Reakcija Udruženja logoraša Jasenovac na pismo grupe hrvatskih biskupa poslato srpskom patrijarhu

Foto: Jasenovac Memorial Museum Arch / Zuma Press / Profimedia

Članovi Udruženja logoraša i potomaka "Jasenovac" - sistem logora genocida u NDH, iz Beograda, napisali su javno, protesno pismo, odnosno reakciju na, u najmanju ruku, besramno, otvoreno pismo grupe biskupa srpskom patrijarhu Porfiriju. 

Pismo prenosimo u celosti:

Preporučujemo

" Zagrebački biskupi su uputili jedno sramotno i neljudsko pismo našem patrijarhu, u kome cinično ismevaju svu srpsku dečicu postradalu u najstrašnijem logoru na svetu - u Jastrebarskom. Ne samo da, tako, poriču istinu o jednom od samo nekoliko konc-logora za decu koji su ikada postojali (a svi su bili na teritoriji NDH), već i konstruišu jezivu laž po kojoj su dželati iz Jastrebarskog tobože "dobročinitelji" i "udomitelji", navodno oklevetani od naše Crkve kao "najgori zločinci".

Ovi neljudi koji su nas, zatočenike u tom istom Jastrebarskom, mučili, ponižavali i ubijali kao da smo insekti, a ne deca, opisani su u ovom satanskom pismu kao plemeniti, spremni da se "žrtvuju u spašavanju dece u PRIHVATILIŠTIMA u Jastrebarskom i Sisku". Oni smrtonosne logore za egzekuciju srpske dece nazivaju "prihvatilištem"! Tako nešto niko od nemačkih nacističkih ubica nije nikada pokušao da pomisli, a kamoli kaže u slučaju onih, čitavom svetu poznatih logora (od čijeg samog pomena vas prođe samrtna jeza).

Aušvic niko ne sme, niti pomišlja da pomene bez dužnog poštovanja i saučešća, a pripadnici nemačkog naroda i danas osećaju krivicu zbog onoga što je deo njihovih predaka tamo radio sa nemoćnim Jevrejima. Osećaju krivicu i onda kad niko njihov nije konkretno učestvovao u genocidu nad nemoćnim logorašima, jer je to pitanje nacionalne savesti i ljudskog dostojanstva. Zato, jer i oni imaju savest i ovakvim pokajničkim stavom dokazuju da su ljudi, dostojni da se tako nazovu, posle svega.

U ovom slučaju sa sedmoricom zagrebačkih rimokatoličkih hrvatskih biskupa nema ni trunke pokajanja, niti osude zločinaca iz sopstvenih redova (predvođenih "milosrdnom sestrom" Pulherijom, upraviteljicom čitavog sistema našeg mučenja u Jastrebarskom).

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Ovi katolički biskupi tako udaraju na istinu i na hrišćansko, jevanđelsko ponašanje, besramno opravdavajući neopisive i uveliko nekažnjene zločine počinjene nad nama, zatočenicima pakla u Jastrebarskom, Sisku, Jasenovcu... i drugim logorima u kojima se vršilo deceubistvo po nalogu vlasti u NDH Sve to odobrenjem i podrškom tadašnjih rimokatoličkih biskupa, predvođenih njihovim vođom i uzorom, nadbiskupom Alojzijom Stepincem...

Oni time samo nastavljaju započeti "posao" i prekopavaju grobove naših najdražih, ne obazirući se na stradanje DECE, samo zato što su bila Srbi.

ljudskom umu neverovatno, ali, nažalost, istinito!

I ta grupa saučesnika i pokrovitelja najgorih zločinaca sad optužuje arhijereje Srpske Pravoslavne Crkve da su oni "krivi", zajedno sa nama nekako još preživelim stradalnicima, za "prekrajanje istorije" i objavljivanje nečega što je, po zagrebačkim biskupima, samo "komunistička propaganda"!

I pišu o tome, cinično tražeći izvinjenje od naše Crkve i njenog patrijarha. Pokazujući tako dokle se može doći opravdavanjem nepokajanih grehova i ćutanjem o strašnom zločinu.

Neki među nama su lično preživeli pakao Jastrebarskog i ova "dobročinstva" Pulherije i njenih pomoćnica sa budacima, kamdžijama i štapovima za prebijanje naših nesretnih vršnjaka iz tih davnih, a još uvek živih vremena.

I u ime te nevino postradale dece (svakog dana je njih sedamdesetak ubijano u Jastrebarskom) mi pišemo o svemu ovome, bez ikakve želje za polemikom i jalovom prepirkom, molitveno okrenuti ka svojim mrtvim drugarima, ali i rođenoj braći i sestrama i nezaboravnim sećanjima na njih.

Ali, osetili smo potrebu da, kao poslednji živi svedoci onoga što se zasta tamo dešavalo pre osamdeset godina, iskažemo svoje gnušanje nad ovakvim ponašanjem i stavovima obrazovanih i ozbiljnih hrvatskih biskupa, koji naša stradanja nazivaju izmišljenim i propagandnim, a da pritom ne pocrvene i ne osete šta rade i u čijoj su zapravo službi.

Sam Nepomenik se raduje njihovom pismu, koje će ostati zauvek zabeleženo u istoriji beščašća modernih vremena. Na njihovu sramotu i svih onih koji su u tome učestvovali, i onih davnih dana i sada" - zaključuje se u pismu Udruženje logoraša i potomaka „Jasenovac“.

(Telegraf.rs)