EKSKLUZIVNO: Za šta NATO daje milione u Srbiji, kakvi su planovi za Kosovo i Metohiju i šta se dešava u BiH?

Foto: Ministarstvo odbrane

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs zamenica pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za operacije Burču San, koja je u februaru boravila u zvaničnoj poseti Srbiji, otkrila je kako NATO gleda na dijalog Beograda i Prištine, u kom smeru ide jačanje saradnje sa Srbijom, kao i koliko ima pripadnika KFOR-a na severu KiM. Osvrnula se i na trenutne posledice rusko-ukrajinskog sukoba po celu Evropu i naredne korake NATO.

• Sve češće se može čuti da je Srbija „faktor stabilnosti“ u regionu. Kako ocenjujete tu izjavu i šta tačno čini Srbiju toliko važnom kad je u pitanju mir na Zapadnom Balkanu?

Srbija igra važnu ulogu u regionu, a naše dugotrajno partnerstvo zasnovano na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji predstavlja značajnu platformu za podršku regionalnoj stabilnosti. NATO već dugo podstiče mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Naš novi Strateški koncept, odobren na samitu NATO-a u Madridu prošle godine, ponovo je potvrdio strateški značaj ovog regiona za Savez. Saveznici su posvećeni prisustvu NATO-a u regionu, između ostalog u vidu naše mirovne misije KFOR na Kosovu, kao i naših kancelarija u Sarajevu i Beogradu. Naša saradnja sa Evropskom unijom i drugim partnerima je od suštinskog značaja. Nastavićemo da radimo zajedno kako bismo očuvali stabilnost i podržali reforme u ovom strateški važnom regionu. Samim tim, jačanje saradnje NATO-a i Srbije može biti korisno za NATO, za Srbiju i za Zapadni Balkan.

Preporučujemo

• NATO često ističe da poštuje vojnu neutralnost Srbije. Šta to zapravo podrazumeva? Da li NATO stoji uz Srbiju? Kako biste ocenili trenutnu saradnju sa Srbijom i šta očekujete u predstojećem periodu? Konkretno, na kojim projektima radite sa Srbijom i koji su planovi za budućnost?

Osnovno načelo NATO-a je da svaka zemlja ima suvereno pravo da slobodno bira sopstvene bezbednosne aranžmane. U potpunosti poštujemo politiku vojne neutralnosti Srbije. Mi u tim okvirima tražimo prilike za razvoj obostrano korisnog partnerstva. Naše partnerstvo, uključujući njegovu dimenziju praktične saradnje, razvilo se tokom godina, na osnovu želja i zahteva Srbije. Trenutno se odvija u više domena i krojeno je prema specifičnim potrebama Srbije.

Radimo zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Pomažemo Srbiji da razvija svoje odbrambene kapacitete. Srpski vojnici se obučavaju prema standardima NATO-a i učestvuju u misijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Članice NATO-a ulažu milione evra kako bi pomogle Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije, što je pomoglo da se zaštite životi. Pored toga, imamo dugotrajnu naučnu saradnju sa Srbijom kroz program Nauka za mir i bezbednost, između ostalog u oblastima poput energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber odbrane. Srbija i NATO su radili zajedno i na obuci iračkih vojnih lekara.

• Koliko se odnos NATO-a i Srbije promenio od 1999. do danas? U čijim rukama je ključ politike mira u tom kontekstu?

Naš odnos sa Srbijom je značajno napredovao od 1999. Proteklih godina je doživeo velik razvoj, a uvek uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti Srbije. Kao i u slučaju svih partnerstava NATO-a, naša saradnja sa Srbijom se zasniva na zahtevima partnera, što znači da Srbija odlučuje koliko blisku saradnju želi s NATO- om. Naši odnosi su se razvili u oblastima saradnje koje je Srbija želela, tamo gde NATO može da pruži dodatu vrednost. Na kraju, opseg našeg budućeg partnerstva je predmet suverene odluke srpskih vlasti. NATO ceni dugotrajno partnerstvo koje ima sa Srbijom, i nastavićemo da radimo sa vašom zemljom kako bismo doprinosili našem cilju, a to je mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu.

