Nemačka i dalje aktivno uključena u integracije Zapadnog Balkana: Srbija ima tri ključna pitanja u procesu

Foto: Pixabay

Najava nemačkog kancelara Olafa Šolca da će organizovati samit Zapadnog Balkana u Berlinu u novembru kako bi se dao podsticaj "Berlinskom procesu" tumači se kao pozitivna ideja i želja Nemačke da i dalje bude aktivno uključena u pitanje integracija Zapadnog Balkana.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić podseća da je Berlinski proces osnovan kao dopuna procesa proširenja, ali i ocenjuje da kada se više govori o njemu to pokazuje da je zvanični proces proširenja "pao u senku".

Preporučujemo

- Nemačka kancelarka Angela Merkel je 2014. godine stvorila taj proces kao nešto što je trebalo da kompenzira izjavu Žan Kloda Junkera da neće biti proširenja. S druge strane, Berlinski proces dodatno ima komponentu podsticaja regionalne saradnje i u tom smislu sigurno je pozitivno što je opstao i što se nastavlja - istakao je Lopandić.

Prema njegovom mišljenju, cela ideja je pozitivno jer to znači da je Nemačka i dalje aktivno uključena u evropske integracije regiona.

Na pitanje može li Olaf Šolc da nastavi istim tempom kao Merkelova, Lopandić naglašava da je to, kako kaže, ipak Nemačka bez obzira na to što je ukrajinska kriza uticala na to kako se sada gleda na Nemačku, ali njen uticaj u EU je neupitan.

Foto: Privatna arhiva

- Ako pogledamo velike zemlje, Nemačka je najviše podržavala proces proširenja, ali ga nije ubrzala. Sada kada su Ukrajina i Moldavija postali kandidati i kada je proces proširenja Zapadnog Balkana pao u senku neophodno je da se EU uozbilji, da ubrza proces i da nađe nove metode da se taj novi proces približi građanima - rekao je on.

Kako je dodao, Unija mora da pokaže građanima da evropske integracije imaju realnu perspektivu i da to nije samo priča.

Prema njegovoj oceni, Srbija ima tri ključna pitanja kada se radi o tom procesu, a to su vladavina prava (poglavlje 23 i 24) gde su neke stvari učinjene, ali nismo mnogo napredovali, drugo je pitanje dijaloga između Bepgrada i Prištine gde Beograd ne može da se optuži za usporavanje jer je to više dolazilo iz Prištine.

- Do ključnog napretka nije došlo, da li je to normalizacija ili se drugačije definiše, ali suština je da su još uvek velike tenzije između dve strane - rekao je Lopandić.

Evropska komisija Brisel / Foto: Shutterstock

Treća stvar jeste usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije gde je Srbija, kako je rekao, daleko od onog što se očekuje od zemlje kandidata.

Šolc je, inače, još tokom posete Beogradu i Prištini prošlog meseca najavio nastavak Berlinskog procesa na jesen.

Naglasio je tada da je stav cele nemačke vlade da treba podržati pristupni proces EU na Zapadni Balkan, ali da najviše zavisi od samih zemalja regiona.

Berlinski proces je pokrenut kako bi region vratio na put pridruživanja EU, ukazivali su analitičari u regionu, navodeći da je to značilo i jačanje regionalne saradnje, rad na održivom ekonomskom rastu i rešavanje bilateralnih pitanja.

Među pitanjima koje će sigurno biti pokrenuto u novembru jeste zajedničko regionano tržište, a nemački kancelar je prošlog meseca poručio da region u tom smislu mora da napreduje.

(Telegraf.rs)