- Iako će usvojena rezolucija biti pravno neobavezujuća, ona će imati politički značaj, pa treba da nas zabrine ako u njoj ostane tačka o međusobnom priznanju Srbije i Kosova jer će to onda biti zvaničan stav jedne evropske institucije - Evropskog parlamenta. Bilo bi zapanjujuće da za nju u plenumu glasaju i poslanici koji dolaze iz pet zemalja koje do sada nisu priznale nezavisnost KiM - istakla je Grubješić.

Što se tiče uvodjenja sankcija Rusiji to nije ni novi zahtev, niti obaveza koju Srbija ne može da ispuni, u meri i obimu koji dopušta situacija u Srbiji, dodala je Grubješić.

Suzana Grubješić / Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Na pitanje šta Srbija može da očekuje od junskog samita, Grubješić odgovara da ne treba ništa da očekujemo, ni mi ni ostali sa Zapadnog Balkana, jer će glavna tema biti ruska agresija na Ukrajinu i njene posledice, kao i razmatranje kandidatskog statusa Ukrajine, Gruzije i Moldavije, iako su male šanse da se to desi sada u junu.

- Zapadni Balkan će biti tema konferencije koja se na inicijativu Francuske kao predsedavajuće Savetom EU održava 23.juna i tu možemo da očekujemo više detalja o budućnosti procesa proširenja, s obzirom da se pojavilo nekoliko predloga o postupnoj integraciji.

U junu neće biti otvoren klaster 3

Na otvaranje klastera 3 za koji je Srbija spremna u junu možemo da zaboravimo. To je potvrdila i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović gostujući jutros na RTS-u.

Krajem juna u Briselu neće biti otvoren klaster 3, iako je spreman, zbog neusklađivanja sa režimom restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji, rekla je Joksimović, dok Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ne isključuje dobre vesti u vezi sa idejom koju je promovisala Austrija, a tiče se faznog pristupanja EU.

- Model faznog pristupanja zagovara i Centar za evropske politike, a to je da nam se da mogućnost da uživamo u benefitima koje imaju države članice ranije, odnosno već tokom pristupnog procesa da koristimo veće fondove i da budemo u institucijama EU. Možda će nam se to ponuditi kao jedna uvećana šargarepa koja bi mogla biti na stolu - kaže Subotić.

Kada je reč o izveštaju koji je usvojio spoljnopolitički odbor EP i kako Srbija treba prema tome da se ophodi, Subotić kaže da je odgovor najbolje dati kada ga Evropski parlament bude usvojio u julu, a do tada, dodaje, Srbija treba da radi sve što je u njenoj moći i da pokaže da je spremna da se usaglasi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Foto: Centar za evropske politike

Prvi Bilčikov izveštaj nije imao elemente o tzv. Kosovu

- To je naša obaveza od kako smo otvorili pristupne pregovore. Na taj način ćemo poslati poruku da ne igramo dvostruku igru već da shvatamo da se zapravo isplati uložiti energiju na našem pristupnom procesu i članstvu čemu mi težimo - rekao je Subotić.

Što se tiče pitanja Kosova, zvaničan dokument nije dostupan na internetu, ono što možemo videti je da postoji 439 amandmana na Bilčikov izveštaj s početka aprila i videli smo u medijima da se od 439 amandmana postiglo 40 kompromisnih amandmana.

- Interesantno je da sam Bilčikov izveštaj koji je dostupan nije imao elemente koji su navodili na zajedničko priznanje kao krajnji ishod pregovora između Beograda i Prištine, što nam govori da njegova grupacija nije bila ta koja je insistirala na toj klauzili. Ako pogledate amandmane postojali su i oni koji su zagovarali da to nikako ne sme da bude krajnji ishod dok su postojali i ovi drugi koji su to posmatrali kao pravi jedini poželjan ishod - rekao je Strahinja Subotić.

Foto: Tanjug/AP

On ocenjuje da će ta tačka, ukoliko su mediji u pravu i ukoliko ona postoji, otežati dijalog između Srbije i EP.

- To ne znači da Srbija treba u potpunosti da odbaci taj izveštaj jer ipak i parlament se pita da li će Srbija postati članica, međutim, on se pita na samom kraju procesa, tu je Srbiji najbitnije šta govore države članice - podsetio je Subotić.

Poenta celog izveštaja najviše se tiče sankcija, kaže on i dodaje da je Rusija stavljena u prvi plan, odnosno poruka koju Evropski parlament šalje jeste da ne treba otvoriti klaster sa Srbijom ukoliko ne pokaže dobru bolju da se usaglasi sa spoljnom politikom EU.

(Telegraf.rs)