• Kako ocenjujete trenutnu situaciju na Kosovu i Metohiji, i od koga najviše zavisi budućnost ljudi na toj teritoriji? U proteklih 100 dana dogodila su se 53 napada na Srbe u Kosovu i Metohiji. Šta KFOR radi da bi pružio sigurnost ljudima? Koliko članova KFOR-a je trenutno na Kosovu i Metohiji?

Misija NATO-a KFOR nastavlja da igra ključnu ulogu za stabilnost na Kosovu i u regionu. KFOR je najopipljiviji pokazatelj dugotrajne posvećenosti NATO-a trajnoj bezbednosti na Zapadnom Balkanu. KFOR danas ima preko 3.700 pripadnika iz 27 zemalja, među kojima su članice i partneri NATO-a. Naša misija KFOR je u potpunosti sposobna da nastavi da izvršava svoj mandat UN, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu. Kao što su moji sagovornici u Srbiji potvrdili, KFOR je kredibilan i nepristrasan akter i ima poverenje svih zajednica na Kosovu i u regionu.

NATO pomno prati bezbednosnu situaciju na Kosovu, naročito u svetlu tenzija proteklih meseci. KFOR je efikasno doprineo deeskalaciji situacije u više prilika. Snage KFOR-a su u potpunosti sposobne i spremne da intervenišu ukoliko dođe do ugrožavanja stabilnosti, bezbednosti i slobode kretanja, u skladu sa mandatom UN. KFOR je od oktobra povećao svoje prisustvo na severu Kosova, između ostalog u vidu dodatnih snaga i patrola. Komandant KFOR-a ostaje u bliskom kontaktu sa svojim glavnim sagovornicima, među kojima su načelnik Generalštaba Vojske Srbije, predstavnici kosovskih institucija i bezbednosnih organizacija, kao i predstavnici Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS) i međunarodne zajednice.

U budućnosti, biće ključno da sve strane pokažu snažnu posvećenost i političku volju za pronalaženje održivog političkog rešenja kroz dijalog. NATO u potpunosti podržava tekuće napore u okviru dijaloga pod okriljem EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Ovu poruku sam prenela svim svojim sagovornicima u Beogradu. Takođe je saopštavam predstavnicima kosovskih institucija.

• Mogu li specijalne jedinice Kosovske policije da deluju na severu Kosova bez odobrenja KFOR-a?

Kosovska policija može da deluje širom Kosova. Prethodna saglasnost komandanta KFOR-a je potrebna jedino za raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na sever Kosova.

• Pratite li dijalog Prištine i Beograda? Da li bi njegov ishod mogao da utiče na prisustvo KFOR-a na Kosovu i Metohiji, i na koji način?

Veoma pomno pratimo dešavanja u dijalogu Beograda i Prištine. Politički napredak predstavlja jedini put ka trajnom miru na Kosovu i stabilnosti u širem regionu Zapadnog Balkana. Generalni sekretar NATO-a stalno naglašava ovu stavku i ohrabruje lidere iz Beograda i Prištine da konstruktivno učestvuju u procesu. Došlo je vreme za sve strane da sklapaju i sprovode sporazume, zarad budućnosti ovog regiona. U tom pogledu, pozdravljamo razgovore održane na visokom nivou pod okriljem EU u Briselu 27. februara, i pozivamo Beograd i Prištinu da dalje napreduju na putu ka normalizaciji odnosa.

KFOR je nadležan za pružanje sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu, shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. Prisustvo KFOR-a se zasniva na uslovima na terenu, a ne na unapred određenim rokovima, a sve u skladu sa jednoglasnim odlukama Severnoatlantskog saveta. U ovom trenutku ne predviđamo nikakve promene u brojnom stanju KFOR-a. KFOR će nastaviti da procenjuje uslove na terenu i da se shodno tome prilagođava, što radi godinama.

