Eskobar o odnosima Beograda i Prištine: ZSO će biti formirana, to je pravno obavezujuća odluka

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar govorio je na onlajn konferenciji Atlantskog saveta o evro-atlantskoj budućnosti ovog regiona, kao i odnosima Srbije i tzv. Kosova. On je kazao i da je Srbija prešla dugačak put u odnosima sa Evropom, posebno u odnosima sa SAD.

"Uprkos krizi u Ukrajini i izazovima koje smo videli u regionu, iz naše perspektive Zapadni Balkan je i dalje područje ogromnih mogućnosti. Imamo pozitivne odnose sa svih šest zemalja, i želimo da razvijemo te odnose. Ono što je izazov za SAD i naše evropske saveznike jeste što one nemaju pozitivne odnose jedna sa drugom. Izazov je naći dobro rešenje i održive odnose između tih zemalja kako bi Evropa bila kompletna. Iz naše perspektive, ove zemlje su već deo evroatlantske porodice, samo nisu deo formalnih struktura", rekao je on.

Preporučujemo

"Pitanje je kako da ubrzamo njihovo članstvo u tim formalnim institucijama, dok priznajemo da su već evropske, da pripadaju našem društvu i našoj strukturi. To je još jedan izazov - kako da ubrzamo intergraciju ovih zemalja u transatlanstvo partnerstvo, u Evropsku uniju i druge strukture koje čine Evropu tako uspešnim mestom, koje čine partnerstvo između SAD i Evrope jednim od najuspešnijih veza na svetu. Kod naših evropskih saveznika postoji povećanje hitnosti u rešavanju problema u regionu koji će region odvesti u pravom pravcu", rekao je on.

"Kriza u Ukrajini pomogla je da se stavi fokus na realnost koja se dešava na Zapadnom Balkanu. Deo problema u regionu jeste i pored toga što je kriza u Ukrajini stvorila tenzije, problemi na Balkanu su domaći, uvek su postojali. Uvek je postojao otpor nekih ličnosti da se opiru integraciji, teškim političkim odlukama koje moraju da budu donete da bi region išao napred. Problemi su uvek postojali, samo su sada malo hitniji", poručio je on.

Na pitanje koliko je zabrinut na rusku sposobnost da destabilizuje region dok se rat nastavlja, Eskobar je rekao da svaki obaveštajni posmatrač i analitičar shvataju da Rusija u budućnosti neće biti kredibilni partner.

"Putin neće biti cenjena osoba na svetu. Tako da klađenje na taj odnos znači gubitak opklade. Rusija se očajnički trudi da neke od tih igrače zadrži na Zapadnom Balkanu, ali gube bitku ekonomski, politički i geografski ", rekao je on.

Printskrin: Atlantic Council

On je rekao da SAD rade na tome da ojačaju veze između zajednica demokratskih zemalja, koje su i najprosperitetnije zemlje na svetu. Na taj način mnoge zemlje shvataju da ne moraju da se oslone na Rusiju.

Na pitanje da li postoji jasan put ka punopravnom članstvu šest balkanskih zemalja u EU, Eskobar kaže da ne postoji druga opcija.

"Sva zemlja koja se pridruži EU je demokratskija, stabilnija, naprednija. Proces omogućava razvoj bolji nego što bi iko drugi mogao da im pruži. To mora da bude krajnji cilj za sve njih. Takođe, verujem da su sve zemlje u regionu već evropske, istorijski i ekonomski. Želim da vidim da proces ide brže, želim da vidim više Evrope na Zapadnom Balkanu, više učestvovanje u evopskim strukturama, možda kao posmatrači ili kandidati za ulazak", rekao je on.

Eskobar je istakao da nam "definitivno treba više Evrope u reginu, ali i Amerike".

"U regionu, takođe, postoji domaćih, unutrašnjih problema. Naš zadatak je da uverimo sve da će Evropska unija biti snažnija i naprednija sa ovim zemljama", rekao je on.

"Srbija je prešla dugačak put u odnosima sa Evropom, posebno u odnosima sa SAD. Ja sam lično ohrabrivao Srbiju da uvede sankcije Rusiji, da se bliže uskladi sa Evropom. Ne mogu da kažem da nismo imali delimičan uspeh. Srbija je glasala protiv Rusije u svakoj prilici u UN, u savetu za ljudska prava, pored toga što su ta glasanja simbolična, ona su i važna. Takođe su podržali humanitarne napore koje smo sproveli u pokušajima da dozvolimo ukrajinskim izbeglicama da napuste ratnu zonu. Želimo da urade više i nastavićemo taj razgovor", rekao je Eskobar.

On je dodao da je svaki signal da su ove zemlje dobrodošle važan.

O trenutnom rešenju u vezi sa tablicama na KiM

Na pitanje da li je trenutno rešenje u vezi sa tablicama smanjilo potencijalni konflikt između Srbije i tzv. Kosova, Eskobar je rekao da je dogovor koji su postigli prošle nedelje bio važan u smanjivanju tenzija.

