Brnabić stigla na Samit u Berlinu, dočekao je Šolc

Foto: Tanjug/AP

Premijerka Srbije Ana Brnabić stigla je jutros na Samit Berlinskog procesa u Berlinu, gde ju je dočekao nemački kancelar Olaf Šolc.

Brnabić predvodi delegaciju Srbije na samitu na kome će biti potpisana tri sporazuma koja bi trebalo da podstaknu povezivanje Zapadnog Balkana u zajedničko tržište.

Preporučujemo

Samit će otvoriti Šolc, a na njemu će učestvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i lideri zapadnobalkanske šestorke.

Pored izlaganja na uvodnom sastanku, Brnabić će govoriti i na tri radne sesije, koje se tiču "Regionalne saradnje i regionalnog zajedničkog tržišta", zatim "Sigurnosti snabdevanja energijom i transformacija", kao i na skupu posvećenom "Budućnosti Berlinskog procesa".

Na marginama samita kojim nemački kancelar Olaf Šolc želi da oživi Berlinski proces, koji je 2013. inicirala njegova prethodnica Angela Merkel sa ciljem približavanja Zapadnog Balkan Evropskoj uniji, premijerka Brnabić, sastaće se s britanskim ministrom spoljnih poslova Džejmsom Kleverlijem.

Planiran je i susret premijerke sa predstavnicima Foruma mladih i Foruma civilnog društva, kao i sastanak s nemačkim privrednicima u organizaciji Odbora za istok nemačke privrede i Skupštine nemačkih privrednih komora.

Ovogodišnjem samitu su prethodile konferencije ministara unutrašnjih poslova, zatim šefova diplomatija, te ministara energetike.

Ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, posle susreta sa svojim kolegama iz zemalja učesnica Berlinskog procesa, krajem prošlog meseca, najavila je da predstoje "istorijski koraci" koji će biti sprovedeni kroz najavljeno potpisivanje tri sporazuma - o omogućavanju putovanja uz ličnu kartu u regionu Zapadnog Balkana, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme - lekare, stomatologe i arhitekte - odnosno deficitarna zanimanja.

Berlinski proces je pokrenut skupom na najvišem nivou koji je na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke, održan u Berlinu 28. avgusta 2014. godine. Cilj Samita bio je postizanje zajedničkog dogovora o jačanju regionalne saradnje na ZB .

Posle samita u Berlinu, održani su samiti su održani i u Beču 2015, Parizu 2016, Trstu 2017, Londonu 2018, Poznanju 2019, Sofiji 2020, virtuelno i Berlinu 2021, virtuelno.

U Berlinski proces su 2019. godine uključene Grčka i Bugarska, tako da Proces sada obuhvata 16 učesnica: Crnu Goru, BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Srbiju, Nemačku, Austriju, Francusku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljsku, Grčku, Bugarsku, kao i privremene institucije samouprave u Prištini.

Najznačajniji dosadašnji rezultat u okviru Berlinskog procesa je, između ostalog, uspostavljenje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, sa sedištem u Tirani, po ugledu na nemačko-francuski model.

Takođe, osnovana je i Transportna zajednica u jugoistočnoj Evropi, sa sedištem Sekretarijata u Beogradu, koji je počeo sa funkcionisanjem septembra 2019. godine. Osnovan je i Komorski investicioni forum zapadnog Balkana (KIF), sa sedištem u Trstu, koji predstavlja i zastupa interese oko 350.000 kompanija.

Tokom Drugog Digitalnog samita Zapadnog Balkana, koji je održan u aprilu 2019. godine u Beogradu, potpisan je "Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama u regionu ZB", što je verovatno i najopipljiviji rezultat Berlinskog procesa za građane u regionu.

Takođe, jedan od primera uspešne saradnje na ZB, nevezane za sam Berlinski proces je i zvanično pokretanje Fonda za Zapadni Balkan, septembra 2017. godine, namenjenog razvoju saradnje civilnog društva.

Šolc: Zajednička budućnost bez granica je ključna za Zapadni Balkan

Zajednička budućnost bez granica je ključna za Zapadni Balkan, ocenio je danas nemački kancelar Olaf Šolc otvarajući Samit Berlinskog procesa u glavnom gradu Nemačke.

Šolc je rekao da je tokom prve godine mandata razgovarao sa mnogim šefovima vlada i država regiona, posebno o stabilnosti Zapadnog Balkana, jer stabilnost regiona, kako je rekao ne može da se posmatra odvojeno od stabilnosti Evrope. Istakao je da se Berlinski proces bavi podsticanjem napretka u očekivanjima od regiona koja su pobuđena pre više od 20 godina.

- To mora sada da bude pretvoreno u realnost -  poručio je Šolc.

Nemački kancelar je kazao da će danas lideri Zapadnog Balkana preduzeti tri važna koraka, zaključenjem tri važna sporazuma (o putovanju sa ličnim kartama, priznavanju diploma i strucnih kvalifikacija)

Ti sporazumi, dodaje, doprinose stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta koje je bitno za privredu i investicije, a omogućavaju i putovanje građana samo uz ličnu kartu.

- Čestitam da ste posle dve godine pregovoranja prihvatili te dogovore, koji vas približavaju standardima EU, a svi žele da sarađuju sa EU. Ovaj proces pokazuje rezultate, izgrađeni su putevi i pruge, olakšan je kontakt među zemalja regiona, i želimo dalje da proširimo tu saradnju -  objasnio je Šolc.

Podsetio je da je više od 800 studenata, zahvaljujući dogovoru u okviru Berlinskog procesa, moglo da učestvuje u programu razmene.

- To je budućnost Zapadnog Balkana. Integrisana budućnost bez granica, to je važno za mlade ljude i region ukupno - podvukao je kancelar.

On je ukazao da će važna tema skupa biti i energetska bezbednost, te je izrazio zadovoljstvo što su se sve zemlje regiona kroz Energetsku zajednicu obavezale na saradnju sa EU.

-Spremni smo da vas podržimo u ovoj oblasti, kratkoročno i dugoročno -  poručio je Šolc.

Podsetio je da su Samitu prethodili sastanci ministara unutrašnjih i spoljnih poslova Berlinskog procesa i kazao da su bitni borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

- Ključ u rešenju tih problema je tešnje saradnja sa EU - rekao je on.

Šolc je kazao da aktuelna situacija zahteva hitno reagovanje zbog pretnji po bezbednost i slobode usled agresije Rusije.

- Zbog toga moraju regionalni konflikti biti rešeni. Tako, na primer, proces normalizacije Srbije i Kosova mora napredovati -  istakao je on.

Šolc je poručio da građani Zapadnog Balkana mogu računati na Nemačku i Berlinski proces, i da samo zajedno može da se postigne napredak, te zaštite evropske vrednosti, i ostvari napredak na kontinentu i u svetu.

(Telegraf.rs)