• Koju poruku želite da pošaljete građanima Srbije za 2023. godinu, nakon najnovijih tenzija na Kosovu i Metohiji?

Čvrsto smo posvećeni regionalnoj stabilnosti. Misija NATO-a KFOR je u potpunosti usredsređena na svoj mandat UN i poseduje neophodna sredstva i sposobnosti da nastavi da ga izvršava na svakodnevnom nivou. KFOR će stoga nastaviti da pruža bezbednost za dobrobit svih zajednica na Kosovu. Takođe će nastaviti da pruža neophodan bezbednosni okvir kako bi pomogao da se dođe do trajnog rešenja diplomatskim putem. U tom pogledu, želim da dodam da su tekući diplomatski napori doneli nov zamah Beogradu i Prišini da napreduju ka našem zajedničkom cilju mirnog i stabilnog regiona. Ovo bi mogla da bude godina osetnog političkog napretka. Na kraju, ne postoji stvarna perspektiva za bolju budućnost na Balkanu bez potpunog poštovanja ljudskih prava i demokratskih vrednosti, vladavine prava, domaćih reformi i dobrosusedskih odnosa.

• Kako NATO gleda na situaciju u Ukrajini i da li je napad Rusije na ovu zemlju promenio planove i budućnost samog Saveza?

Neopravdan i brutalan agresorski rat Rusije protiv Ukrajine je uzdrmao mir u evroatlantskom regionu i drastično promenio naše bezbednosno okruženje. Ruska brutalna i nezakonita agresija, redovna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i gnusni napadi i zverstva prouzrokovali su neizrecivu patnju i razaranja. NATO ima dvojak pristup. Pružamo podršku Ukrajini bez uključivanja u sukob, čime sprečavamo dalju eskalaciju rata izvan granica Ukrajine. Sveukupno, članice NATO- a su pružile preko 120 milijardi dolara Ukrajini u vidu vojne, humanitarne i finansijske pomoći. Istovremeno, značajno smo unapredili naše kolektivno odvraćanje i odbranu, čime smo jasno stavili do znanja da je svih 30 članica NATO-a u potpunosti predano zaštiti svakog pedlja teritorije NATO-a.

• Prema vašem mišljenju, kakav je uticaj sukoba Rusije i Ukrajine na druge evropske zemlje, pre svega one na Zapadnom Balkanu?

Uticaj brutalnog rata Rusije je već dalekosežan i oseća se u mnogim regiona izvan područja samog sukoba. Njegove posledice uključuju krizu hrane i energije koja utiče na milijarde ljudi širom sveta. Brige zbog uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu su se povećale otkako je započeta invazija na Ukrajinu. U proteklim mesecima smo videli sajber napade, dezinformacije, ekonomski pritisak i političku prinudu. U tom pogledu, dugotrajna posvećenost NATO-a stabilnosti u regionu ostaje nepromenjena. Nastavljamo da je primenjujemo u praksi, kroz razvoj i jačanje našeg angažovanja sa partnerskim zemljama u regionu, kroz našu misiju KFOR na Kosovu, i aktivnosti na poljima saradnje naše Vojne kancelarije za vezu u Beogradu, kao i NATO štaba u Sarajevu.

• Koliko su Moldavija i Gruzija pogođene sukobom Rusije i Ukrajine, i koji će stav zauzeti NATO kad je u pitanju pritisak na te zemlje?

Glavna lekcija koju možemo izvući iz brutalnog rata Rusije protiv Ukrajine je da je bolje da pomažemo partnerima pre nego kasnije. Povećavamo našu podršku partnerskim zemljama poput Bosne i Hercegovine, Moldavije i Gruzije u oblastima kao što su upravljanje krizama, otpornost, borba protiv dezinformacija i sajber bezbednost. U potpunosti podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet ovih važnih partnerskih zemalja, u njihovim međunarodno priznatim granicama.