"Naša pozicija je uvek bila da umesto da se nose sa ovim individalnim problemima koje su stvorile tenzije, svi treba da se fokusiraju na dijalog. Taj dijalog treba da bude evropski, jer obe zemlje žele da se pridruže EU, već su u Evropi, okružene su evropskim zemljama. Mi ćemo izraditi to poverenje, a u tom dijalogu je uključena američka strana. Radimo blisko sa našim evropskim partnerima u stvaranju rešenja, za koje se nadamo da će odgovarati i jednoj i drugoj strani. To će stvoriti mogućnosti da idu napred ka svom putu ka integraciji. SAD je u saradnji sa EU u proteklim decenijama uspela da reši mnoge druge krize i uspeli smo da sprečimo nasilje u regionu u poslednjih 18 meseci", rekao je on.

Eskobar se složio sa konstatacijom moderatora da je ranije ove godine Srbija uspela da sa narativa "Kosovo je Srbija" pređe na "Kosovo i Srbija u Evropi", a da je srpska vlada više puta ponovila da za nju postoje dva strateška cilja.

"Jedan je da se pridruži EU, a drugi su integracije regiona. Mi verujemo u oba ta cilja. Pitanje je kako da stvorimo nešto evropsko, transatlanstsko od toga. Verujem da će ekonomski potencijal regiona stvoriti priliku za ovu integraciju. Ekonomija će verovatno biti jedno od tačaka za bilo koji sporazum između dve zemlje", rekao je on.

"Naši prijatelji u Prištini stalno nam govore da nema veće proameričke zemlje na svetu od Kosova. Ne postoji veća prokosovska zemlja na svetu od SAD. Naša posvećenost Kosovu, njihovom suverenitetu, nezavisnosti, teritorijalnom integritetu je čvrsta. To ide u partnerstvu sa narodom zemlje, i mi ih nećemo napustiti. Ukoliko imamo taktičke razlike, naš pristup je kako da zemlja ide dalje ka na transatlantskom putu", rekao je on.

Osnivanje ZSO je pravno obavezujuća odredba

Kada govorimo o Prištini, na pitanje da li misli da je vlada posvećena osnivanju ZSO, Eskobar odgovara da je to pravno obavezujuća odredba.

"Legalno je obavezujuće za Srbiju, Kosovo, EU i zato što podržavamo dijalog, to je obaveza za nas. To bi trebalo da bude implementirano i biće. Mislim da vlada u Prištini to treba da vidi kao mogućnost, oni su model u Evropi koji obezbeđuje kolektivna prava za manjine. Postoji način da se stvore mogućnosti za obe zemlje. Ako ne stvorimo ZSO, populacija od 70.000 ljudi koji žive na severu Kosova je pravi izazov. Oni su u centru sve tenzije i sukoba. Moramo da tražimo modele i načine koji će njima odgovarati. Oni su dualni državljani, trebalo bi da im budu garantovana sva prava institucija na Kosovu, ali bi takođe trebalo da im bude omogućeno da učestvuju u socijalnom, političkom i društvenom životu u Srbiji", rekao je on.

Izrazio je uverenje da će se početkom naredne godine nazirati konture dogovora Beograda i Prištine zasnovanog na francusko-nemačkom predlogu. Na pitanje da li postoji šansa da se na osnovu francusko-nemačkog plana koji je Beograd odbio, napravi dogovor i da li je realan, i da plan može da bude realizovan do proleća, koji se pominje kao krajnji roka, Eskobar je rekao da to zavisi od strana u pregovoru.

Eskobar je dodao da, ako ne rešimo ove probleme, bićemo u večitom krugu krize. Rekao je i da ovi problemi moraju da budu rešeni što je pre moguće.

Eskobar kaže da nikome ne odgovara da ima zamrznuti konflikt u regionu, a ovo je "jedini zamrznuti konflikt u centralnoj Evropi".

Prema njegovim rečima, Kosovo treba da bude punopravni član svih institucija.

Eskobar je rekao da podržavaju inicijativu Otvoreni Balkan, ali na način na koji podržavaju sve inicijative za regionalnu ekonomsku integraciju.

"Sve što približava zemlje treba da se podrži. Što se tiče Otvorenog Balkana, podržavamo ga samo pod dva uslova. Jedan je da je otvoren za sve kao punopravne članove. Jedan od izazova jeste da neki stavljaju upozorenja na članstvo Kosova. Oni treba da budu punopravni članovi svih institucija. To je jedna od stvari koja je interesantna i mislim da bi trebalo da testiramo posvećenost predsednika Vučića da Kosovo prihvati kao punopravnog člana i da prizna vladina izdata dokumenta", rekao je Eskobar i dodao da imaju stalne razgovore o tome kako da im pomognu da nastave sa procesom priznavanja:

"Kosovo je nezavisna, suverena zemlja. Pitanje nije u vezi sa njihovim statusom, već u vezi sa priznavanjem da taj status postoji".

(Telegraf.rs)