Brnabić: Međunarodna zajednica da ne okreće glavu od ljudskih prava Srba na KiM

Foto: Vlada Srbije

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava želi da iskoristi da apeluje na partnere u međunarodnoj zajednici da ne okreću glavu od kršenja elementarnih ljudskih prava na KiM i činjenice da su srpskom narodu ona uskraćena, prenosi Tanjug. 

Pozvala ih je i da u situaciji kada su, kako je rekla, privremene institucije u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, napravile od KiM poslednji geto na evropskom kontinentu - za Srbe i druge nealbance delanjem pokažu da se bore za zaštitu prava i sloboda svih.

Preporučujemo

- Pitanje ljudskih prava uvek je aktuelno i važno kao i borba za ljudska prava, borba koja nikada ne prestaje, čak ni u onim zemljama koje su dostigle najviši nivo njihovog poštovanja - rekla je Brnabić u Domu Narodne skupštine na skupu na kojem su o ljudskim pravima, postignutim rezultatima i onome šta još treba uraditi govorili predsednik parlamenta Vladimir Orlić, resorni ministar Tomislav Žigmanov, čelnici UN i Misije OEBS-u Srbiji Fransoa Žakob i Jan Bratu.

Tim povodom Brnabić je naglasila da obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava ne bi bilo potpuno bez osvrtanja na situaciju na KiM.

- Moje obraćanje danas ne bi bilo potpuno iskreno, da se na dan kada slavimo ljudska prava i pričamo o njihovom stalnom i kontinuiranom unapređenju i jednakim šansama za sve, ne osvrnem i na situaciju na KiM - rekla je Brnabić.

Ponovo je upozorila na činjenicu da smo u 21. veku, na teritoriji KiM, u srcu Evrope, suočeni sa elementarnim kršenjem ljudskih prava, da su našem narodu na Kosovu i Metohiji, posebno tokom 2022. godine, uskraćena i ugrožena, osnovna ljudska prava – pravo glasa, učešća na izborima, pravo na to da vas zastupaju demokratski izabrani predstavnici, konačno – pravo na dostojanstven, bezbedan i siguran život.

Predsednica vlade naglasila je da se Srbi na KiM svakodnevno suočavaju sa kršenjem i uskraćivanjem osnovnih prava, ograničavanjem slobode kretanja; da žive pod stalnim pretnjama i suočeni sa provokacijama na dnevnom nivou.

- Predstavnici Privremenih institucija u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, napravili su od KiM poslednji geto na evropskom kontinentu - za Srbe i druge nealbance. I zato mi je danas važno da sa ovog mesta apelujem, još jednom, na sve naše partnere u međunarodnoj zajednici da ne okreću glavu od činjenica, da vide ono što se jasno i očigledno vidi, i da delanjem pokažu da se bore za zaštitu prava i sloboda svih - rekla je predsednica vlade na skupu koji se organizuje pod njenim pokroviteljstvom.

Brnabić je posetila da stalno i svuda, o ljudskim pravima treba razmišljati, stalno se preispitivati, uvek ih braniti, i o toj oblasti stalno pričati.

Izrazila je žaljenje što svedočimo tome da, jednom osvojena, ljudska prava ne predstavljaju garantovani standard i naglasila da je upravo zato borba stalna i kontinuirana. Podsetila da je Srbija kao članica UN, duboko posvećena ispunjenju svih obaveza prema ratifikovanim konvencijama, a princip ”Da niko ne bude izostavljen” je jedno od osnovnih načela svih naših politika.

- Srbija je prva država članica UN koja je razvila Instrument za primenu principa 'Da niko ne bude izostavljen' u svim zakonskim i strateškim dokumentima - rekla je i podsetila da se u decembru navršava osam godina rada vladinog Saveta za praćenje primene preporuka UN-a za ljudska prava.

Navela je da želja Vlade Srbije da taj savet dalje raste i da se unapređuje i proširuje.

- U ovom mandatu vlade, želimo da u radu saveta imamo veće učešće OCD kroz punopravno članstvo Platforme organizacija, kao i JLS. Želimo, takođe, i da pozovemo predstavnike PKS da uzmu učešće u radu saveta kako bismo zajedno radili na unapređenju ljudskih prava u radnom i poslovnom okruženju - rekla je ona.

B

rnabić je navela i da su pred Srbijom dva preostala zadatka na putu zaokruživanja sistema međunarodne zaštite ljudskih prava i da je cilj da se ona ispune u 2023.

Ta dva zadatka su - ratifikacija Trećeg opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta i ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Brnabić je skup iskoristila da zahvali ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordani Čomić koja je učinila ogromne pomake kada je reč o unapređenju i zaštiti ljudskih i manjinskih prava, i jačanju i promovisanju kulture dijaloga u našem društvu.

- Usvojili smo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i unapredili Zakon o zabrani diskriminacije, oba usaglašena sa pravom EU i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava. Usvojili smo i Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije; Strategiju za rodnu ravnopravnost; Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva; i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji - kazala je.

Podsetila je i na vreme pandemije kada su se svi u državnom aparatu trudili da naprave balans između zaštite javnog zdravlja i zaštite svakog pojedinca, sa jedne strane, i očuvanja osnovnih ljudskih prava i što manje ograničavanje individualnih sloboda, sa druge.

- Verujem, nažalost, da će presedani koje su vlade širom sveta pravile tokom pandemije, ostati nešto što ćemo sa pažnjom morati da pratimo, i o tome razgovaramo, kako se takva i slična ograničenja ne bi zloupotrebljavala u budućnosti, već kako bi se striktno kontrolisala i definisala, i to upravo u okviru foruma kakve su UN - dodaje premijerka.

Naglasila da konačno Vlada Srbije ostaje posvećena stvaranju inkluzivnog društva, društva koje poštuje različitosti, i poštuje sve manjinske grupe i zajednice, i osnovna prava svakog čoveka.

- To su vrednosti i principi koje svi mi moramo da čuvamo, ali hajde da pokažemo zajedno da su nam svima, za sve, humanost i uvažavanje dostojanstva i prava svakog ljudskog bića vrednosti koje ćemo braniti i čuvati po svaku cenu - rekla je predsednica vlade.

(Telegraf.rs)