Nakon konsultacija sa vlastima Bosne i Hercegovine, povećaćemo našu podršku upravljanju krizama, sajber odbrani, borbi protiv terorizma i drugim oblastima kako bismo unapredili otpornost federalnih struktura ove zemlje u sektoru odbrane i bezbednosti.

U toku je rad na finalizaciji neophodnih aranžmana za institucionalnu i finansijsku podršku saveznika ovim brojnim projektima. NATO je posvećen i da još više pomogne da se poveća otpornost Gruzije. Kroz postojeći Značajni paket NATO-Gruzija (SNGP), blisko sarađujemo sa gruzijskim partnerima na oblastima poput pomorske bezbednosti, vojnomedicinske podrške, avijacije i protivvazduhoplovne odbrane. Na zahtev gruzijskih vlasti, članice NATO-a i Gruzija su se dogovorile o daljem unapređenju SNGP-a. U tom smislu, jačamo saradnju na poljima sajber bezbednosti, upravljanja krizama, obaveštajne delatnosti i vojnog inženjeringa. Pored toga, dogovorili smo se o dve nove inicijative: jedna je da unapredimo otpornost Gruzije na hemijske, biološke, radiološke i nuklearne incidente, a druga je infrastrukturna podrška aktivnostima obuke.

Moldavija daje značajan doprinos evropskoj bezbednosti, između ostalog doprinoseći našoj mirovnoj misiji na Kosovu. Moldavija je snažno pogođena brutalnom invazijom Rusije na svog suseda, što je izazvalo ogroman ekonomski i društveni pritisak.

Ruski raketni napadi na Ukrajinu prete i bezbednosti Moldavije. U tom kontekstu, NATO je odlučan u pružanju podrške otpornosti i političkoj nezavisnosti Moldavije. Takođe jačamo našu praktičnu saradnju u širokom spektru oblasti, koje uključuju standardizaciju obuke i logistike, strateško planiranje, razvoj specijalnih snaga i civilnu spremnost. Pored toga, članice NATO-a i Moldavija su se dogovorile o novim inicijativama na poljima borbe protiv terorizma, zaštite od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih incidenata, borbe protiv improvizovanih eksplozivnih naprava, sajber bezbednosti, strateške komunikacije i razvoja civilno- vojne policije prema italijanskom modelu „Karabinijera“. Takođe upravo pokrećemo projekte koji će pružiti podršku oružanim snagama Moldavije u vidu šlemova i pancira, sistema za taktičku komunikaciju, zaštite od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih incidenata, mobilnih službi za upravljanje i komandu, i borbe protiv bespilotnih letelica.

• Koliko pomoći je dosad NATO pružio Ukrajini? Postoje li neka ograničenja u tom pogledu? Saveznici su se obavezali da će Ukrajini pružati artiljeriju, oklopna vozila i tenkove, protivvazduhoplovne sisteme, kao i da će „druge mere biti preduzete“. Šta znače te „druge mere“?

Godinu dana nakon invazije, predsednik Putin se ne priprema za mir. On priprema nove ofanzive. Zato međunarodna zajednica mora nastaviti da pruža Ukrajini ono što joj je potrebno da postigne pravedan i održiv mir. Članice NATO-a pružaju Ukrajini do sad nezabeleženu podršku, koja uključuje nove tenkove, teško naoružanje i obuku. Ovo pravi stvarnu razliku na bojnom polju. A sveobuhvatan paket pomoći NATO-a pruža Ukrajini ključnu pomoć u vidu neubojnih sredstava, odnosno u vidu hrane, goriva i medicinskih zaliha. Naša poruka je jasno i glasno izrečena na nedavno održanom sastanku ministara NATO-a u Briselu u februaru: NATO stoji uz Ukrajinu, koliko god to bude potrebno.

(Telegraf.rs)