Miščević: Srbija ima kapacitet za brži napredak u pregovorima sa EU

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je večeras da je najlakši odgovor na pitanje dokle je Srbija stigla u evrointegracijama broj otvorenih poglavlja u pregovorima sa EU, i dva zatvorena poglavlja, ali i istakla da Srbija ima administrativne kapacitete da proba da u pregovorima kapitalizuje potencijal koji ima, a to je dobar set zakonskih i podzakonskih akata i institucija koje postoje.

Gostujući na Televiziji Insajder, Miščević je podsetila da se tokom pregovora Srbije dva puta menjala metodologija za pregovore, a da je najveća promena uvođenje nove metodologije koja nam je najpoznatija po definisanju klastera, objedinjavanju poglavlja i od tada tako pratimo i otvaramo poglavlja.

Preporučujemo

Ona navodi da je nova metodologija unela veću i značajniju ulogu država članica u ocenjivanju, jačanje političkog uslovljavanja kroz pregovarački proces i uvela bilateralne ocene, odnosno probleme i njihovo rešavanje u prvi plan.

“U međuvremenu se dogodio i rat u Ukrajini, koji je pitanje usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom stavio kao prioritet svakog prioriteta. Nemojte zaboraviti da je naš pregovarački proces od samog početka bio uslovljen vladavinom prava. Pored Crne Gore, mi smo prvi kojim je ovaj uslov postavljen. A posebno za nas je i poglavlje 35, odnosno praćenje i sprovođenje obaveza i dijaloga između Beograda i Prištine", ističe Miščević.

Ona naglašava da ne zna za postojanje paketa što se tiče Zapadnog Balkana, ali da ćemo vrlo brzo, sa ulaskom Bugarske i Rumunije u Šengen, postati unutrašnja spoljna granica EU što je, kako je rekla, potpuno interesantna i nova situacija za sve nas.

Ističe da se Zapadni Balkan i dalje ne posmatra kao paket jer imamo različite stepene u tehničkom procesu pregovora.

“Imate Crnu Goru i Srbiju koje pregovaraju 10 - 11 godina. Imate Severnu Makedoniju i Albaniju koje tek treba da otvore prva poglavlja, odnosno da otvore pregovore kao takve. I imate Bosnu i Hercegovinu za koju ćemo do marta videti šta se dešava sa njenim statusom. I naravno, imate Prištinu koja nema status u ovom procesu, ali je kao teritorija i kao entitet deo čitavog procesa. Dakle, imate tri različite grupacije unutar jedne grupe", navodi ministarka.

Dodaje da Plan rasta nije zamena za pregovarački proces, već podsticaj socio-ekonomskom razvoju.

"Napredak svake zemlje u procesu integracije je zapravo dobar pokazatelj da se može napredovati i naravno da on izaziva pozitivno takmičenje", kaže Mišćević.

Ona ističe da je liderska pozicija davana po broju otvorenih poglavlja i da tu Crna Gora prednjači jer je otvorila sva poglavlja, ali je zatvorila samo tri, što je svega jedno poglavlje više nego Srbija.

Sa druge strane, naglašava, ako pogledate administrativne kapacitete koje ima Srbija, a to je ocena Evropske komisije, oni nadilaze kapacitete koje postoje u drugim delovima našeg regiona, što je opet jedan dalji potencijal.

"Ne zaboravite da Srbija ima to pitanje poglavlja 35 koje je od starta do danas velika nepoznanica za sve. I ono je bio taj prvi pravi element političkog uslovljavanja. Bez obzira na druge, ja mislim da Srbija zaista ima potencijal da proba da sada kapitalizuje ono o čemu smo malo pričali, a to je dobar set zakonskih, podzakonskih akata i institucija koje postoje. Ono što je sada potrebno je, da ponovim, odnosno implementacija tih zakonskih promena”, navodi Tanja Miščević.

Na pitanje šta znači plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, osim novca koji ćemo kao region dobiti ako ispunimo određene uslove, odgovara da je novac tu manje važan.

“Srbija ima značajna sredstva koja dobija iz instrumenata predpristupne pomoći. Prošle godine je 143 miliona evra upućeno za pomoć u energetskoj krizi i to za posebne grupacije građana. Novca ima za projekte kroz Zapadno balkanski investicioni fond, kroz sredstva koja idu iz regionalnog instrumenta predpristupne pomoći i evropskog investicionog plana”, kaže ona i dodaje da je iznos od 6 milijardi evra koji je pomenut u nešto što je odlična pomoć, jer će pomoći socioekonomskom razvoju.

Miščević ističe da su šira vladavina prava, uz ekonomske kriterijume i sva pitanja koja se odnose na funkcionisanje demokratskih institucija, jesu primarni uslov, ali da je za Srbiju dodatni uslov i dijalog o normalizaciji između Beograda i Prištine, te da je ona bila i jeste veoma konstruktivna u tom smislu.

Na pitanje ko je odgovoran za to što od 2021. godine nismo otvorili nijedno poglavlje, odgovara da je ministar za evropske integracije taj koji je najodgovorniji za tehničke, ali i političke stvari u pregovaračkom procesu.

“Ako vam Komisija tri godine uzastopno kaže da je Srbija spremna za otvaranje klastera, zato što je ispunila sve uslove da bi taj klaster bio potpuno otvoren, a ipak ne dolazi do otvaranja, vraćamo se na novu metodologiju pregovora i jače političko uslovljavanje. Tu je onda i pitanje koje se odnosi na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, koje je postalo pitanje svih pitanja od početka rata u Ukrajini”, ističe Miščević.

(Telegraf.rs/Tanjug)