Selaković položio venac i odao počast poginulima iz ustanka Nevesinjske puške

Foto: Tanjug/Srna/ Sanja Bjelica

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, u ime Vlade Srbije, položio je danas venac i odao počast u selu Krekovi na spomen-obeležje poginulim ustanicima, povodom obeležavanja 148. godišnjice od ustanka u Hercegovini - Nevesinjske puške, piše Tanjug.

Selaković je izjavio da zadatak koji stoji pred Srbima jeste da mladim pokolenjima prenese istinu o borbi naših predaka.

Preporučujemo

- Podatak koji je ostavio najveći srpski istoričar s kraja prošlog i početka ovog veka, akademik Milorad Ekmekčić kaže da je u čitavom 19. veku, imajući u vidu sve ustanke koji je srpski narod podigao, ovaj ustanak koji je započeo ovde u Nevesinju 1875. godine, bio apsolutno najmasovniji - naveo je Selaković.

Ministar je rekao da je ustanak u Nevesinju značajan i zbog toga što je to prvi put u istoriji na apel za pomoć srpskog naroda čitava Evropa odgovorila pozitivno.

- Najviše su pomogle Rusija i habzburške pokrajine, koje su se graničile sa Bosnom i Hercegovinom. Ima samo jedna hrišćanska država Evrope koja nije pomogla, pa joj zato ime neću ni pomenuti - rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, u periodu od 1804. do 1918. godine na prostoru Bosne i Hercegovine srpski narod podigao je ukupno 14 ustanaka i buna protiv dva carstva.

- To znači otprilike na svakih osam i po godina da je izbijao novi ustanak. Nisu se Srbi mogli umiriti. Ono što je važno dodati jeste da su se tada u 99 odsto slučajeva sa izuzetkom časnih pojedinaca drugih vera, ovde bunili i ratovali i za slobodu borili jedino Srbi - rekao je Selaković.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će, kaže Selaković, zajedno sa Vladinim Odborom za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, dati apsolutnu podršku da mesto ceremonije Nevesinjskog ustanka uredi u susret 150 godišnjici.

- Da za tu 150. godišnjicu, ne samo uredimo stazu i izmestimo spomen obeležje, kao što ste rekli, već i da na ovom ovde mestu gde je Bog dao takav teren, napravimo jedan amfiteatar. Da se sledećih godina i mi, a i naši potomci ovde okupljamo u što većem broju, da napravimo jednu scenu - izjavio je ministar.

Ceremoniji su prisustvovali predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i ministar rada i boračko invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Egić.

Đole Tunguz, čiji je predak bio Pero Tunguz, hajduk i jedan od vođa ustanka u Hercegovini, kazao je da je svaka porodica u Nevesinju imala jednog Pera.

- Nevesinjci su oduvek bili ustanici i bili su složni u svakom ratu i boju - istakao je Đole Tunguz.

Tunguz je rekao da obeležavanje ustanka podseća ljude na ono na šta treba da se ponose.

- Čovek ima na šta da se podseti, ima nešto svoje ponosito, zbog nekoga ko je u to doba bio dobar čovek, dobar junak i patriota svoje zemlje - naveo je on.

Na pitanje da li preci treba da nam budu primer, Tunguz je odgovorio potvrdno i dodao da "iver ne pada daleko od klade".

Nevesinjska puška je naziv za prvi sukob između Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku, koji se odigrao 9. jula 1875. godine, a završen je pobedom ustanika.

Uprkos malim razmerama ove bitke, ova ustanička pobeda bila je signal za opšti ustanak u Hercegovini u leto 1875. godine, a po ovoj, prvoj ustaničkoj pobedi, ceo ustanak u Hercegovini koje je trajao od 1875. do 1878. godine, naziva se Nevesinjska puška.

Pored zvaničnika iz Srbije i Republike Srpske, na ceremoniji su bili prisutni i načelnici gradova i opština Crne Gore, predstavnici grada Trebinja, opština Nevesinje, Gacka, Kalinovika,

Istočnog Mostara, Bileće, Ljubinja i Berkovića, delegacije 3. pešadijskog puka Republike Srpske, NVO udruženja od javnog interesa proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i NOR-a Republike Srpske, predstavnici NVO i građani.

(Telegraf.rs)