Petar Petković se oglasio iz Brisela: Neprijatne scene tokom predstavljanja Nacrta statuta ZSO

Printscreen/Tanjug

U Briselu je večeras malo posle 18 sati počela nova runda dijaloga Beograda i Prištine uz posredstvo EU.

Direktor kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je večeras u Briselu da su se Priština i Beograd usaglasili o terminu "nestali pod prinudom" koja se tiče Deklaracije o nestalim licima, nakon dve godine opstrukcije sa prištinske strane.

Preporučujemo

On je rekao da je pored teksta deklaracije priložena i potpisana izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića gde su razjašnjene važne stvari u vezi sa terminom "enforced disappearance" u deklaraciji.

- Izjava potvrđuje da smo zaštitili interese Srbije. Više od dve godine Srbija insistira na usvajanju ove deklaracije, Priština vrši opstrukciju zbog termina 'enforced disappearance' koji je termin koji je definisan po tački dva Međunarodnom konkvencijom o prisilnom nestanku. Priština je insistirala na terminu da bi mogla da traži odgovornost Beograda kada se radi o prisilinom nestanku, mi nismo pristali, već smo se usaglasali pod terminom 'nestali pod prinudom", rekao je Petković novinarima u Briselu.

Dodao je da to nije pravni konstrukt, već ukazuje na okolnosti pod kojima je osoba nestala.

Rekao je da se 1.621 osoba, od kojih su 568 Srbi, vodi kao nestalo posle konflikta na KiM.

Koordinatorka Upravljačkog tima za izradu statuta Zajednice srpskih opština Danijela Vujičić izjavila je da prištinska strana večeras na sastanku u Briselu nije htela da saluša predstavljanje nacrta statuta Zajednice srpskih opština.

Vujičić je novinarima posle sastanka rekla da je tokom predstavljanja nacrta statuta doživela neprijatnosti, kao i da bi, da nije bilo predsednika Aleksandra Vučića, nastao haos, jer su, kako je objasnila, Aljbin Kurti i Besnik Bisljimi sve vreme dobacivali.

Njih dvojica su se obraćali sa nipodaštavanjem, rekla je Vujičić i dodala da je zbog toga Vučić burno reagovao.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se ranije večeras sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom.

Delegacija Beograda predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem stigla je ranije danas u zgradu EU u Briselu, gde se odvija nova runda dijaloga na visokom nivou, kao i delegacija Prištine na čelu sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, kao i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

Kurti je razgovarao u Briselu sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom. Sastanku je prisustvovao i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Na današnjem sastanku u Briselu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, usvojena je Deklaracija o nestalim osobama, što je pozdravila Evropska unija. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj saopštio je da Evropska unija očekuje da će obe strane postići opipljiv napredak u okončanju nerešenih slučajeva nestalih lica i ispunjavanju svojih obaveza prema porodicama.

U saopštenju se navodi da će Zajednički komitet za praćenje, kojim predsedava EU, koji nadgleda primenu Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije i njegovog Aneksa o primeni, redovno razmatrati postignuti napredak.

Kako se dodaje, Vučić i Kurti su potvrdili važnost rešavanja sudbine preostalih nestalih lica, kako bi se zatvorila patnja njihovih najmilijih i podstaklo trajno pomirenje i mir.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

- Obe strane su prepoznale pitanje nestalih osoba kao humanitarno i istakle hitnu potrebu za dodatnim zajedničkim naporima na ublažavanju situacije pogođenih porodica i šire zajednice - dodaje se u saopštenju.

Ističe se da su strane odale priznanje Radnoj grupi za nestala lica, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta, za važan posao koji je obavila.

Navodi se da su se Beograd i Priština takođe obavezali da će se o operativnim detaljima dogovoriti na sledećem sastanku o normalizaciji odnosa na nivou glavnih pregovarača, uz posredstvo EU.

- Od 6.065 slučajeva nestalih u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, 1.621 je ostao nerešen. Više od dvadeset godina kasnije, njihove porodice nastavljaju da žive u tuzi i ne znaju gde se nalaze njihovi najmiliji. Porodice imaju pravo da znaju sudbinu svojih rođaka kao i društvo u celini - poručuje se u saopštenju visokog predstavnika EU.

U saopštenju se ističe da pitanje nestalih nije samo humanitarna obaveza, već ključni faktor za postizanje pomirenja i poverenja među ljudima.

Dodaje se da što pre treba okončati proces identifikacije mesta sahranjivanja.

- Sećanja blede, a pojedince, mesta i događaje je teže istražiti - zaključuje se u saopštenju Žozepa Borelja.

(Telegraf.rs)